Најновији подаци о просјечним годишњим нето зарадама у Европи за 2024. годину, представљени кроз графикон, још једном откривају дубоке разлике у стандарду грађана европских земаља.
Земље са највишим примањима – Швајцарска, Исланд и Норвешка – нијесу чланице Европске уније, док су неке од чланица ЕУ и даље при самом дну листе. У региону Западног Балкана, Црна Гора се истиче као лидер.
Мјесечне нето плате: доминација Швајцарске
Да би поређење било лакше разумљиво, годишње нето плате из графикона подијелили смо са 12 и добили просјечне мјесечне нето зараде (изражене у еурима):
Швајцарска: 85.631 € годишње → 7.136 € мјесечно
Исланд: 57.573 € → 4.798 €
Луксембург: 50.410 € → 4.200 €
Холандија: 47.892 € → 3.991 €
Норвешка: 47.232 € → 3.936 €
Ирска: 46.208 € → 3.851 €
Данска: 43.913 € → 3.659 €
Аустрија: 41.747 € → 3.479 €
Њемачка: 39.594 € → 3.299 €
Француска: 32.354 € → 2.696 €
ЕУ просјек: 29.573 € → 2.464 €
Италија: 24.797 € → 2.066 €
Грчка: 18.709 € → 1.559 €
Хрватска: 13.810 € → 1.150 €
Румунија: 12.655 € → 1.055 €
Турска: 11.440 € → 953 €
Бугарска: 11.074 € → 923 €
Занимљиво је да су плате на сјеверу Европе много веће него плате на југу у земљама гдје је јака туристичка дјелатност.
Црна Гора испред комшија
Према званичним подацима Монстата, просјечна нето плата у Црној Гори у априлу 2024. износила је 1.003 еура, што ову земљу чини најјачом економијом по висини плата у региону Западног Балкана. Престигли смо Србију (890 еура), Босну и Херцеговину, Сјеверну Македонију и Албанију, које се нијесу нашле ни на листи приказаној у графикону.
Порези и доприноси чине велику разлику
Ове разлике у нето платама често нијесу само резултат номинално виших бруто зарада, већ и различитих пореских политика и система социјалних доприноса. На примјер:
У Швајцарској и Норвешкој, порези су прогресивни, али не оптерећују драстично ни средњи слој.
У Њемачкој и Француској, иако су бруто зараде високе, снажни порези и доприноси значајно „поједу“ нето износ.
У земљама попут Бугарске и Румуније, порези су пропорционално ниски, али су и укупна примања знатно нижа.
У Црној Гори, упркос укидању доприноса за здравствено осигурање у оквиру програма „Европа сад“, и даље остају доприноси за пензионо и инвалидско осигурање, као и порез на доходак. Ипак, реформе из 2022. године значајно су повећале нето плате грађана, нарочито онима са најнижим примањима.
Црна Гора, иако ван ЕУ и још увијек земља у транзицији, успјела је да нето платама престигне многе чланице Уније. Међутим, разлике у животном стандарду, трошковима становања, здравству и образовању и даље су значајне. Када се све узме у обзир, висина плате је важна, али није једини показатељ квалитета живота.
Извор: РТЦГ
