Уторак, 7 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Па-па “праведни рат”

Журнал
Published: 6. јул, 2026.
Share
Фото: Pixsell
SHARE

Пише: Т. Понош

Кардинали у Ватикану разматрали су треба ли се Црква одмакнути од језика и концепта “праведног рата” и умјесто тога дио свог моралног наука заснивати на концепту “пропорционалне обране”. Кардинал Фернандез је за двострука мјерила прозвао ЕУ, а за изобличавање концепта легитимне самообране Русију, САД и “друге силе”.

Учење Католичке цркве о “праведном рату” посљедњих се мјесеци преселило из академских кругова у точку сукоба папе Лава XIV. и потпредсједника САД-а ЈД Венса. У травњу је папа на друштвеној мрежи X написао да Бог “никада није на страни оних који су некада витлали мачевима, а данас бацају бомбе”. Папа се “витлањем мачевима” реферирао на св. Аугустина, утемељитеља теорије о “праведном рату”, а “бацањем бомби” на америчко-израелски напад на Иран.

У коријену теорије је питање може ли рат бити морално оправдан. Након само неколико сати потпредсједник САД-а критизирао је папу, подсјетио га да постоји више од тисућу година традиције теорије “праведног рата” и поручио да је “врло важно да папа буде опрезан када говори о теолошким питањима”. ЈД Венс је иначе био борбени атеист које је 2019. године постао горљиви католик.

Исидора Церић: Папа против Трампа

Концем прошлог тједна, 26. и 27. липња, папа је сазвао конзисториј, у Ватикану се окупило 178 кардинала. Разматрали су треба ли се Црква одмакнути од језика и концепта “праведног рата” и умјесто на томе дио свог моралног наука заснивати на концепту “пропорционалне обране”. Први папа из Сједињених Америчких Држава посљедњих је мјесеци интензивирао своју критику модерног ратовања, а заокружио ју је у најважнијем документу досадашњег понтификата енциклици Magnifica Humanitas у којој је написао да је црквено учење о теорији праведног рата застарјело. Једна од четири радне сједнице конзисторија, посвећена култури моћи и цивилизацији љубави, позвала је кардинале да размисле о том дијелу енциклике.

“Ако је земља непријатељ, осуђује ју се као недемократску и санкционира на разне начине. Но, ако је земља савезник, чињеница да јој недостају слобода говора, људска права или демокрација се занемарује”, казао је префект Дикастерија за наук вјере Виктор Мануел Фернандез

Кардинали су о рату расправљали у миру, иза затворених врата, али знамо да је префект Дикастерија за наук вјере Виктор Мануел Фернандез отварајући расправу рекао да владе све чешће примјењују моралне и правне принципе само када им то политички одговара. “Ако је земља непријатељ, осуђује ју се као недемократску и санкционира на разне начине. Но, ако је земља савезник, чињеница да јој недостају слобода говора, људска права или демокрација се занемарује”, казао је Фернандез.

Префект је, судећи према информацијама које су допрле до јавности, говорио изненађујуће отворено, иако не до краја. За Еуропску унију је констатирао да уводи економске санкције једној земљи, а шаље финанцијску помоћ и оружје другој, “но, то не чини када је суочена с другом, чак и озбиљнијом инвазијом с бруталнијим посљедицама за становништво”. Љепота је у оку проматрача, а на темељу естетике властитог вида може се закључити да се у првом случају ради о Русији и Украјини, а у другом о Израелу и његовом рату против Појаса Газе, однедавно поново и Либанона, који траје скоро три године. Посљедица тога је да “више не постоји стваран и стабилан оквир истине и вреднота”. Другачије речено, не постоји више међународно право око основица, ослонац и окосница међународног поретка.

Душан Никодијевић: Светска криза и римски папа – жеље и могућности

Државе које су изобличиле концепт легитимне самообране су Русија, Сједињене Америчке Државе и друге силе, а свима им је заједничко то што се ослањају на тврдњу о властитој самообрани (у стварности је ријеч, рекло би се, о самообмани) не би ли оправдале своје војне интервенције од Украјине до Блиског истока. У свему томе злоупотребљен је и католички наук о праведном рату којим се покушава легитимизирати “најнеправедније ратове”.

Фернандез је одбацио и доктрину превентивног рата којом владе све чешће оправдавају ратовање. Није тешко закључити да ће изречено на конзисторију продубити сукоб између Лава XIV. (Свете Столице) и ЈД Венса (Бијеле куће). Није тешко закључити ни да Ватикан неће брзати са закључцима, иако су се многе радне скупине кардинала сугласиле с потребом одмицања од традиционалног наука о праведном рату. Сједиште институције којој је основна мјерна јединица времена вјечност није на гласу по брзини, али је, овом згодом, много бржа од оних чија је основна мјерна јединица времена изборни мандат.

Извор: П-Портал

TAGGED:ВатиканГеополитикаП ПорталПапаТ. Понош
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Митрополит Лука (Коваленко): О манифесту „Палантир“ (други дио)
Next Article Црвени муљ без рјешења: Вјетар шири загађење, санација и даље на чекању

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Београд домаћин меморијалног турнира у част оца српског ватерпола

Меморијални турнир Влахо Бато Орлић, у част човеку који се сматра оцем српског ватерпола, одржаће…

By Журнал

Нација окупана крвљу – Остерова опомена о насиљу, усамљености и дубоким ранама Америке

Пише: Марија Ненезић Још од раних осамдесетих година двадесетог века када настаје његово најпознатије дело…

By Журнал

Јеврић у жирију овогодишњег Међународног филмског фестивала ”Златни витез”

Редитељ и режисер Радисав Јеврић, добитник многих филмских награда међу којима су и награде за…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Гидеон Леви: Ако је Синвар био сатана, шта смо ми?

By Журнал
Други пишу

Милорад Дурутовић: Дигитализација политике и политика дигитализације

By Журнал
Други пишу

Књига о Хиршфелдовима – да свако разуме крв

By Журнал
Други пишу

Слободан Антонић: Сумануто изједначавање Српске и НДХ

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?