Пише: Петар Донић
Малезија, као једна од најбрже растућих економија у Југоисточној Азији, донела је важну стратешку одлуку. Влада у Куала Лумпуру поставила је циљ својој привреди да ову државу позиционира као Тајван свог региона. У пракси тај циљ значи да постане глобални лидер у производњи полупроводника и пратећих компоненти. Ови технолошки производи, који су кључни елемент савремене технологије, постали су једна од главних тема економских и геополитичких надметања широм света. У овом контексту, Малезија види своју прилику, не само да трансформише сопствену економију, већ и да се постави као кључна тачка у глобалном ланцу снабдевања сировинама које су неопходне за производњу полупроводника.
Малезијски план почива на неколико кључних елемената. Први и најважнији елемент су огромна страна улагања која тренутно долазе од технолошких гиганата, као што су амерички Интел и немачки Инфинеон са инвестиционим буџетима за проширење својих капацитета у овој држави од по 7 милијарди долара. На листи компанија које су Малазију препознале као доброг партнера за будућност су и америчка Нвидиа која планира изградњу АИ центра за податке вредног 4,3 милијарде долара, као и Теxас Инструментс са најављеним улагањима од 3,1 милијарду долара за изградњу нових фабрика полупроводника. Ове бројке сугеришу да је Малезија до данас већ привукла пажњу глобалних компанија које желе да осигурају стабилне производне капацитете ван Кине, у складу са познатом стратегијом „Цхина плус оне“ које су многе мултинационалне компаније до данас усвојиле.
Малезија жели да се позиционира као држава која може да преузме кључну улогу у глобалном ланцу производње полупроводника, са завидним резултатом од 13% глобалног тржишта у сегментима склапања, тестирања и паковања полупроводника, што чини 25% њеног БДП-а. Ова позиција није случајна, јер азијска држава већ дуги низ година јесте кључни играч у производњи технологије ниског нивоа, а сада се труди да пређе на високотехнолошке индустрије, као што су производња чипова и дизајн интегрисаних кола.
Тријумф антикинеске опције на председничким изборима на Тајвану
Међутим, неки од кључних изазова с којим се Малезија суочава су политичка нестабилност и конкуренција у региону. Иако је водећа малезијска регија за технолошки развој Пенанг привукла више од 350 мултинационалних корпорација, што чини 8% укупне економске активности Малезије, локални изазови, као што су политичка нестабилност и одлазак радне снаге, ометају испуњавање зацртане стратегије. Са просечном инжењерском платом од нешто испод 1000 америчких долара месечно, Малезија тешко да може да конкурише Сингапуру, где су просечне плате у истој индустрији преко 3800 америчких долара месечно. Овај јаз доводи до масовног „одлива мозгова“, при чему је само у првом кварталу 2024. године број Малезијаца који су емигрирали у Сингапур порастао за 62% у односу на претходну годину. Ипак, у контексту глобалних геополитичких дешавања, Малезија заузима кључно место у стратегији осигуравања критичних технологија САД-а и смањења зависности од Кине и БРИКС земаља.
На другој страни, САД и њени савезници већ деценијама улажу у Тајван, како због чињенице да је Тајван глобални лидер у производњи напредних полупроводника, тако и због свог геостратешког и одбрамбеног значаја. Наиме, Тајван производи преко 60% свих светских чипова и око 90% најнапреднијих чипова, што је од велике важности за бројне индустрије, где тајванске компаније попут ТСМЦ-а и Фоxцонн-а имају и знатну глобалну улогу. Америка, иако свесна ове зависности, стратешки је улагала и улаже у Тајван и користи га као кључну тачку у борби за контролу над ланцима снабдевања полупроводницима. Са друге стране, америчка влада је у сарадњи са ТСМЦ-ом уложила значајне подстицаје у изградњу нових постројења за производњу чипова на самој територији САД-а, како би смањила своју зависност од азијских фабрика и безбедносних ризика.
Хоће ли резултат избора на Тајвану дестабилизовати Азију?
На исти начин, улагања у Малезију служе као својеврсна диверсификација ризика услед све већих тензија између Тајвана и Кине. Пошто Малезија већ има успостављен ланац снабдевања, робусну инфраструктуру и релативно стабилно окружење за страна улагања, она постаје идеална дестинација за компаније које желе да смање своје ризике и зависност од кинеског тржишта и добављача. Ово и чини окосницу раније споменуте стратегије „Цхина плус оне“, где компаније настоје да задрже производне капацитете у Кини, али паралелно развијају операције у другим земљама региона у првом и другом појасу око Кине, попут Малезије, Вијетнама, Тајланда, Сингапура и Филипина.
Упркос добрим геополитичким ветровима, Малезија се суочава са изазовима који су слични онима с којима се Тајван суочавао пре неколико деценија. На пример, 1980-их Тајван је био познат по јефтиној радној снази и производњи електронских компоненти ниског нивоа. Међутим, стратешким улагањима у истраживање и развој, као и иновацијама у производњи, Тајван је успео да се трансформише у глобални технолошки центар. Малезија сада прати сличан пут, улажући огромна средства у образовање локалног становништва и оспособљавање висококвалификованих радника. Највећи изазов за Малезију је што производи само 5 000 инжењера годишње, што није довољно да се испуни потражња од 1,2 милиона радника, од чега половина у домену производње и инжењеринга. Како би стала на пут овом недостатку држава је изнела план за школовање 60 000 инжењера и других стручних кадрова годишње, што шаље јасан сигнал да се Куала Лумпур чврсто држи свог стратешког усмерења.
Малезија себе види на победничкој страни новог циклуса геополитичких и технолошких промена и поделе карата. Са својим геостратешким положајем, излазом на море и трговинским и логистичким потенцијалима, као и повољним демографским и пословним параметрима потенцијал за напредак свакако постоји. Наравно, потенцијал је драстично мање сложен део посла у односу на балансирање између својих економских амбиција и геополитичких ризика. Успех Малезије у овој игри зависиће од њене способности да настави успешно да привлачи инвестиције док гради локалну радну снагу уз одржавање политичке стабилности код куће и вештог балансирање локалних и глобалних интереса.
Извор: НИН
