Пише: Сервет Јанатма
Просечне плате знатно се разликују широм Европе, као и трошкови живота. Постоје различите дефиниције плата, надница и зарада, које осветљавају различите аспекте прихода. Посебно користан показатељ је просечна прилагођена плата по запосленом на пуно радно време.
Еуростат своју рачуницу заснива на просечној бруто годишњој плати за пуно радно време, а Јуроњуз је ове бројке прерачунао у месечне плате једноставним дељењем са 12. Тако у 2023. години, просечна месечна прилагођена плата по запосленом на пуно радно време кретала се од 1.125 евра у Бугарској до 6.755 евра у Луксембургу. Просек на нивоу ЕУ износио је 3.155 евра.
Данска је једина земља ЕУ, поред Луксембурга, у којој просечна плата прелази 5.000 евра и износи 5.634 евра. Ирска (4.890 евра) и Белгија (4.832 евра) веома су близу тој граници. Плата у Аустрији износи 4.542 евра, у Немачкој 4.250 евра, док и Финска са 4.033 евра, спада у земље које такође нуде просечне плате изнад 4.000 евра.
Десет од 26 земаља ЕУ испод границе од 2.000 евра
Од 26 чланица ЕУ (без Холандије, за коју нема података из Еуростата), десет земаља бележи просечне бруто плате ниже од 2.000 евра. У четири чланице просечна плата била је испод 1.500 евра. Пољска се налази непосредно изнад те границе са 1.505 евра. У Румунији, Грчкој и Мађарској, просечне плате биле су око 1.400 евра.
Немачка са 4.250 евра, сматра се земљом која нуди највишу просечну плату међу четири највеће економије ЕУ, а следи је Француска са 3.555 евра.Италија са просечном платом од 2.729 евра и Шпанија 2.716 евра, биле су испод просека ЕУ за више од 400 евра, пише Јуроњуз.
Подаци Еуростата обухватају 26 земаља чланица ЕУ. Иако нису у потпуности упоредиви због методолошких разлика, подаци ОЕЦД-а о просечним годишњим зарадама по запосленом на пуно радно време укључују већи број европских земаља. Према ОЕЦД-у, Швајцарска бележи највишу просечну плату у Европи, чак 8.104 евра. Још једна земља чланица Европског удружења слободне трговине (ЕФТА), Норвешка, имала је просечну плату од 5.027 евра. Уједињено Краљевство је забележило просечну плату од 4.220 евра.
Са 4.629 евра, Холандија се сврстава међу земље ЕУ са највишим платама. Турска, кандидат за чланство у ЕУ, имала је најнижу просечну плату, свега 873 евра, што је чини једином земљом испод границе од 1.000 евра. Општи тренд показује да земље западне и северне Европе предњаче по висини плата, док земље јужне и источне Европе и даље нуде знатно ниже номиналне зараде.
Земље са највишим платама у Европи према стандарду куповне моћи
Разлика у просечним платама се смањује када се мери према стандарду куповне моћи (ППС), јер се тиме елиминише утицај разлика у ценама међу земљама. ППС је вештачка обрачунска јединица у којој једна јединица теоретски може да купи исту количину робе и услуга у свакој земљи. Ипак, значајне разлике и даље постоје унутар ЕУ. У номиналним износима, највиша просечна плата је шест пута већа од најниже. Када се плате прилагоде према ППС-у, тај однос се смањује на 2,6 пута.
У ЕУ, просечне плате изражене у ППС-у крећу се од 1.710 евра у Грчкој до 4.479 евра у Луксембургу, док је просек на нивоу ЕУ 3.155 евра. Белгија са 4.038 евра у ППС, Данска 3.904 евра, Немачка 3.898 евра и Аустрија 3.851 евра, такође су међу пет земаља са највишим платама када се узме у обзир куповна моћ.
На дну лествице, одмах иза Грчке, налазе се Словачка, Бугарска и Мађарска, са просечним платама испод 2.100 евра када се изразе у ППС-у. Румунија се, када се примени стандард куповне моћи, рангира знатно боље.
Према подацима ОЕЦД-а, Швајцарска се издваја и по висини плата прилагођених ППС-у – чак 4.412 евра. Следе Холандија и Норвешка, које обе нуде око 3.800 евра. Просечна плата у Великој Британији износила је 3.357 евра у ППС-у. Попут Румуније, и Турска (2.413 евра у ППС) заузима знатно бољу позицију по овом показатељу.
Значај веће продуктивности и преговарачке моћи
Објашњавајући разлике у платама на нивоу земаља, др Сотириа Теодоропулу, директорка одељења за европске, економске, радне и социјалне политике при Европском институту синдиката (ЕТУИ), нагласила је да је виша продуктивност материјална основа за одрживо више плате. Указала је да су економије са више индустријске или финансијске активности обично продуктивније, а да високе технологије такође често подразумевају већу продуктивност.
„Генерално, већа преговарачка моћ радника, било да долази из јаких колективних уговора, било из политика које им омогућавају више алтернативних опција на тржишту рада, повећава вероватноћу да ће се добитци у продуктивности преточити у више плате и радне трошкове“, изјавила је Теодоропулу.
Земље које бележе највећи раст плата
Током последњих пет година (2018–2023), просечна прилагођена плата на пуно радно време порасла је у номиналним еврима у свих 26 земаља ЕУ. На нивоу ЕУ, просечна месечна плата порасла је за 507 евра, што значи годишње повећање од 6.708 евра или раст од 19 одсто. У процентима, раст се кретао од само 4 одсто у Шведској, до импресивних 102 одсто у Литванији.
Пораст плата у последњих пет година био је знатно скромнији у четири највеће економије ЕУ: у Шпанији је износио 19 одсто, у Немачкој 18 одсто, у Француској 14 одсто, док је у Италији забележен свега 10 одсто. Северне чланице ЕУ, заједно са Кипром и Грчком, такође су забележиле раст плата испод просека Уније.
У апсолутним износима, повећање просечне месечне плате кретало се од само 91 евро у Грчкој до чак 1.291 евро у Луксембургу. Литванија је такође имала изузетан скок, просечна плата порасла је за 1.141 евро месечно.
Извор: Euronews
Превод: НИН
