Пише: Радко Гарчевић
Та села су у раним осамдесетим годинама прошлог вијека била у знатно бољем економском и социјалном положају. Захваљујући демографском расту, Основна школа „Петар Дедовић“ у Мурину била је тијесна да прими све ђаке. У селима је било довољно радно способних. Било је и сеоских продавница и кафана.
Катастрофалним (буразерским) приватизацијама, уништавањем производних капацитета и дугогодишњим ненамјенским и расипничким трошењем новца из донација, разних фондова, кредита и распродајом државне имовине, тродеценијска владавина ДПС-а починила је злочин према Горњополимљанима.
Од три привредна сектора – примарног, секундарног и терцијарног, ниједан у правом смислу не постоји.
И поред тога што Горње Полимље има природне потенцијале за производњу, како меса тако и млијека, накарадна ДПС владавина је слабом откупном цијеном и јаким увозничким лобијима развој пољопривреде и сточарства свела на минимум.
„Буразерска“ приватизација у режији локалних ДПС шерифа је секундарни сектор који су некад чинила јака предузећа попут: ШИК Бор, конфекција Максим – Титекс, Фабрика лигнопласта у Брезојевицама тотално избрисана с мапе, а велики број радника оставила без посла и самим тим их довела у категорију социјалних случајева.
Плав је прије пет деценија биљежио већу туристичку посјету од Будве, хотел „Сјекирица“ у Мурину, некад познато одмориште на фреквентном путу Мурино – Чакор – Пећ, запуштен и оронуо, до темеља је срушен у НАТО бомбардовању. Упркос „чврстим и сигурним предизборним“ обећањима тадашњих челника владе, а садашњих опозиционара градња тог хотела до данас није започета.
На крају се поставља једино исправно и логично питање: хоће ли неко из „патриотских“ разлога одговарати за овакву погубну тродеценијску „стратегију“ развоја у којој су уништени сви привредни субјекти који су запошљавали велики број житеља Горњег Полимља?! Како је могуће да су „патриоте“ запоставиле читав регион и продубиле јаз између сјевера и југа? Тужно би било да сви прођу некажњено и да највећу цијену плаћају млади људи у Горњем Полимљу који су остали без перспективе.
Извор: Дан
