Утакмица између Реала и Пари Сен Жермена у Мадриду показала нам је неколико ствари.
Реал Мадрид је био лошији тим у 150 од 180 минута фудбала у овом двомечу. Ту нема шта да се расправља, једноставно је тако било.
У Паризу нису могли да направе шансу, играли су повучено, сви иза лопте, чекали контре, чекали прекиде и држали су се одлично, нула је био план старог лисца Анчелотија, који зна како да игра на резултат.
Генијалност Килијана Мбапеа пресудила им је у последњем тренутку утакмице и то је променило цео концепт двомеча и све што је Дон Карло имао у својим рукама, једним трзајем хитроногог Француза затресле су се руке Италијана и све је пало у воду.
Морало је да се нападне у другом мечу, а то је остављало простора за контре, управо оно што највише воли Поћетино и оно што највише воле Мбапе и Нејмар, али и Хакими, да се трчи брзо у контри и да Килијан то решава како зна и уме.
Тако је и стигао ПСЖ до 2:0 у укупном резултату у Мадриду, додуше није баш тако јер је ипак Карвахал поклонио тај гол, али поента је јасна.
Некако смо видели једну слику за друго полувреме – Реал се отвара, пуца још једна контра и Мбапе решава двомеч и идемо даље.
Али, не лези враже.
Могу да се жале и тренер и играчи колико хоће, може власник Пари Сен Жермена да упада код судија у свлачионицу и да ломи инвентар, могу да плачу на телевизији њихови аналитичари до сутра, да траже фаул над Донарумом и да вриште на ВАР, крив је само Италијан и не да не треба да буде фаул, него најбољег голмана Европског првенства треба да буде срамота.
Као припадник старе школе, просто ми је понекад мука од модерног фудбала и дављења лопте, а када то ради голман, пребацио бих канал на неку емисију о узгоју живине и системима наводњавања у сушним пределима јер ми је то занимљивије него да гледам такав фудбал.
Замислите да у данашње време сме да се врати лопта голману у руке, као што је некад било? Немојте ни да замишљате, опростите.
Водиш 1:0, враћена ти је лопта, ти си један од најбољих голмана на свету, макар на папиру, у реалности не можеш у исту реченицу са највећим голманима света, па уместо да гледаш што брже решење и урадиш основну фудбалску ствар – решиш се лопте, ти је давиш и гледаш коме да додаш у ноге на три метра, немој случајно да имаш мање од 95% успешних додавања.
И уместо да урадиш оно што те уче на првом тренингу, да кад је фрка и кад стиже притисак, да одмах избијеш лопту, па ћемо даље лако, ти је цариниш и гледаш где ти је бек, док стиже нападач од 90 килограма да те згроми и тебе и лопту и терен и све.
Није ово утакмица против Анжеа, Карим Бензема иде ка теби, избиј је момчино. Не. Он се размишља, губи лопту и прима гол. И још га није срамота да тражи фаул, ни њега, ни тренера, ни власника клуба.
Ако погледате трећи гол, исто је урадио и Маркињос.
Уместо да бразилски штопер избаци лопту што даље напред или на страну у аут, он у избијању напамет игра кратак пас (?!) у средину (?!), капитен клуба и један од најискуснијих играча.
Примаш трећи гол, ћао довиђења Лиго шампиона.
Капитен тима и лажна златна рукавица.
Кад смо код лажних златних рукавица, ту је и лажна златна лопта.
Оно што је Лионел Меси одиграо синоћ у Мадриду, осим оног једног потеза када је могао да постигне гол, озбиљна је срамота.
На последњих девет утакмица против Реал Мадрида има нула голова и нула асистенција, што је мање битно, али је занимљив податак.
Меси има 34 године, али да си најбољи играч на свету и да те нема нигде, као у првој утакмици, од тога не могу да га одбране ни најзагриженији љубитељи његовог лика и дела.
Тотално пасиван, без завршног паса, без шута ка голу, без икакве идеје да се ту нешто одигра, игра катастрофалну сезону у ПСЖ-у, која сада више ни нема смисла.
Са Нејмаром, Мбапеом, Месијем, Ди Маријом и осталима освојићете Лигу 1? Свака част на том достигнућу, али тим је прављен да освоји Лигу шампиона.
Аргентинца је тотално засенио Мбапе из његовог тима, а из противничког тима је Лука Модрић био Меси на врхунцу.
Како га је ухапсио пре другог гола и однео и њега и лопту, што каже наш народ – стати, па гледати.
Узети лопту испред свог шеснаестерца, изнети на леђима тројицу, четворицу, гурнути у простор брзоногом крилу, па истрчати целу дужину терена да се испрати акција и онако безобразно спаковати гол за потпуни преокрет и делиријум у Мадриду, са 36 година…
Да ли вам је бар мало непријатно, свима који сте оспоравали освојену златну лопту 2018. године, без тога да сте погледали довољан број утакмица и запенили на голове Месија Елчеу и голове Роналда Кротонеу, док је човек вукао Реал Мадрид до Лиге шампиона и Хрватску до финала Светског првенства?
Ко је синоћ био Лионел Меси и ко је синоћ био златна лопта? Аргентинац сигурно није и то сигурно није најбољи играч на свету.
А што се тиче Карима Бензема, сувишно је било шта рећи о таквом мајстору фудбала.
Као вино је – што је старији, то је бољи и ово што он игра у последње две сезоне је лепота фудбала.
Да у 34. години све ради, да га има на свакој позицији, да се гради, одлаже, шутира, скаче, враћа се назад, врши притисак на голмана, одбрану…
Прелепо је гледати таквог једног мајстора фудбала, који је трећи најбољи стрелац у историји Реал Мадрида.
Карим Бензема дао је више голова од Алфреда Ди Стефана.
Размислите о томе.
А што се тиче Пари Сен Жермена – шта сте хтели да постигнете са Месијем?
Да ли мислите да ће Килијан Мбапе после овога остати? Ко ће доћи да тренира ове умишљене звезде фудбала када отерате Поћетина?
Докле ће се трпети Нејмарова апсолутна незаинтересованост за фудбал у великим мечевима? Нејмар није дао гол у Лиги шампиона од 2020. године…
У име свих неутралних посматрача – фудбал је синоћ победио.
Марко Ђинђић
Извор: Б92
