Како је Зеленски препустио вођство нацистима

Док западни медији користе јеврејско насљеђе Володимира Зеленског како би побили оптужбе о нацистичком утицају у Украјини, предсједник је попустио под неонацистичким снагама и сада зависи од њих као борцима на првој линији фронта.

Још у октобру 2019, док се одуговлачио рат на истоку Украјине, украјински предсједник Володимир Зеленски отпутовао је у Золоте, град који се налази чврсто у „сивој зони“ Донбаса и гдје је убијено више од 14.000 људи, град који је углавном на проруској страни. Тамо се предсједник сусрео с прекаљеним ветеранима екстремно десних паравојних јединица које су се бориле против сепаратиста само неколико километара даље.

Изабран на платформи деескалације непријатељстава с Русијом, Зеленски је био одлучан да спроведе такозвану Штајнмајерову формулу коју је осмислио тадашњи њемачки министар иностраних послова Валтер Штајнмајер и која је расписала изборе у регијама Доњецка и Луганска на руском говорном подручју.

У сукобу лицем у лице с милитантима из неонацистичког батаљона Азов који су покренули кампању саботирања мировне иницијативе под називом „Не капитулацији“, Зеленски је наишао на зид тврдоглавости.

Уз позиве за повлачење с прве црте фронта који су одлучно одбијени, Зеленски је доживио слом пред камерама. „Ја сам предсједник ове земље. Имам 41 годину. Нисам губитник. Дошао сам до вас и рекао вам: макните оружје“, Зеленски је молио борце.

Андриy Билетскy, поносни фашистички вођа бојне Азов који се једном обавезао „водити бијеле расе свијета у завршном крсташком походу… против Ниже расе (Untermenschen) под вођством Семита“, обећао је довести хиљаде бораца у Золоте ако Зеленски настави и даље притискати. У међувремену, скупштински посланик из странке бившег украјинског предсједника Петра Порошенка отворено је маштао о томе да Зеленски буде разнијет гранатом милитаната.

Иако је Зеленски постигао мањи прекид напада, неонацистичка паравојска је ескалирала са својом кампањом „Без капитулације“. И за неколико мјесеци, борбе су се поново почеле захуктавати у Золоте, што је изазвало нови циклус кршења Минских споразума.

До тада, Азов је већ био службено укључен у украјинску војску, а његов дио који је обављао уличне страже, познат као Национални корпус, био је распоређен широм земље, под надзором украјинског Министарства унутрашњих послова и дјеловао је уз Националну полицију. У децембру 2021., видимо Зеленског како уручује награду „Херој Украјине“ вођи фашистичког Десног сектора на церемонији у украјинском парламенту.

Ближио се сукоб пуне размјере с Русијом, а удаљеност између Зеленског и екстремистичких паравојних формација брзо се смањивала.

Дана 24. фебруара, када је руски предсједник Владимир Путин послао војнике на украјинску териториуј с најављеном мисијом „демилитаризације и денацификације“ земље, амерички медији кренули су у властиту мисију: ​​негирати моћ неонацистичких паравојних формација над војском земље и над политичком сфером. Као што је инсистирао Национални јавни радио који финансира америчка влада , „Путинов је језик [о денацификацији] увредљив и чињенично погрешан.“

Одрастао у нерелигиозној јеврејској породици у Совјетском Савезу током 1980-их, Зеленски је умањивао своје насљеђе у прошлости. „Чињеница да сам Жидов једва је на 20. мјесту дугог пописа мојих мана“, нашалио се током интервјуа 2019. у којем је одбио ићи у даљње детаље о свом вјерском поријеклу.

Данас, док руске трупе надвладавају градове попут Мариупоља, који је заправо под контролом јединице Азов, Зеленски се више не стиди наглашавати своје јеврејство. „Како бих ја могао бити нациста?“ питао се наглас током јавног обраћања. За америчке медије који су судјеловали у свеопштем информационом рату против Русије, предсједниково јеврејско поријекло постало је битно средство за односе с јавношћу.

У емисији Fox & Friends, бивши официр ЦИА-е Дан Хофман изјавио је да је „врхунац лицемјерја позивати ​​украјински народ на денацизацију – њихов предсједник је ипак Јевреј“.

