Пише: Милан Ћулибрк
Прошлог петка још једном смо се уверили да реч овдашњих званичника не вреди ни по луле дувана, ни пишљива боба. И сад би на реч требало да поверујемо највећем од свих барона Минхаузена да он лично неће дозволити ископавање литијума ако то буде могло да угрози људе и животну средину.
Прошлог петка сазнали смо од немачког канцелара Олафа Шолца да је литијум добар за Србију. Нисмо сазнали зашто није добар за Немачку, која има два и по пута веће резерве. Није ли литијум онда за Немачку два и по пута бољи него за Србију? То Шолца нико није питао, а и да јесте плашим се да ћемо одговор сазнати кад већ буде касно.
Вратиће се Мерцедес, али пре десет година
Прошлог петка Александар Вучић најавио је долазак Мерцедеса у Србију: „Ово је велики дан за нас. Мерцедес се после 17 година вратио у Србију.“ Овако је његове речи пренео Курир. Додуше не 19. јула 2024, већ 9. марта 2014. Па, што онда долази кад се већ вратио? Или ни сада неће доћи? Као што није дошао ни кад је Вучић обећавао да ће се у Икарбусу производити аутобуси Мерцедеса. У међувремену је неко и Икару из Земуна скресао крила, јер фирма сада има само 15 запослених и прави нето губитак три пута већи од укупних прихода.
Прошлог петка Вучић није Шолцу предао оно „писмено“, којим је претио због мешања у изборни процес. Биће да га још пише, па је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић потписала папир којим Србија обећава да ће снабдевати ЕУ критичним сировинама. Као што је ономад Зорана Михајловић свој потпис ставила на уговор о Београду на води, Ивица Дачић на Бриселски споразум… Само Вучић ништа не потписује. Не зато што му „трне рука“, већ то нико од њега неће ни тражити све док странцима испоручује оно што је усмено обећао. До тада ће да му верују на реч.
Прошлог петка ни Вучић од Шолца није тражио никакве гаранције. Ионако зна да је Шолц у Београд дошао, као и бивша канцеларка Ангела Меркел у опроштајну посету, само због литијума и ничег више.
1,56 милијарди евра из наших џепова: Колико нас стварно коштају Вучићеви пројекти
Прећуткивање неистина
Прошлог петка, можда и несвесно, уверен да је још једном успео све да насамари, Вучић је рекао да је он сам у претходном периоду, док је власт тврдила да је на пројекат Јадар стављена тачка, имао више од 40-45 састанака о литијуму. И очекује да му после овог било ко било шта поверује? А и шта га брига, многима у свету литијум је важнији од људских права, слобода, демократије, правне државе, фер избора, ма било чега у Србији. И да ни многима из ЕУ не би одговарало да на власт дође неко ко ће се, за разлику од српског барона Минхаузена, стварно борити за опште интересе.
Прошлог петка уверили смо се и да Рио Тинту није стало до истине, као што настоји да створи утисак, реагујући на сваки критички став о пројекту Јадар. Једноставно су прећутали две највеће неистине. Прва је Вучићева, да би отварање рудника буџет Лознице повећало са 30 на 200 милиона евра, а друга је Синише Малог, да би прерада литијума могла да повећа српски БДП за 10 до 12 милијарди евра или за 16 одсто.
Сам Рио Тинто се у реаговању на текст академика Благоја Шолаје за Радар похвалио да би њихов рудник дуплирао буџет Лознице, са 25 на 50 милиона евра, а „очекивани допринос БДП-у свих обухваћених привредних грана процењује се на 1,9 милијарди евра, што је више од три одсто тренутног БДП-а Србије“. Први пут да је неко претерао више од Вучића, он за 300 одсто, а Синиша Мали за 400-500 процената. Рио Тинто их, ипак, није демантовао. А било би и глупо, јер председник њихове интересе заступа боље од свих плаћених лобиста и пи-арова. Смета ми само ако то људи из врха власти раде џабе. Штета да се од могуће катастрофе баш нико од њих не овајди.
Извор: Радар
