У издању Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске ”Светигора” и Института за српску културу из Никшића, изашао је из штампе Зборник радова под називом Капела на Ловћену. Књига о којој је ријеч има посебан значај, будући да ове године обиљежавамо три важна јубилеја: 180 година од градње и 100 година од обнове ловћенске црквице, али и 180 година од објављивања Луче микрокозме.
Прије 33 године у тексту „Опрати срамоту“ блаженопочивши Митрополит Амфилохије је записао: „Јасно је за сваког разумног човјека, без обзира ко он био: да црквица Светог Петра Цетињског мора бити враћена на своје мјесто, да напаћене кости владике Рада треба да буду враћене у његову капелу. То је једна од ствари које су толико јасне, као сунце кад огрије. Ту нема двоумљења. И што прије то схвати и друштвена заједница у Црној Гори и сви колико их има који су за то, то је боље. Јер, било би срамно за ово покољење да не опере ту срамоту са свог образа. […] Храм мора бити враћен. Мора бити враћен кров Црној Гори. Црна Гора је остала без крова. Који је то домаћин који ће да живи у кући без крова?! Сем неко ко је изгубио памет…“.
Митрополит даље записује да је задатак „стварати климу“ у правцу обнове капеле, а онда одмах додаје да је клима „присутна, само треба то учинити на најбољи могући начин, без било каквог гњева…“. Ипак, стварност је убрзо показала да клима није створена, а светопочивши владика се, након небројених вапаја за вријеме свог земног живота, упокојио са том највећом жељом и молитвом да се крст врати на Ловћен. Завјет Ловћенског Тајновидца мора бити испуњен, а задатак „овог покољења“ је да настави „стварати климу“ за повратак капеле, за спирање те срамоте са образа Црне Горе, како би „дошло до мира у души народа”.
Христолики младић и аспекти хорора у поезији Бећира Вуковића
Разлог због којег смо одлучили да у овој години јубилеја – и поред неколико вриједних издања штампаних у последње вријеме на тему Ловћенске капеле – издамо овај Зборник лежи у свјежем приступу и научној аргументацији радова у њему садржаних. Надамо се да ће поменути квалитети прилога сакупљених између корица ове књиге отворити шири друштвени дијалог и донијети нове погледе на питање враћања капеле на Ловћену, поред Маузолеја који треба да остане као свједочанство једног времена.
У Зборнику се налазе текстови:
Митрополит црногорско-приморски Јоаникије: Храм у Његошевој поезији
Др Будимир Алексић: Судбина Његошеве капеле на Ловћену-судбина српског народа у Црној Гори
Епископ Кирило Бојовић: Теолошко-научна анализа Његошевог дјела, са посебним освртом на Ловћенску цркву
Радосав Војиновић: Куда води рат против Његошевог гроба?
Академик Миро Вуксановић: Сакупљање кошчица Његошевих
Горан Даниловић: С пола пута до неба
Мр Милорад Дурутовић: Капела на Ловћену- квинтесенција Његошевог књижевног, теолошког и политичког рада
Др Богдан Живковић: Прилог историји прогона Српске Православне Цркве у Црној Гори -Један извјештај о Тројичиндану под Острогом 1952. године
Др Душан Крцуновић: Његошева задужбина и Етос погледа увис“
Драган Лакићевић: Ловћен
Јован Маркуш: Маузолеј на Ловћену -дивљи објекат на узурпираном црквеном земљишту
Др Радмило Маројевић: Ловћен у Горском вијенцу (Лексикографска интерпретација Његошевог оронима)
Веселин Матовић: Митрополит Данило Дајковић – трагични јунак Ловћенске драме
Мићун Милатовић: Човјек и његов гроб (Прилог критици гробовласничког етатизма)
Милутин Мићовић: Његош и Ловћен
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Митрополит и Ловћен
Др Горан Радоњић: Заједница и херојска самоћа
Мр Стефан Синановић: Ловћенска тужбалица Дејана Медаковића-прилог деконструкцији једног безумља
Мр Матија Стојановић: Анатомија једног бесправља-рушење Његошеве капеле пред Уставним судом Црне Горе
Мато Уљаревић: Ловћен и органска архитектура или Есеј о рушењу и грађењу (Прилог дискусији о обнови Његошеве капеле на Ловћену)
