Пише: Петар Росић
Закон о употреби албанског језика као званичног језика на територији Северне Македоније донет је тек 2018, након дуготрајног политичког процеса и преговора који су трајали пуних 17 година. Он је омогућио да албански језик буде службени у општинама у којима Албанци чине више од 20 одсто становништва, као и на нивоу централних власти.
Фото: Косово Оналјн
Међутим, и тада је изазвао контроверзе и озбиљне политичке и правне дебате, јер су се политичке странке, али и појединци, жалили на његову уставност, посебно на проширивање употребе албанског језика у државним институцијама.
Чак је и тадашњи председник државе Ђорђе Иванов одбио да потпише указ о проглашењу усвојеног Закона о употреби језика због, како је образложио, репресивног садржаја Закона и насилног начина на који је донесен.
Закон је 2019. објављен у Службеном гласнику само са потписом председника парламента Талата Џаферија, а на месту где треба да стоји потпис председника Иванова стајала је фуснота којом је објашњено да је он одбио да учини то.
Сада се пред Уставним судом нашло укупно 13 иницијатива које су покренули ВМРО-ДПМНЕ, Левица, као и организације цивилног сектора и професори.
Председник Уставног суда Северне Македоније Дарко Костадиновски раније је најавио да ће се разговарати о укидању три члана из Закона о примени језика који се тичу албанског језика. Иницијативу Костадиновског директно је подржала ВМРО премијера Христијана Мицкоског, али и албанска коалиција ВЛЕН, која је обезбедила да се закон не укине, већ само неки чланови. Са друге стране, укидању ових чланова закона оштро се противи Демократска унија за интеграцију (ДУИ).
Критичари наводе да би закон могао нарушити равнотежу међу етничким заједницама и изазвати административно оптерећење, јер би захтевао ангажовање великог броја преводилаца и додатне ресурсе, посебно у руралним подручјима и мањим местима, где Албанци нису у већини.
Било какве измене закона од стране Уставног суда могле би изазвати нове политичке потресе, упозоравају други, док се за треће, попут премијера Христијана Мицкоског, у понедељак неће десити – ништа.
„Опет малтретирају Албанце и Македонце, покушавајући да их поделе и да скрену пажњу. Стога молим све грађане да буду мирни. У питању је масовни криминал који ће ускоро почети да се открива. Колико год били жестоки и колико се боре, ми ћемо их победити. Јавност мора открити праву истину о овим политичким профитерима“, рекао је Мицкоски.
Атмосферу је додатно подгрејао косовски премијер Аљбин Курти, који је на конференцији за медије са Мицкоским изјавио да у Северној Македонији не постоји закон о употреби албанског језика.
„Албански језик није угрожен. Колико сам разумео, то је ствар која је на Уставном суду Северне Македоније. Три одредбе о употреби језика послате су Венецијанској комисији, које, парадоксално, до сада нису ни спроведене – ни неспроведене. Сада је на Уставном суду Северне Македоније да процени“, казао је Курти.
Ова изјава изазвала је бројне критике, а највише се оваквом ставу супротставио ДУИ. Лидер ове странке Аљи Ахмети рекао је јуче да би Уставни суд требало да одбије расправу и покушаје да се албански језик избаци из службене употребе „или у Северној Македонији неће бити мира“.
„Охридски споразум се мора поштовати и не дирати у срце Албанаца“, навео је Ахмети.
С друге стране, координационо тело коалиције ВЛЕН и лидери странака одржали су јуче састанак после којег су поручили Албанцима да буду мирни јер ће њихов језик бити заштићен.
Наводе да је ДУИ најпре усвојила Закон о језицима који има много пропуста, затим су послали исти закон Венецијанској комисији која је оспорила законитост три кључна члана и на крају, након што су схватили да ће бити у опозицији, „путем веза у Уставном суду желе да изазову међунационалне тензије како би избегли одговорност за своје корумпиране функционере“.
„А сада хоће да се представе као спасиоци албанског језика“, поручили су из коалиције ВЛЕН.
Различите ставове о примени овог закона за Косово онлајн изнели су и аналитичари, који, ипак, имају једну заједничку премису – спор је постао више политички, него одраз суживота у Северној Македонији.
„Тренутно је Уставни суд Републике Северне Македоније више оријентисан на унутрашње законе, не узима у обзир међународне конвенције. Пре свега, људска права и слободе свих грађана Републике Северне Македоније су улога Уставног суда. Језик је једна од основних и темељних вредности једног народа и не мислим да је питање седнице уставно или законско“, каже за Косово онлајн професор на Правном факултету Државног универзитета у Тетову Башким Сељмани и додаје:
„Али, коме језик смета? Ако питате грађане, никоме језик не смета. Ово је више политички моменат него одраз суживота међу грађанима. Уставни суд не би требало да упада у такве замке“, изричит је он.
Сматра да политичке странке не раде у интересу државе и да Македонци треба да поштују језик.
