Пише: Ђорђе Баровић
Влада Србије од 1. октобра повећава минималну зараду на 500 евра.
Председник Србије Александар Вучић данас је најавио ванредно повећање минималне зараде од 1. јануара 2026. године, које ће износити 10,1 одсто, чиме је, прецизирао – кумулативно повећање чак 37 одсто.
Вучић је приликом данашњег обраћања јавности у „Палати“ Србија најавио да се од 1. октобра повећавају плате здравственом и образовном сектору за по пет одсто, као да тада иде и ванредно повећање минималне зараде у износу од 9,4 одсто.
„На то повећање минималне зараде иде и повећање од 1. јануара у износу од 10,1 одсто. Са повећањем минималне зараде од 13,7 одсто од 1. јануара ове године, то је кумулативно повећање минималца у односу на децембар 2024. од чак 37 одсто“, рекао је Вучић приликом представљања нових мера државе у корист грађана Србије.
Он је казао да ће минимална зарада од 1. јануара бити 551 евра што ће се одразити и на „покривеност“ потрошачке корпе.
„Први пут у историји Србије имаћемо минималну покривеност потрошачке корпе не од 100 одсто, него 111 одсто. То говори колико напредујемо и колико људи могу да пристојније и лакше живе“, рекао је Вучић.
Прама статистици Евростата веће минималне плате у региону тренутно имају само радници у Црној Гори, а ова институција зараде рачуна у бруто, а не нето износу.
Албанији је, према овим подацима „црни рекордер“ јер је са минималцем од 408 евра убедљиво на последњем месту у Европи.
Уместо живота – преживљавање
Економски аналитичар из Тиране Едуард Ђокутај каже у разговору за Косово онлајн да у Албанији не постоји званична статистика о минималним трошковима живота, али да минимална плата од 412 евра не омогућава достојанствен живот већ „преживљавање“ због чега све више младих одлази из ове земље.
„У нашој земљи не постоји званичан приступ минималним трошковима живота који би обухватили не само основне потребе, већ и стамбене, здравствене и образовне трошкове. С обзиром на одсуство државне методе или објављених калкулација, различити стручњаци, укључујући и неке независне аналитичаре, процењују да је месечни егзистенцијални минимум за једну особу између 24.000 и 26.000 лека (између 247 и 268 евра), а када је реч о четворочланој породици између 90.000 (929 евра) и 100.000 лека (1.032 евра). Очигледно је да је наведени износ недовољан за покривање свих неопходних издатака и обезбеђивање достојанственог стандарда“, истиче Ђокутај.
Овај стручњак каже да је према званичној статистици, минимална плата у Албанији у овој години 40.000 лека (412 евра).
„То није довољно да се приушти пристојан живот. За достојанствен живот не морамо да трошимо само на храну, струју или основне ствари за живот, већ морамо имати приступ и другим услугама. Ако ћемо направити поређење са минималном платом, минимална зарада је нешто виша од овог минимума, али људи који раде се и даље осећају сиромашно. Дакле, људи проводе много времена радећи, али им то не обезбеђује приход у складу са послом који обављају“, каже Ђокутај.
Објашњава да без јасних промена није могуће успорити темпо одласка, пре свега младих из Албаније.
Нето плате у Европи: Црна Гора претекла регион и неке чланице Уније
„Млади се не осећају сигурно и не виде такву економску перспективу да имају приход потребан да себи приуште пристојан живот“, истиче Ђокутај.
Наглашава да је минимална зарада у Албанији ове године повећана, али да „многи радници и даље живе у сиромаштву“.
„Осећају економски притисак и немају могућност да имају стабилан живот упркос великом временском ангажману на послу. То подстиче талас емиграције оних који не осећају економску сигурност нити виде перспективу да ће им радом бити омогућено достојанствено живљење, што, заузврат, смањује потрошњу, чини економију крхком и умањује шансе за бољу будућност“, прецизира овај економски аналитичар.
Због тога је, додаје, Албанија уз Косово на зачељу Западног Балкана по „повећању благостања становништва“.
„Не рачунамо јавну социјалну потрошњу, која би требало да буде политика посвећена не само минималном животном стандарду, већ и повећању благостања становништва које би требало да произиђе из економског раста земље. У том погледу, ми смо међу последњим земљама у региону. Дакле, повећање прихода у нашој земљи не одражава економски раст“, сматра Ђокутај.
Наводи да Србија, БиХ, Црна Гора или Северна Македонија у својим буџетима „троше више на социјална питања“.
„Албанија и Косово имају све већи напор да повећају ова средства, али то остаје недовољно. Након што је нова влада (Албаније) представила свој програм не би требало само да се хвали оним што је урадила у прошлости, већ у буџету за 2026. годину и за наредне године. Наравно, јавна потрошња треба да се повећа будући да тренутак у коме живимо захтева повећање јавне потрошње“, закључује Ђокутај.
