Пише: Слободан Шоја
Те 1974. године, кад смо се ми уставним промјенама спремали слиједити народну вољу и кад смо у спринту потрчали разбијати једну вјечно обећавајућу земљу, Народна Република Кина започињала је свој економски маратон ка врху свијета. Ми смо брзо отрчали наш почасни круг а кинески маратон је још у току. Неколико етапа прије циља побједа кинеског тима је обезбијеђена.
Исте те 1974. године Кина је поднијела захтјев за чланство у Међународном монетарном фонду, а дјелимично рехабилитовани Денг Сиаопинг 10. априла одржао је говор у Уједињеним нацијама и изнио своју теорију о три свијета.
”Наша планета састављена је сада од три дијела, три свијета међусобно повезана, али контрадикторна”, казао је Денг. САД и СССР чине први свијет, док развијене земље – које Денг назива ”колонијама САД” – чине други свијет.
Трећи свијет чине земље у развоју, у Азији, Африци и Латинској Америци и Кина. То су земље које супер силе експлоатишу, а Кина, пророчки поручује Денг, очекује да ће ускоро постати бранилац интереса експлоатисаних.
Кад је умро Мао Цетунг 1976. године, у Кини се вратило сјећање на ”оца домовине”, Сун Јатсена. Покренути су грандиозни економски пројекти које је тај први предсједник Народне Републике Кине најављивао.
Двије године послије Денг је постао господар Кине. Он ће је препородити и тријумфално увести у модерно и савремено доба, примјењујући мудрост Сун Јатсена: ”Суштина моје идеје је да нам капитализам гради социјализам.” Како онда, тако и данас.
Та идеја заиста може успјети и остати дуговјечна само у Кини, а оригинални кинески рурални капитализам и тржишни социјализам створили су препознатљиви кинески софт пауер.
Кад је Међународни монетарни фонд 1980. године прихватио кандидатуру Кине, у страшном замаху који ју је красио, Кини није требало дуго да изненади свијет.
Радионица свијета седамдесетих година прошлог вијека, постаће на размеђу стољећа творница свијета. На почетку овог вијека постала је свјетски банкар који припрема ново доба кад ће Кина постати господар свијета, али значајно другачији у односу на тренутачног господара. Кина ће ускоро значајним дијелом одређивати правце развоја планете.
Свјесна свог великог и брзог напретка, Кина се почетком овог стољећа званично обратила најважнијим финансијским институцијама као што су Међународни монетарни фонд (ММФ) и Свјетска банка (СБ).
Кина је жељела имати већи удио у одлучивању, као и у капиталу јер Американци са 17,5 посто удјела и Њемачка, Велика Британија, Француска и Италија са 17,2 посто одлучују о свему будући да право вета имају само они с удјелом преко 15 посто. Кина има 6,5 посто, као и Јапан, али, за разлику од Јапана, Кина жели имати преко 15 посто удјела.
Својим захтјевом, Кина је жељела казати да је спремна остати лојалан партнер глобалних финансијских институција и да остаје унутар заједничког финансијског система.
Начин на који су одбијени од стране САД али и ЕУ, а одбијени су глатко и одлучно, да не кажемо дрско и презрено, кључни је разлог што је Кина с партнерима започела изградњу паралелног финансијског система у којем за долар више нема мјеста и гдје се у растућем броју земаља затварају врата ММФ и СБ.
Педесет година послије Денговог говора, 2024. године, неке ствари су промијењене на свјетској шаховској плочи, али суштина је остала иста. Поново постоје три свијета, али Кина више није у трећем. Из треће је лиге прешла у трочлану прву лигу у којој су већ дуго шампиони САД. Удружена с дојучерашњим ”непријатељем”, Русијом, Кина покушава неутралисати ту доминацију. И то је један од задатака БРИКС-а.
Други свијет, онај развијени, некад скоро компактан, бројчано се повећао, али и поларизовао. Један дио се традиционално држи Америке и припада ономе што се зове Запад.
Други се дио развијеног свијета пробудио из имобилности и све више прагматично припада ономе што се од почетка овог стољећа зове БРИКС, окупљање око Кине и Русије земаља које желе показати Американцима да су одрасле и да желе самостално одлучити ко ће им помоћи да још више економски ојачају.
Остаје трећи свијет који се и даље развија, мучно и тешко. Много земаља трећег свијета из Африке очекује много од нове геосфере и надају се да ће свијет постати праведнији па се окрећу Кини и Русији. То је једна од крупних посљедица стварања противтеже Западу.
Приликом државних удара у Сахелу (Мали 2020. и 2021., Буркина Фасо, 2022., Чад 2023. године) на јавним окупљањима сваки пут би се узвикивало ”Доље Француска!” и додавало ”Живјела Русија!” при чему се могло видјети како се вијоре руске заставе. У Нигеру су отјерали америчке трупе, а на њихово мјесто су дошле руске!
ММФ и СБ у Африци мијења Нова развојна банка са сједиштем у Шангају, основана 2014. године која је по инвестицијама већ премашила Свјетску банку, а улаже нарочито у инфраструктурне пројекте и одрживи развој. Подразумијева се да је већински капитал кинески као што је и БРИКС кинеско чедо. Историја ће записати да се идеја о стварању новог свјетског интересног савеза држава под именом БРИКС јавила одмах послије одбијања Запада да Кина игра важну улогу у постојећем монетарном систему, па им није остало ништа друго него направити алтернативни монетарни систем у којем ће бити више праведности и једнакости.
Шта је заправо БРИКС? То није ни савез, ни унија ни организација ни институција. Унутар БРИКС-а не постоје управљачке структуре нити се засад планирају уводити.