На MSNBC-у, демократски сенатор из Вирџиније Марк Варнер рекао је да је Путинова „терминологија, безобразна и одвратна каква је – ‘денацифицирајте’ гдје имате, искрено, јеврејског предсједника у господину Зеленском. Овај тип [Путин] је на властитој врсти личног џихада да обнови велику Русију.“

Републиканска сенаторка Марша Блекбурн рекла је на Fox Businessu да је „импресионирана предсједником Зеленским и како се он поставио. И да Путин изађе тамо и каже ‘ми ћемо денацифицирати’, а Зеленски је Јевреј.“

У интервјуу за CNN-ов Wolf Blitzer, генерал Џон Ален осудио је Путинову употребу израза „денацифицирати“, док је новинар и бивши израелски лобиста с гађењем одмахивао главом. У засебном интервјуу за Blitzer, такозвани „украјински звиждач“ и рођен у Украјини Александер Виндман гунђао је да је тврдња „очигледно апсурдна, заправо нема смисла… истакнули сте да је Володомир Зеленски Јевреј… Јеврејска заједница [је] прихваћена. Она је средишња за државу и нема ништа од овог нацистичког наратива, овог фашистичког наратива. Измишљен је као изговор.“

Иза корпоративног медијског спина крије се сложен и све ближи однос који је администрација Зеленског имала с неонацистичким снагама којима је украјинска држава дала кључна војна и политичка мјеста и моћ коју су ти отворени фашисти уживали откако је Вашингтон успоставио режим оријентисан према Западу државним ударом 2014.

Заправо, главни финансијер Зеленског, украјински јеврејски олигарх Игор Коломојски, био је кључни доброчинитељ неонацистичког батаљона Азов и других екстремистичких милиција.

С обиљежјима Волфсангел, инспирисаним нацистима, на униформама својих бораца, који су фотографисани с нацистичким СС симболима на кацигама, Азов је „познат по повезаношћу с неонацистичком идеологијом…[и] вјерује се да је учествовао у обуци и радикализацији организација за надмоћ бијелаца са сједиштем у САД-у“, према ФБИ-овој оптужници против неколико америчких бијелих националиста који су путовали у Кијев како би тренирали с Азовом.

Игор Коломоискy, украјински енергетски барон јеврејског насљјеђа, главни је финансијер Азова откако је основан 2014. Он је такође финансирао приватне милиције попут батаљона Днипро и Аидар, те их је распоредио као лични разбојнички одред како би заштитио своје финансијске интересе.

Године 2019, Коломојски се појавио као главни поборник предсједничке кандидатуре Зеленског. Иако је Зеленски антикорупцију ставио као потпис своје кампање, Пандора документи су разоткрили њега и чланове његовог најужег круга који су скривали велике уплате од Коломојског у мрачној мрежи офшор рачуна.

Напади Азова у Мариупољу укључивали су, међу осталим инцидентима, нападе на „феминисткиње и либералке“ које су марширале на Међународни дан жена.

У марту 2019, припадници Националног корпуса батаљона Азов напали су дом Виктора Медведчука, члана водеће опозиционе странке у Украјини, оптужујући га за издају због његових пријатељских односа с Владимиром Путином, кумом Медведчукове кћери.

Неколико мјеста даље од јеврејског предсједника био је Јехвен Карас, вођа неонацистичке банде Ц14.

Током Мајданске „Револуције достојанства“ којом је 2014. свргнут изабрани предсједник Украјине, активисти Ц14 заузели су кијевску градску вијећницу и облијепили њене зидове неонацистичким обиљежјима прије него што су се склонили у канадско амбасаду.

Као некадашње омладинско крило ултранационалистичке странке Свобода, Ц14, чини се, вуче име из злогласних 14 ријечи америчког неонацистичког вође Дејвида Ланеа: „Морамо осигурати постојање нашег народа и будућност за бијелу дјецу.“ (енг. „We must secure the existence of our people and a future for white children.“ – изјава на енглеском има тачно 14 ријечи).

Нудећи извођење дјела спектакуларног насиља у име било кога ко је спреман платити, хулигани су имали пријатан однос с разним управљачким тијелима и моћним елитама широм Украјине.

Како је извијестио The Grayzone, Ц14 је у сарадњи с кијевском полицијом водио рацију „чишћења“ Рома из кијевске жељезничке станице.

Не само да је ову активност одобрила градска власт Кијева, већ и сама америчка влада није видјела проблема с тим, угостивши Бондара у службеној институцији америчке владе у Кијеву гдје се хвалио погромима. Ц14 је током 2018. наставио добијати ​​државна средства за „национално-родољубиви одгој“.