Косово на зачељу
Подаци Евростата не приказују податке из БиХ и са Косова.
Поводом 5. септембра – Међународног дана минималне плате, Институт за социјалну политику Мусине Кокалари из Приштине сачинио је извештај по коме је минимална зарада на Косову око 350 евра, а да сваки пет радник има плату довољну за основне потребе.
„Налази су показали да минимална плата на Косову није достојна за живот радника. Знајући да је минимална плата на Косову 350 евра, то не покрива трошкове живота за једну особу“, изјавила је директорка програма Дренуша Каноли.
Према том истраживању за трошкове живота једном раднику је потребно 720 евра.
Председник пословне алијансе Агим Шахини објашњава за Косово онлајн да је минимална плата на Косову најнижа у региону и износи 350 евра и да тај износ не подмирује потребе потрошачке корпе. Решење је, сматра, да влада повећа минималац.
„Минимална плата на Косову је најнижа на целом Балкану, 350 евра. Са таквом минималном зарадом радници не могу да живе 15 дана. У овом тренутку најнижа минимална зарада требало би да износи најмање 500 евра“, истиче Шахини за Косово онлајн.
Додаје да овај износ не покрива потрошачку корпу, а да би влада требало да донесе одлуку о повећању минималне зараде.
„Та плата никако не покрива потрошачку корпу, а влада би требало да донесе одлуку о повећању минималне плате“, нагласио је Шахини.
„Ружичасте наочаре“
Слична ситуација је и у Северној Македонији.
У анализи Косово онлајна о све вишим ценама производа и начину на који се државе региона боре против тога аналитичар из Скопља Абил Бауш упозорио је да је у Северној Македонији дошло до повећања плата, али и инфлације.
„Цене су порасле за 38 одсто у односу на повећање плата, које је ове године било до 7,7 одсто. Тако да инфлација поједе ваше повећане плате“, сматра Бауш.
Потпредседник за приватни сектор Савеза синдиката Македоније Иван Пешевски зато поручује политичарима који одлучују о минималним зарадама у овој земљи да „скину ружичасте наочаре“.
„Нека једног дана скину ружичасте наочаре, нека окрену камере ка грађанима, нека их питају на пијацама какве су цене и виде да је живот македонског радника, студента и пензионера сведен на основне производе на пијаци и у апотеци, далеко од скупих комада одеће, далеко од луксузних одмора“, каже Пешевски у разговору за Косово онлајн.
То илуструје податком да је део потрошачке корпе и „седам дана бунгалова“ на Дојранском језику.
„Ако је то луксуз за радника да ради целе године и да не може себи да приушти одмор, онда не знам о чему причам, о каквој Европи и о каквим правима радника. Ми се прво боримо да обезбедимо људска права, а затим и права радника“, наглашава Пешовски.
Додаје да према свим параметрима у Северној Македонији „новац и куповна моћ радника“ у односу на Западни Балкан најмање вреди.
„Претпостављам да ако од 1. јануара минимална зарада буде 550 евра у Србији, потрошачка корпа ће бити испод 1.100 евра, што значи да ће две минималне зараде покрити минималну корпу која је тренутно око 700-750 евра. Верујте ми, сви параметри се узимају и за земље ЕУ и за земље ван ЕУ, Македонија је убедљиво последња, не само из бивше ЕУ, већ у било којој земљи у поређењу са европским земљама. Сваког дана нам се дешава бела куга, сваког дана се Македонија празни од радника и остаћемо територија која неће имати смисла да улази у Европску унију јер су македонски радници већ ушли у Европску унију тако што су се одселили одавде“, наводи представник Савеза синдиката Македоније.
Упозорава да је највећи проблем што минималне плате не подмирују основну потрошаку корпу.
Мирослав Здравковић: Плате у европском образовању у односу на привреду у 2024.
„Савез синдиката Македоније већ 15 година израчунава минималну синдикалну потрошачку корпу и тренутно она износи 65.000 денара (1.056 евра) без кредита или кирије. За породице које живе као подстанари или већ имају стамбени кредит тај износ је већи од 80.000 денара – у поређењу са минималном платом од 400 евра“, наводи Пешевски.
Истраживања показују да породице које живе само од једног или два минималца, а таквих је, прецизира, према подацима Управе јавних прихода „на хиљаде“, немају довољно ни за основне потрепштине, а камоли за пристојан живот четворочланог домаћинства.
Подсећа да је у Северној Македонији минимална зарада уведена 2012. године Законом о исплати минималне зараде.
„Оне су до данас релативно забележиле велики раст, можда и три пута, али у поређењу са са ценама на пијаци, горица, осталих потрепштина и трошкова који се саберу – испоставља се да македонски радник не може да преживи месец са овим приходима“, истиче Пешевски.
Наглашава да је борба Савеза синдиката Македоније да се минимална зарада у овој земљи повећа са 400 на 500 евра.