БРИКС је једноставно једна интересна група држава амбициозних заједничких намјера са самопреузетом мисијом да свијет уравнотежи, а мањим државама омогући право избора стратешких партнера. Формално, то су земље с галопирајућом развојном економијом које су због сталног јачања све теже подносиле америчку спутавајућу доминацију и наметање воље која се морала слушати без поговора.
Прича започиње 2001. године. Четири земље које су дале почетно име БРИКС (Бразил, Русија, Индија и Кина) имале су три значајне заједничке карактеристике: брз економски раст, бројност становништва и богатство у природним изворима.
Од 2006. године четири земље одржавају неформалне дипломатске разговоре који су резултирали првим самитом у Русији, 2009. године кад је званично створен БРИКС, а годину дана касније и БРИКС, уласком Јужне Африке, чиме је укључен и трећи континент.
Слободан Шоја: Уџбеници историје: тражење истине преко троструких лажи
Од почетка ове године чланице су постале Египат, Уједињени арапски емирати и Етиопија, земље партнери постале су Турска, Нигерија, Индонезија, Малезија, Куба, Вијетнам, Бјелорусија, Тајланд и Боливија.
Током стварања нове интересне групе земаља сви су имали исте економске, али не и политичке мотиве. Двије средишње земље БРИКС-а, Русија и Кина, уз нову чланицу Иран, жељеле би БРИКС-у дати јачи политички карактер, али то не прате све земље, нарочито не прате Индија, Бразил и Египат које разумљиво настоје одржавати што боље односе са САД. Исти став има и Турска.
И међу самим чланицама БРИКС-а постоје дугогодишње несугласице које су заједнички економски интереси успјели учинити невидљивим. На посљедњем самиту у октобру ове године у Казању, у Русији, Кина и Индија су се приближиле у рјешавању билатералних проблема.
Чињеница да унутар земаља БРИКС-а постоје значајне политичке различитости је од фундаменталног значаја. То би, треба се надати, могла бити гаранција да потенцијални жестоки економско-финансијски сукоб два раздвојена свијета моћи не би требао прерасти у војни сукоб.
У другој половини 20. стољећа између два супротстављена свијета, америчког и совјетског, разлике су биле идеолошке и војно-политичке природе, док данашња утакмица нема уопште тај карактер. Некад се у један или други табор улазило из страха, данас из економског интереса. И свијет се мало модернизовао и поправио, рекло би се!
БРИКС чини пет милијарди душа и већ сад је економски гигант. Још прије пет година имао је БДП већи од земаља Г7. Прије 20 година земље БРИКС-а учествовале су са 16 % свјетског БДП, а 2025. године то ће порасти на 40 % да би око 2050. године учешће било више од 50 %.
Удио долара у свјетским резервама био је 73 % 2001. године, двадесет година касније пао је на 55 %. Године 2022. године имао је пад на 47 %, а на крају ове године могао би пасти на 30 %. Биће то веома горак поклон од БРИКС-а новом америчком предсједнику!
Посљедњи самит БРИКС-а у Казању, завршен 24. октобра ове године, био је веома успјешан и амбициозан. Није то био тријумф Путина већ БРИКС-а. У 134 тачке завршне Декларације обухваћено је скоро све што тишти савремени свијет, од економских до свих других питања из свих области живота обичног човјека.
Декларација која би се могла назвати ”Апологија мултиполарности” предвиђа изградњу новог мултиполарног свијета и бави се питањима од климатских промјена до реформе Вијећа безбједности УН, од заштите околиша до бриге о положају земљорадника, од реформе међународног финансијског система до стварања Берзе житарица земаља БРИКС-а, од заштите великих мачака до поштовања међународног права, од хуманитарне кризе у Судану до сарадње омладине, од заштите вода до немира на Хаитију, од заштите цивила до осуде израелске политике, од борбе против дезинформација до разоружања и неширења нуклеарног оружја, од културних размјена до урбаног развоја, од положаја хендикепираних особа до развоја софистициране технологије, од сарадње географа до сарадње судија из свих земаља… И тако у бесконачност.
Тешко ће се све ријешити, не ваља много обећавати, али није лоше да се барем покуша радити друкчије у овом уморном и немилосрдном свијету без правде и кочница. БРИКС ће добити шансу и неколико година бонуса прије него што крене оно што је у историји ријетко изостајало: разочарање.
Прије него што дође тај дана, многи ће у БРИКС-у видјети нешто сасвим позитивно јер се од пада СССР чекало кад ће планета имати барем привид неке равнотеже.
БРИКС је нова свјетска реалност, нова геосфера, нешто што ће снажно обиљежити ово стољеће. Објединити двије хипер силе (Кина и Русија) и томе додати земље чије економије не престају расти, џиновски је историјски подухват планетарног значаја, подухват који много шта мијења из темеља.
Због појаве конкуренције на пријестољу свјетске моћи, године пред нама биће нажалост ново доба новог хладног рата и нове несрећне подјеле свијета. И Запад и БРИКС гледаће да се што више земаља укључи у њихову сферу. Лобирање и притисци никоме не гину. Тешко подијељеним земљама!
Ми у Босни и Херцеговини који нисмо никад били политички паметни сигурно ћемо потрчати да изразимо гласну вјерност једној или другој страни, не схватајући да је великима свеједно да ли их неко воли или мрзи.
Да имамо памети могли бисмо искористити очигледну подвојеност наше спољне политике па бисмо без икаквог истрчавања и запаљивих израза лојалности једним или другим могли, попут Југославије, правити слалом између двије планине и узимати од свакога оно што је за нас корисно.
Познајући нас, већа је вјероватноћа да ће постојање два свијета наша политика искористити за нове подјеле. Док се свијет дијели идеолошки и економски, ми ћемо остати вјерни старом и испробаном принципу подјеле по националним шавовима.
Пише: Аутограф.хр