„Сви са стране, без обзира да ли се ради о Грчкој или Бугарској, оспоравали су историју, ми нисмо ништа оспоравали. И сада уместо награде, ово је напад, али не од стране Македонаца. Зато кажем да политичке странке не раде у интересу државе и то није у реду. Не верујем да ће бити компликација ако политичке странке не желе да користе исту ствар“, каже Сељмани.
Куртијеву изјаву да у земљи не постоји закон о албанском језику види као „пријатељски чин”, али додаје да нико са стране не може да оспори Северној Македонији да ли она има неке законе или не.
„Свака држава има своје законе и одредбе и нема потребе за таквим изјавама, јер оне нису у интересу грађана или државе. Нико не може да спори да ли постоје закони или не. Албански језик је природан језик и њиме говоре људи, али он није спроведен и то је овде доказано. Закон постоји, могу да коментаришу да закон није спроведен, али не да закон не постоји, нису у праву“, каже професор из Тетова.
С друге стране, политички аналитичар Сотир Костов оценио је да је закон у употреби језика у Северној Македонији „фабричка грешка“ и изразио наду да ће Уставни суд 11. децембра показати свест и превазићи све неспоразуме политичких елита које се заправо боре међу собом за позицију на политичкој сцени.
Костов поздравља опредељење Уставног суда да се позабави овим законом из простог разлога што је, како каже, овај закон изнад македонског устава.
„Имамо позитивну атмосферу за суживот македонског народа и осталих мањина у Републици Македонији. Очекујем да ће преовладати професионализам, стручност и објективност уставних судија и да ће одлучивати према ономе што се тражи у иницијативи“, каже Костов. Оценио је да ће заједнице у сваком случају реаговати, и позитивно и негативно, какву год одлуку донео Уставни суд.
Подсетио је да је Венецијанска комисија изнела низ запажања и претворила их у препоруку и навела да овај закон превазилази европске и светске стандарде за употребу мањинских језика.
„Такође, један број стручњака из Стазбура нам је дао инструкције да овај закон не интегрише, већ дезинтегрише. Подсетимо се случаја несрећне директорке Токсиколошке клинике, постављене на веома важну функцију, није знала македонски језик, знала је само албански. Ово није био изолован случај, таквих је много“, каже наш саговорник.
Напомиње да је он лично за употребу албанског језика и да на Албанце гледа као на браћу, али оцењује да „постоји закон, постоји Устав и постоји ред у земљи“.
Наводи да у последње време „неко покушава да Македонији наметне да је село без пса или нечија прћија“.
„Ствари треба да се врате у нормалу. Не ради се о албанском језику, ради се о употреби македонског, албанског, турског, ромског, босанског, влашког, српског језика. Ако сам некога заборавио, извињавам се. Тачније, Албанци имају сва права да живе у овој заједници и у овом мултикултуралном друштву. Албанци нису потлачени како то желе да кажу и представе неке одбегле политичке елите. Албанци имају факултете, имају средње образовање на свом албанском језику, имају основно образовање, шта више?“, упитао је он.
Овај закон је по њему фаличан, односно „фабричка грешка”.
„Не потписује га председник Републике Македоније, тамо га је потписао неки заменик генералног секретара Собрања. Формално-правно овај закон није исправан и очекујем од уставних судија да покажу високу свест и превазиђу све политичке неспоразуме, ако хоћете, конфесионалне, иако мислим да је ту само сукоб политичких елита које се боре међу собом за позицију на политичкој сцени, и да се понашају онако како се од њих очекују, као стручњаци јер су зато бирани“, наводи аналитичар. Подсећа да су судије бирали ДУИ и СДСМ, а да се управо ДУИ сада буни да ће суд нанети неправду Албанцима.
„Уверавам вас, имам четири сина и једну ћерку, мој најстарији син је побратим са Албанцем из Тетова. Да не буде грешке, ми нисмо националисти како нас етикетирају због наших ставова. Морамо мало да бранимо Македонију и овако бих то завршио. У Немачкој има пет милиона Турака, да ли је турски званични језик? Ни случајно. У Америци, да не причамо о Хиспаномериканцима и Африканцима. Да ли су њихови језици званични у Америци? Не. Да не правимо експеримент и лингвистички Франкенштајн од Македоније“, изричит је Костов.
Куртијеву изјаву да у Северној Македонији не постоји закон о албанском језику Костов „поздравља“.
„Дакле, не постоји. Постоји закон о употреби језика и да будем искрен, био сам мало пријатно изненађен Куртијем. Курти се назива косовским, балканским и европским Нелсоном Манделом. Искрено, немам тај осећај. Али ме је Курти том изјавом и још неким умирујућим изјавама у контексту Македоније и односа политичких албанско-македонских елита, пријатно изненадио. То је охрабрујуће, ставља тачну диоптрију на наочаре. Скинимо наочаре Семјону Семјоновичу, то је парадокс и мит када ставимо ружичасте наочаре и све нам изгледа добро. А реалност је ружна. Када скинемо наочаре, видимо праву стварност. Курти је испричао праву реалност, коју је често доносио у Македонију, да Албанци у Македонији живе добро, да се Македонија не разликује од осталих балканских земаља и да се Македонија бори за своје достојно место под сунцем“, каже Костов.
Извор: Косово Онлајн