„Чак ни 500 евра неће бити довољно за живот, већ ће се повећати основица што ће подразумевати да се све плате повећају за најмање 6.000 денара (97 евра), колико су повећани трошкови живота за само годину дана“, прецизира овај синдикалац.
Као илустрацију наводи да је потрошачка корпа прошле године износила 58.000 денара (943 евра), а да је сада већ 1.056 евра.
„Све те мере које је требало да замрзну марже или цене нису уродиле плодом, јер у тим месецима колико су мере биле на снази, корпа није појефтинила за више од 200 до 300 денара, што ако узмемо у обзир цео износ или све раднике у Македонији, испоставиће се као статистичка грешка“, каже Пешевски.
У Северној Македонији је 167.000 радника, од којих 510.000 месечно прима до 30.000 денара (487) евра.
„То значи да у породици ако оба супружника примају до 60 или 65.000 денара, они су на мање од 100 денара (1, 6 евра) дневно и налазе се испод границе сиромаштва. Апелујемо да борба коју Савез синдиката Македоније и њене придружене гране воде наспрам владе и послодаваца не буде борба да газде затворе радна места, нити борба за промену владе, већ да седнемо за сто и започнемо социјални дијалог. Желимо да видимо које параметре имају на располагању или какве прорачуне и какве потрошачке корпе влада и послодавци израчунавају и верују да се у нашој земљи може живети са платом од 400 или 500 евра“, истиче Пешевски.
„Трагедију“ погоршава чињеница да о минималним зарадама и потрошачким корпама одлучују „људи са платама од 3.500, 4.000 или 5.000 евра“.
Децидан је да минимална зарада у Северној Македонији никако не може да покрије потрошачку корпу.
„Ако узмемо податак да је 24.000 денара (390 евра) минимална плата, а укупна потрошачка корпа 65.000 денара (1.056 евра), верујте ми, за четворочлано породично домаћинство то није довољно, једва покрива чак и просечну минималну плату, а камоли два минималца или ако постоји социјална помоћ, једна породица и једна плата“, каже Пешевски.
Просечне плате широм Европе: Које земље имају највеће зараде?
„Дохватање“ потрошачке корпе
Економиста Ненад Бумбић из Потрошачког саветника каже за Косово онлајн да Западни Балкан бележи тренд раста минималних зарада, али да оне ипак не прате минималне потрошачке корпе.
„Генерално за све земље у региону тренд је да постоји значајан раст минималних зарада, али је основни проблем што те минималне зараде јако тешко да ‘дохвате’ потрошачку корпу, па чак и ону минималну потрошачку корпу. Првенствени је проблем што потрошачке корпе не осликавају оно што су наше потребе“, истиче Бумбић.
Као илустрацију даје пример минималне потрошачке корпе у Србији у којој је за месец дана за трочлану породицу предвиђено да подели 200 грама чајне кобасице или веће паковање природног сока.
„То је ситуација у којој гост може да вам дође једном месечно, а ако буде дошао два пута неће имати чиме да га послужите. Та минимална потрошачка корпа ни на један начин не осликава оно што су реалне, минималне потребе, не за нормалан живот, већ за преживљавање“, каже Бумбић.
Додаје да анализом потрошачких корпи у региону види се да би „грађани волели да политичари пробају да живе тако“.
„Тешко да би било ко реално могао да преживи на тим потрошачким корпама“, истиче овај економиста.
Подсећа да се Западни Балкан и даље ослања на моделе потрошачких корпи из бивше СФРЈ, с том разликом што се смањују „непотребна издвајања“.
„Реално, у односу када смо били у СФРЈ и данас, имамо објективни пад богатства и садржаја потрошачких корпи у свим земљама у региону“, објашњава Бумбић.
Наводи да према подацима Евростата за август највећу минималну зараду у региону има Хрватска са 970 евра, а уколико се посматрају земље Западног Балкана онда је то Црна Гора са 670 и Србја са 618 евра.
„Али, подаци Еуростата изражавају минималне зараде у бруто, а не у нето износу како смо ми навикли“, наглашава овај економиста.
Бумбић каже да повећање минималних цена зарада суштински ствара „два ефекта“ из којих профитирају само две групе запослених.
„Први су они запослени који имају плате рачунате по коефицијентима у које улазе минималне или просечне зараде. Друго је везано за буџете држава у региону. На тај начин се првенствено пуне пензиони фондови. И онда, када повећавамо минималне зараде не повећавамо толико за реалан број људи који заиста примају минималац, него је више поента у томе што се смањује онај део новца који иде на црно, који послодавци исплаћују на црно, а повећава се онај опорезиви део који ће пунити буџет. Тиме се стварају услови за повећање буџетских корисника и њихових плата и за повећање пензија“, прецизира Бумбић.
Извор: Kosovo Online
