Пише: Ендрју Наполитано
„Америка не иде у иностранство у потрази за чудовиштима како би их уиштила…
Могла би постати диктаторка свијета, Али више не би владала својим духом.“
— Џон Квинси Адамс (1767–1848)
Средином свог мандата као државни секретар, будући председник Џон Квинси Адамс обратио се заједничкој сједници Конгреса. Шта је изазвало овај необичан догађај? Сједињене Државе су управо водиле рат с Британијом који је завршио пат позицијом 1812. године. Рат се углавном водио у Канади. Неки историчари вјерују да је Британија започела овај рат да би повратила своје бивше колоније. Други вјерују да су САД започеле рат да би заузеле Канаду од Британије. Адамс је био забринут да се канцер рата поново шири вашингтонском администрацијом, и желио је да га сузбије.
У томе је успио, али само на око 20 година и то аргументацијом да офанзивни страни ратови не шире слободу, већ насиље. Пребацимо се на 1992. годину, када су САД водиле још један бесплодни страни рат, овог пута користећи ЦИА и Управу за борбу против дроге (ДЕА) — да избјегну законе који су захтијевали извјештавање о војним сукобима Конгресу и потребу за конгресном објавом рата. Ово је био „рат против дроге“ који су САД водиле против мексичке владе и мексичких цивила. У средишту тог рата, администрација Џорџа Х. В. Буша одлучила је да киднапује странце који су кршили америчке законе у иностранству и да их позове на одговорност у Америци. Теорија иза овог империјалистичког хибриса била је да су ти људи наудили америчким агентима у Мексику одупирући се америчким насилним ратовима против дроге и у САД тако што су извозили дрогу у Америку.
Без обзира на то што се дрога купује и конзумира добровољно и без обзира на то што је Врховни суд већ пресудио да свако од нас поседује своје тијело и да оно што чинимо у приватности није ствар федералне владе. Све ово је кулминирало на Врховном суду 1992. године, на којем је један мексички лекар оспорио своје насилно киднаповање из његове лекарске ординације у Мексику, које је организовало и финансирало Министарство правде под Бушовом администрацијом. Врховни суд је пресудио да је киднаповање било законито јер судови се не баве начином на који је оптужени доведен у судницу; они се баве само оним што се дешава након тога. Штавише, пошто уговор о екстрадицији између САД и Мексика не спомиње киднаповање од стране владе, оно је, у том смислу, законито.
Џулија Конли: САД поново наоружавају Саудијску Арабију упркос злочинима у Јемену
Ово изопачено разумијевање основних принципа, међу којима је и да влада мора поштовати своје законе, довело је до употребе агената ФБИ, ЦИА и ДЕА за киднаповање странаца у страним земљама који су наводно нанијели штету Американцима кршећи америчке законе. Ово је насилно киднаповање, често се практикује уз одвођење жртве у неку земљу Трећег свијета ради мучења, а затим у САД ради суђења.
Колико год ово било ужасно, амерички закон је увијек захтијевао везу са штетом коју трпи Америка, што је значило да је киднаповање од стране владе могло бити оправдано само као почетни корак ка исправљању штете коју је киднапована особа нанела америчкој жртви. Све док предсједник Џо Бајден није удружио снаге са републиканцима у Конгресу да покажу колико су чврсти. Недавно усвојени закони у Конгресу проширују надлежност федералних судова за злочине које су починили странци у страним земљама против страних жртава или имовине. Уклањањем везе са америчком штетом, Конгрес је федералцима дозволио да оптуже кога год желе за стране злочине почињене другде против страних жртава, и наложио је федералним судовима да те случајеве саслушају.
Ово ће отворити врата за још више киднаповања од стране америчке владе и радикално увећати моћ америчких предсједника да у иностранству хватају политичке противнике и неподобне но винаре само да би их ућуткали. Такође, предсједницима САД-а даје нови алат за вођење рата испод радара, јер сада могу легално — али не и уставно — послати мале армије федералних агената оу војним униформама и са војном опремом у било коју земљу коју предсједник изабере како би извукли некога кога предсједник мрзи или га се плаши.
Ако киднапована особа на крају буде ослобођена у кривичном процесу у Америци, због недавне интелектуално неискрене пресуде Врховног суда о предсједничком имунитету, он не може тужити предсједника за овлашћивање његове отмице. Ово није владавина закона. Ово је владавина грубе силе. И пошто ниједан Американац не мора бити повријеђен и ниједан амерички закон прекршен, предсједник може циљати буквално било ког странца кога изабере. Ако неко мисли да су моја упозорења маштарија, ово се већ догодило. Када је бивши председник Барак Обама послао дронове да убију Американце и њихове стране пратиоце у Јемену 2011. године — нико од њих није био оптужен за кршење америчког закона, и сви су били окружени са 12 америчких агената током последњих 48 сати њихових живота — оправдао је своја убиства аргументом да је убио мање људи својим дроновима него што би ти људи били у прилици да убију да су поштеђени.
Ова мучна, изопачена и ауторитарна логика представља потпуно одбацивање природног права и правосудног процеса, који апсолутно забрањују примарну употребу агресије против других и захтојевају суђење пред поротом прије кажњавања. Ипак, прихватање америчких ексцеса у иностранству од стране јавности — потрагу за чудовиштима у циљу уништавања — води ка прихватању рата, и ка прихватању рата другим средствима.
Небојша Поповић: САД запријетиле одмаздом Међународном кривичном суду у Хагу
Ако је законито да влада САД уђе у Мексико и киднапује мексичког љекара због прописивања дрога, да ли је законито да кинеска влада уђе на Хаваје и киднапује америчког технолошког извршног директора због подмићивања кинеских званичника? Могу ли САД киднапују Бенјамина Нетањахуа и у Америци му суде за убиство и геноцид почињен у Гази? Да, али не немојте се превише надати. Он је америчко чудовиште.
Томас Пејн је упозорио да страст за кажњавањем представља опасност за слободу, чак и за слободу оних који кажњавају. Што за посљедицу има да закон постане непрепознатљив: „Онај ко жели да осигура своју слободу мора да заштити чак и свог непријатеља од угњетавања; јер ако прекрши ову дужност, успоставља преседан који ће на крају достићи и њега самога.“
Ендрју П. Наполитано, бивши судија Вишег суда Њу Џерзија, био је главни правни аналитичар на Фокс Њуз каналу. Води подкаст Judging Freedom. Судија Наполитано је написао седам књига о Уставу САД. Најновија је Suicide Pact: The Radical Expansion of Presidential Powers and the Lethal Threat to American Liberty. За више информација о судији Ендрју Наполитану,
Извор: Џаџ Неп
