Utakmica između Reala i Pari Sen Žermena u Madridu pokazala nam je nekoliko stvari.
Real Madrid je bio lošiji tim u 150 od 180 minuta fudbala u ovom dvomeču. Tu nema šta da se raspravlja, jednostavno je tako bilo.
U Parizu nisu mogli da naprave šansu, igrali su povučeno, svi iza lopte, čekali kontre, čekali prekide i držali su se odlično, nula je bio plan starog lisca Ančelotija, koji zna kako da igra na rezultat.
Genijalnost Kilijana Mbapea presudila im je u poslednjem trenutku utakmice i to je promenilo ceo koncept dvomeča i sve što je Don Karlo imao u svojim rukama, jednim trzajem hitronogog Francuza zatresle su se ruke Italijana i sve je palo u vodu.
Moralo je da se napadne u drugom meču, a to je ostavljalo prostora za kontre, upravo ono što najviše voli Poćetino i ono što najviše vole Mbape i Nejmar, ali i Hakimi, da se trči brzo u kontri i da Kilijan to rešava kako zna i ume.
Tako je i stigao PSŽ do 2:0 u ukupnom rezultatu u Madridu, doduše nije baš tako jer je ipak Karvahal poklonio taj gol, ali poenta je jasna.
Nekako smo videli jednu sliku za drugo poluvreme – Real se otvara, puca još jedna kontra i Mbape rešava dvomeč i idemo dalje.
Ali, ne lezi vraže.
Mogu da se žale i trener i igrači koliko hoće, može vlasnik Pari Sen Žermena da upada kod sudija u svlačionicu i da lomi inventar, mogu da plaču na televiziji njihovi analitičari do sutra, da traže faul nad Donarumom i da vrište na VAR, kriv je samo Italijan i ne da ne treba da bude faul, nego najboljeg golmana Evropskog prvenstva treba da bude sramota.
Kao pripadnik stare škole, prosto mi je ponekad muka od modernog fudbala i davljenja lopte, a kada to radi golman, prebacio bih kanal na neku emisiju o uzgoju živine i sistemima navodnjavanja u sušnim predelima jer mi je to zanimljivije nego da gledam takav fudbal.
Zamislite da u današnje vreme sme da se vrati lopta golmanu u ruke, kao što je nekad bilo? Nemojte ni da zamišljate, oprostite.
Vodiš 1:0, vraćena ti je lopta, ti si jedan od najboljih golmana na svetu, makar na papiru, u realnosti ne možeš u istu rečenicu sa najvećim golmanima sveta, pa umesto da gledaš što brže rešenje i uradiš osnovnu fudbalsku stvar – rešiš se lopte, ti je daviš i gledaš kome da dodaš u noge na tri metra, nemoj slučajno da imaš manje od 95% uspešnih dodavanja.
I umesto da uradiš ono što te uče na prvom treningu, da kad je frka i kad stiže pritisak, da odmah izbiješ loptu, pa ćemo dalje lako, ti je cariniš i gledaš gde ti je bek, dok stiže napadač od 90 kilograma da te zgromi i tebe i loptu i teren i sve.
Nije ovo utakmica protiv Anžea, Karim Benzema ide ka tebi, izbij je momčino. Ne. On se razmišlja, gubi loptu i prima gol. I još ga nije sramota da traži faul, ni njega, ni trenera, ni vlasnika kluba.
Ako pogledate treći gol, isto je uradio i Markinjos.
Umesto da brazilski štoper izbaci loptu što dalje napred ili na stranu u aut, on u izbijanju napamet igra kratak pas (?!) u sredinu (?!), kapiten kluba i jedan od najiskusnijih igrača.
Primaš treći gol, ćao doviđenja Ligo šampiona.
Kapiten tima i lažna zlatna rukavica.
Kad smo kod lažnih zlatnih rukavica, tu je i lažna zlatna lopta.
Ono što je Lionel Mesi odigrao sinoć u Madridu, osim onog jednog poteza kada je mogao da postigne gol, ozbiljna je sramota.
Na poslednjih devet utakmica protiv Real Madrida ima nula golova i nula asistencija, što je manje bitno, ali je zanimljiv podatak.
Mesi ima 34 godine, ali da si najbolji igrač na svetu i da te nema nigde, kao u prvoj utakmici, od toga ne mogu da ga odbrane ni najzagriženiji ljubitelji njegovog lika i dela.
Totalno pasivan, bez završnog pasa, bez šuta ka golu, bez ikakve ideje da se tu nešto odigra, igra katastrofalnu sezonu u PSŽ-u, koja sada više ni nema smisla.
Sa Nejmarom, Mbapeom, Mesijem, Di Marijom i ostalima osvojićete Ligu 1? Svaka čast na tom dostignuću, ali tim je pravljen da osvoji Ligu šampiona.
Argentinca je totalno zasenio Mbape iz njegovog tima, a iz protivničkog tima je Luka Modrić bio Mesi na vrhuncu.
Kako ga je uhapsio pre drugog gola i odneo i njega i loptu, što kaže naš narod – stati, pa gledati.
Uzeti loptu ispred svog šesnaesterca, izneti na leđima trojicu, četvoricu, gurnuti u prostor brzonogom krilu, pa istrčati celu dužinu terena da se isprati akcija i onako bezobrazno spakovati gol za potpuni preokret i delirijum u Madridu, sa 36 godina…
Da li vam je bar malo neprijatno, svima koji ste osporavali osvojenu zlatnu loptu 2018. godine, bez toga da ste pogledali dovoljan broj utakmica i zapenili na golove Mesija Elčeu i golove Ronalda Krotoneu, dok je čovek vukao Real Madrid do Lige šampiona i Hrvatsku do finala Svetskog prvenstva?
Ko je sinoć bio Lionel Mesi i ko je sinoć bio zlatna lopta? Argentinac sigurno nije i to sigurno nije najbolji igrač na svetu.
A što se tiče Karima Benzema, suvišno je bilo šta reći o takvom majstoru fudbala.
Kao vino je – što je stariji, to je bolji i ovo što on igra u poslednje dve sezone je lepota fudbala.
Da u 34. godini sve radi, da ga ima na svakoj poziciji, da se gradi, odlaže, šutira, skače, vraća se nazad, vrši pritisak na golmana, odbranu…
Prelepo je gledati takvog jednog majstora fudbala, koji je treći najbolji strelac u istoriji Real Madrida.
Karim Benzema dao je više golova od Alfreda Di Stefana.
Razmislite o tome.
A što se tiče Pari Sen Žermena – šta ste hteli da postignete sa Mesijem?
Da li mislite da će Kilijan Mbape posle ovoga ostati? Ko će doći da trenira ove umišljene zvezde fudbala kada oterate Poćetina?
Dokle će se trpeti Nejmarova apsolutna nezainteresovanost za fudbal u velikim mečevima? Nejmar nije dao gol u Ligi šampiona od 2020. godine…
U ime svih neutralnih posmatrača – fudbal je sinoć pobedio.
Marko Đinđić
Izvor: B92
