Владе ограничених порока: Како од земље направити Швајцарску
1. март, 2023.
Ескобар се ‒ умијешао!
2. март, 2023.
Прикажи све

„У име истине, правде, слободе и мира – одлази!“

Мило Ђукановић (Извор: ЕПА/Игор Купљеник)

Саопштење Пленум 083: У СУСРЕТ ИЗБОРИМА ‒ Опште добро – предуслов грађанске и политичке врлине

Уважавајући право сваког црногорског грађанина да бира и буде биран као суштински израз политичког плурализма и демократског уређења, а у контексту сложености политичких односа и нестабилних друштвених прилика, сматрамо својом грађанском обавезом да, у сусрет предстојећим изборима за предсједника Црне Горе, јавно изнесемо своја очекивања од предсједничких кандидата Алексе Бечића, Горана Даниловића, Андрије Мандића и Јакова Милатовића.

Након деценија систематског разарања моралног, грађанског и државног бића Црне Горе, година које су појеле корупција, криминал, непотизам, клијентелизам – што су све синоними за режим Мила Ђукановића и партије чији је кандидат на предстојећим предсједничким изборима – сматрамо да једна оваква иницијатива одражава искрену жељу највећег броја црногорских грађана. Нема сумње да су се стекли сви услови за убједљиву побједу заједничког кандидата демократских снага у првом кругу предстојећих избора за предсједника Црне Горе. Осим једног – и најважнијег – договора о избору јединственог кандидата.

Неспорно је да би такав договор омогућио изборну побједу од виталног значаја за демократску консолидацију државе, успостављање владавине права и функционалних институција. Са друге стране, у одсуству јасног договора, појављује се ризик од исхода избора који не би реално одражавао већинско опредјељење бирача, што представља озбиљну компромитацију саме инситуције избора и демократских процеса, са дугорочно несагледивим посљедицама.

Само у протекле двије године, Ђукановић је, са позиције предсједника Црне Горе, еклатантно злоупотребљавао уставна овлашћења како би опструирао процес демократизације, чиме се илузија могуће кохабитације распршила у кошмар институционалне агоније. Апсолутно не доводимо у питање право кандидата да, на начин који сматрају најбољим, заступају политичке интересе организација које су их кандидовале. Па ипак, оправдано је довести у питање легитимитет тог права пред заједничким изазовом који се показује као категорички императив не само политичке, него и историјске одговорности.

Инцијативом за постизање договора се од уважене господе Бечића, Даниловића, Мандића и Милатовића не захтијева одрицање од личних и политичких принципа, идеолошких и политичких разлика, већ се у привржености вриједности општег добра – која је предуслов сваке грађанске и политичке врлине – проналази оно што вјерујемо да је свима њима заједничко.

Да би црногорски политички амбијент био уопште у могућности да демократски артикулише своје различитости, неопходно је принципијелно и несумњиво развластити експоненте антидемократске политике. Немамо разумијевања за потенцирање различитости у ситуацији када те различитости служе као основ политичке рехабилитације пораженог режима и додатног исцрпљивања, већ уморних и разочараних, грађана. Не схватамо зашто је неопходно да се дијели оно што је већ сабрано у јасном ставу да Ђукановић не треба ни дана више да проведе на било којој државној функцији. Стога и не проналазимо убједљиве аргументе за позив на консенсус који би важио само у случају другог круга.

Дакле, четири кандидата као политички одговоран, неформалан, електорат грађанских и демократских снага, имају историјску прилику да међу собом одаберу једног кандидата који има најбоље шансе да оствари побједу већ у првом кругу избора. Модалитети постизања таквог договора практично су неисцрпни, а оно што је већ сада извјесно да одабрани кандидат неће имати веће заслуге за побједу од оних који су били субјекти таквог договора. Штавише, такав договор сам по себи представљао би историјски и државотворни чин без преседана, који би, вјерујемо, осим црногорских грађана, подржали и сви други политички чиниоци који несумњиво припадају демократској страни црногорског политичког спектра.

Због данашње и генерација које долазе, али и свих оних суграђана који ову прилику нису дочекали, а чији су животни напори несумњиво уткани у величанствену побједу од 30. августа 2020. године, Црна Гора заслужује јасан избор 19. марта 2023. године.

Избор који ће грађанима омогућити да господину Ђукановићу недвосмислено и громогласно поруче: „У име истине, правде, слободе и мира – одлази!“

Извор: Пленум 083

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *