Радосавовић: Инструкција маслини
14. јануар, 2024.
Почиње Аустралијан опен – Ђоковићева трка са самим собом
14. јануар, 2024.
Прикажи све

Тријумф антикинеске опције на председничким изборима на Тајвану

Лај Чингде, (Фото: PBS)

Данас су на острву Тајван одржани важни председнички и парламентарни избори, од којих, сматрају аналитичари у Источној Азији, може зависити будућност читавог региона, па могуће и светске економије

Лај Чингде, (Фото: PBS)

Данас су на Тајвану одржани председнички и парламентарни избори, а посебна пажња домаће и стране јавности посвећена је изборима за лидера тог пацифичког острва, будући да на њему председник служи и као врховни командант, те парламенту предлаже премијера.

Са око пет и по милиона гласова грађана води кандидат владајуће Демократско-прогресивне партије (ДПП) Лај Чингде, и мада бројање гласова није завршено, он је недостижан за своје противнике, због чега је јасно да ће он бити тај који ће предводити Тајван у наредне четири године.

ДПП је партија која је која влада острвом већ осам година и која води изразито антикинеску политику у смислу да наглашава де факто независност Тајвана, ради на јачању војних и политичких веза са Сједињеним Америчким Државама и њеним савезницима, на умањивању зависности од тржишта матице Кине, те наглом јачању сопствених војних капацитета и способности у сврху одвраћања Кинеске народноослободилачке армије.

Лај Чингде, по професији стручњак за јавну хигијену, је шеф ДПП и до сада је служио као премијер и потпредседник Тајвана.

На дужност председника требало би да ступи 20. маја, када ће са те функције сићи садашња председница Цај Ингвен.

Пут у оружани сукоб? 

Мурал са војним мотивима, Тајван, (Фото: Guardian)

У Источној Азији у сусрет изборима на Тајвану, без обзира на националност, политички коментатори су били једногласни у оцени да би победа кандидата највеће опозиционе партије Куоминтанг Хоу Јуија довела до ублажавања политичких и војних тензија између Тајпеја и Пекинга, док би тријумф кандидата ДПП-а вероватно значио наставак политике наоружавања, инсистирања на независности Тајвана од Пекинга и даље настојање да се смањи економска зависност тог пацифичког острва од матице Кине.

Штавише, амерички политиколози и медији развијали су теорију да би Лајова победа, нарочито с обзиром на његове изјаве у прошлости у којима је истицао схватање да је Тајван независна држава, могла да испровоцира војну интервенцију Кине, јер она убрзано развија своје поморске и ваздушне снаге те већ поседује потенцијал да упркос америчком војном присуству у региону опколи Тајван и  нанесе му тежак војни ударац.

Амерички медији с тим у вези често цитирају и изјаву кинеског председника Си Ђинпинга дату током конгреса Комунистичке партије Кине 2022. да се његова држава неће одрећи силе у настојању да заштити Тајван, те спекулишу о наводним посебним личним мотивима кинеског лидера у вези тог острва, јер је он у младости служио као заменик градоначелника Сјамен, урбаног центра у провинцији Фуђијен, који се налази на обали Тајванског мореуза и гледа у острва Кинмен, која се налазе на само десетак километара од кинеске обале али административно припадају Тајвану.

И док су те спекулације вероватно претеране, будући да би Пекингу највише одговарала мирна реинтеграција Тајвана у уставни систем Кине, што и сама влада те земље често наглашава, истина је да ће још четири године власти ДПП-а даље ослабити економске и културне везе са матицом и продубити свест грађана острва као Тајванаца, а не етничких Кинеза, односно, у њима ојачати жељу за пуном политичком независношћу од матице.

Отуд, поједини аналитичари у региону, који не прихватају америчку тезу о агресивности владе у Пекингу и кинеском империјализму, већ исту виде као рационалног и суздржаног актера, брину да би схватање да се Тајван под ДПП сигурно удаљава од матице у погледу идентитета и у економском смислу ипак могао навести кинески врх на брзоплету војну реакцију.

Наставак старе политике

Заставе САД-а и Тајвана, (Фото: Азија тајмс)

Будући председник Лај, који је између осталог изјављивао да његово острво не мора да званично прогласи независност јер је већ независно, очекује се, наставиће политику садашње председнице Цај, која од свог ступања на чело острва ради на стимулисању тајванских предузећа да више улажу у земље југоисточне и јужне Азије, попут Вијетнама, Тајланда и Индије, како би се Тајпеј боље припремио за одупирање евентуалним кинеским економским притисцима.

Више од милион Тајванаца живи у матици Кини, где ради преко 5.300 тајванских компанија. Више од 50 одсто спољне економске размене тог острва са 23 милиона становника отпада на Кину. Зато власти у Пекингу имају пуно полуга којима могу да утичу на тајванску економију: од увођења високих царина, забране увоза тајванских производа, до притисака на тајванске компаније које раде у матици.

Лај ће, вероватно, наставити и политику куповине велике количине америчког наоружања, те спровођење скупог домаћег пројекта за изградњу подморница, као и друга улагања у војну индустрију, попут развоја противбродских ракета и пројектила домета око хиљаду и по километара који могу да досегну дубоко у кинеску територију.

Његовом избору у великој мери је допринела разједињеност опозиције, јер Куоминтанг и млада Тајванска народна партија (ТНП) нису успели да се договоре да на изборе изађу са заједничким кандидатом.

Вођа ТНП, Ко Венђе, који себе види као алтернативу вишедеценијском двопартијском систему у којем су се Куомитанг и ДПП смењивали на власти просечно сваких осам година, освојио је преко три и по милиона гласова.

Он је тако удаљио Куоминтанг, који заговара детант са Пекингом и продубљивање економских и културних веза са матицом, од свог циља – повратка на власт и ублажавања војнополитичких тензија у Тајванском мореузу.

И док, историјски гледано, победа кандидата ДПП-а на Тајвану по правилу доводи до пада вредности деоница и слабљења тајванског долара због страховања пословног света од политичких и економских тензија у односима са матицом Кином, јасно је да Лајев тријумф значи да становништво тог острва у принципу одобрава курс инсистирања на независности од Пекинга, јер су односи са матицом крупно питање које заиста има утицај на то како грађани Тајвана гласају.

Оно што даје наду да би тај курс могао да буде блажи него за време осмогодишње владавине председнице Цај Ингвен је то што је ДПП на данашњим изборима изгубила већину у парламенту, што би, у зависности од тога какве ће коалиције бити оформљене, Лају могло да отежа спровођење политике у вези војног буџета и других питања која се тичу односа са матицом.

Иља Муслин

Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *