Пише: Милија Тодоровић
Нема сумње да је ПЕС пројекат деконтаминације државе Црне Горе од националистичких крајности, од криминала и корупције, од сиромаштва…. То је политички покрет који је, прије свега, окренут ка спољнополитичким интеграцијама и квалитетним страним инвестицијама. Настао прије 3 године, тешко проналази простор у давно ископаним страначким рововима општинских администрација и кулоара. Што га опет није спријечило да се страначки стабилизује у Херцег Новом, Подгорици и Беранама, али и да у Никшићу има свој премијерни скок са 0 на 5 мандата.
Ако овоме додамо да ПЕС води сасвим напредну коалициону политику на државном нивоу, нема разлога да резултате никшићких избора посматрамо као њихов неуспјех. У ствари, једину визуру неуспјеха дају потпомагачи ДПС-а који у безнађу катаклизме Ђукановићеве партије, инсистирају да је коалиција са Мандићевом странком деградација ПЕС-а. Али, од када то?
Коалиција ПЕС-а и ЗБЦГ чини функционалну власт у држави, и то је једина, али довољна снага ПЕС-а, да дјелује корективно према коалиционим партнерима. Нема разглабања о градоначелнику код овакве разлике у мандатима, и код оваквог анти-државног дјеловања ДПС-а са све почасним Ђукановићем. Никшићки резултат треба посматрати као успјех владајуће државне коалиције и као улазак ПЕС-а у никшићку политичку стварност. Свака ријеч, сваки трзај преко тога доноси беспотребну реанимацију ДПС политичког вампира коме су грађани Никшића глатко пресудили.
Шта има грађанскије и шта демократскије од прославе чињенице да је коалиција тродеценијске диктатуре добила преко 4000 гласова мање од претходних локалних избора? То је, ваљда био и први циљ ове политичке манифестације у недјељу. Све остало је тема за државни ниво политике.