Карас је тврдио да ће украјинска сигурносна служба „пренијети“ информације о просепаратистичким скуповима „не само нама, већ и Азову, Десном сектору и тако даље.“

„Уопштено, за нас раде заступници свих фракција, Национална гарда, Служба сигурности Украјине и Министарство унутрашњих послова. Можете се тако шалити“, рекао је Карас.

Током цијеле 2019, Зеленски и његова администрација продубили су своје везе с ултранационалистичким елементима широм Украјине.

Само неколико дана након састанка Зеленског с Карасом и другим неонацистичким вођама у новембру 2019, Олексиy Хончарук – тада премијер и замјеник шефа предсједничке канцеларије Зеленског – појавио се на позорници на неонацистичком концерту који је организовао члан Ц14 и оптужени убица Андриy Медведко .

Министарка за питања браниоца Зеленског не само да је присуствовала концерту на којем је наступило неколико антисемитских метал бендова, већ је промовисала концерт и на Фејсбуку.

Мјесец дана касније, како се рат с Русијом ближио, Зеленски је заповједнику Десног сектора Дмитру Коцубаyлу додијелио признање „Херој Украјине“. Познат као „Да Винчи“, Коцубаyло држи вука као љубимца на фронту и воли се шалити са гостујућим новинарима да га његови борци „хране костима дјеце која говоре руски“.

„ЛГБТ и стране амбасаде кажу ‘на Мајдану није било пуно нациста, можда око 10 посто правих идеолошких'“, примијетио је Карас. „Да није било тих осам посто [неонациста], успјех [преврата на Мајдану] би пала за 90 посто.“

„Револуција достојанства“ на Мајдану 2014. била би „геј парада“ да није било инструменталне улоге неонациста, изјавио је.

Карас је наставио с мишљењем да је Запад наоружао украјинске ултранационалисте јер се „забављамо убијајући“. Маштао је и о балканизацији Русије, изјављујући да је треба разбити на „пет различитих“ земаља.

С борбама које су у току, Национални корпус Азова окупио је стотине обичних цивила, укључујући баке и дјецу, да тренирају на јавним трговима и у складиштима од Кхарвива преко Кијева до Лавова .

Дана 27. фебруара, службени Твитер налог Националне гарде Украјине објавио је видео на којем „борци Азов“ подмазују своје метке свињском лојем како би понизили руске муслиманске борце из Чеченије.

Дан касније, Национални корпус батаљона Азов објавио је да ће регионална полиција Харковског батаљуна Азов почети користити зграду регионалне државне управе града као стожер обране. На снимку објављеном на Телеграму сљедећег дана види се да је зграда заузета од Азова погођена руским авионским нападом.

Осим што је одобрио пуштање тврдокорних криминалаца да се придруже бици против Русије, Зеленски је наредио свим мушкарцима борбене доби да остану у земљи. Милитанти из Азова наставили су спроводити политику брутализирајући цивиле који покушавају побјећи од борби око Мариупоља.

Према једном недавно интервјуисаном Грку из Мариупоља за грчку новинску станицу: „Када покушате отићи ризикујете да налетите на патролу украјинских фашиста, батаљона Азов“, рекао је, додајући „они би ме убили и за све су они одговорни“.

Чини се да снимак објављен на интернету приказује униформисане припаднике фашистичке украјинске милиције у Мариупољу како насилно извлаче становнике који су бјежали из њихових возила под пријетњом оружјем.

Други видео снимљен на контролним точкама око Мариупоља приказује борце Азова како пуцају и убијају цивиле који покушавају побјећи.

Зеленски је 1. марта замијенио регионалног управитеља Одесе Максимом Марченком, бившим заповједником екстремно десног батаљона Аидар, који је оптужен за низ ратних злочина у регији Донбас.

У међувремену, док се масивни конвој руских оклопних возила спуштао на Кијев, Јехвен Карас из неонацистичког Ц14 објавио је видео на јутјубу из возила за које се претпоставља да је превозило борце.

„Ако погинемо, то је ј****о супер јер то значи да смо умрли борећи се у светом рату“, узвикнуо је Карас. „Ако преживимо, бит ће још ј****о боље! Зато не видим лошу страну овога, само предност!“

Извор: ЕТОС