Пишу: Ралф Нидер и Брус Фајн
Превод: Журнал
Драги изабрани градоначелниче Мамдани,
За иоле упућене грађане не би требало да буде никакво изненађење што је Ваша убједљива побједа на изборима за градоначелника навела Ваше противнике – повлашћене супербогате и њихове најамнике у градској управи – да Вас прогласе „екстремистом“, „радикалом“, или, у Трамповој варијанти, „комунистом“. Каква будалаштина! Ваш програм који се тиче приступачности живота ни издалека није претјеран. Многи демократски политичари су кроз вријеме заступали сличне ставове.
Бесплатан градски превоз већ постоји у појединим америчким градовима, укључујући Канзас Сити у Мисурију, Тусон у Аризони и Александрију у Вирџинији. Приједлог да се у њујоршким „пустама хране“ – дакле, у квартовима гдје је приступ јефтиној и здравој храни веома ограничен – отвори неколико градских продавница нимало не звучи револуционарно. Штавише, могли бисте их организовати као потрошачке задруге, у власништву самих купаца. Такве задруге постоје у бројним заједницама широм САД већ годинама.
И Ваш приједлог стабилизације кирија није никакав преседан – многи велики градови имају разне облике контроле кирија, управо да би заштитили немоћне станаре од грамзивих станодаваца, посебно данашњих огромних корпоративних власника некретнина чији уговори, исписани ситним словима, лако претварају људе у нешто налик на дужничке робове. Поред тога, постоје градови у САД који већ нуде дјелимично јавно субвенционисано чување дјеце. Савезна држава Њу Мексико је, штавише, недавно покренула програм универзалне бриге о дјеци на читавој својој територији.
Социјалдемократске земље у Европи и другдје, укључујући Канаду, већ одавно имају много ширу мрежу социјалне заштите од оне коју Ви предлажете.
Оно што олигархија и крупни капитал заиста не подносе код Вас јесте то што уносите досљедан, јасан и широк глас обичних људи – радника, сиромашних и обесправљених – у саме ходнике политичке моћи, у градску управу. Они већ деценијама уживају свој дугорочни „државни капитализам“, односно корпоративну државу, на локалном, савезном и федералном нивоу, уз тек симболичан отпор двопартијског дуопола.
Што се тиче Вашег самодефинисања као демократског социјалисте, то једноставно не пролази ни најелементарнији „тест озбиљности“. Ви не тражите национализацију банака, осигуравајућих друштава, комуналних предузећа – чак, колико нам је познато, нисте ни јавно захтијевали оснивање јавне банке, каква већ деценијама дјелује врло успјешно у Сјеверној Дакоти (данас упоришту републиканаца), основане још 1919. године.
У ствари, Доналд Трамп је постао корпоративни социјалиста par excellence. Како је „Њујорк тајмс“ објавио 25. новембра 2025. („10 милијарди и расте: Трампова администрација купује уделе у приватним фирмама“), Трампова администрација је де факто дјелимично национализовала читав низ приватних компанија из дубоко политичких разлога, под изговором „националне безбједности“. Међу тим компанијама су Intel, U.S. Steel, Westinghouse, MP Materials, Vulcan Elements и MP Materials. Таква пракса отвара широм врата једној другој врсти мита: донација Трамповој кампањи у замјену за повлаштену државну инвестицију.
И чувена Централна обавјештајна агенција данас има сопствену венчер-компанију, In-Q-Tel, тобож ради финансирања комерцијалних технологија које треба да ојачају америчку обавјештајну заједницу и Пентагон. Али под Трампом, извјесно је да ће страначки, партијски интереси у великој мјери одређивати и инвестициони портфолио Ције.
Када је ријеч о заузимању става о предложеном закону који би окончао недопустиво свакодневно електронско враћање десетина милиона долара на рачун великих трговаца акцијама, по основу пореза на промет хартија од вриједности (ријеч је о прогресивном, минималном порезу на продају акција од једне десетине једног процента), Ви сте – упркос молбама бројних колега из државне скупштине да подржите приједлог – практично нестали са лица политичке сцене. Тај новац би, по приједлогу закона, био јасно усмјерен у јавни превоз, образовање, здравство и заштиту животне средине, у износима од више милијарди долара годишње.
До сада Вас је то ћутање сврстало ДЕСНО од бившег градоначелника Мајкла Блумберга. Он је, у току своје предсједничке кампање 2020. године, изјавио:
„Морамо упрегнути моћ финансијског система како бисмо се суочили са најпритиснијим изазовима Америке. Увести порез од 0,1% на све финансијске трансакције да бисмо обезбиједили приходе неопходне за смањење неједнакости у богатству, и подржати друге мјере – попут ограничења брзине трговања – како бисмо обуздали предаторско понашање и смањили ризик од дестабилизујућих ‘флеш крахова’ на тржишту.“
Примјетимо, Блумберг иде даље од пореза само на ТРГОВИНУ АКЦИЈАМА и залаже се за порез на СВЕ финансијске трансакције (укључујући обвезнице и деривате).
Осим тога, у ауторском тексту у „Њујорк тајмсу“ од 17. априла 2000. године, Роберт Е. Рубин – крупни банкар и бивши министар финансија у Клинтоновој администрацији – залагао се за повећање јавних прихода „на снажно прогресивној основи, на примјер, повећањем пореза корпорацијама, враћањем виших стопа за појединце, укидањем повлашћених третмана за ‘pass-through’ приходе И УВОЂЕЊЕМ ПОРЕЗА НА ФИНАНСИЈСКЕ ТРАНСАКЦИЈЕ (нагласак је наш).“
Неки новинари би могли да Вам поставе и сљедеће питање: „Зашто сте, као демократски социјалиста, ДЕСНИЈЕ од Блумберга и Рубина када је ријеч о симболичном порезу на продају акција, који углавном погађа волстритовске високофреквентне шпекуланте?“
Што се тиче Ваших планова да проширите стамбени фонд у Њујорку и тако учините становање приступачнијим, вриједи имати у виду да се широм земље већ спроводе разноврсни напори у том правцу, укључујући и тржиште станова у Калифорнији, познато по астрономским цијенама.
Трамп о НАТО-у: Ми имамо,,велики лијепи океан“ који нас дијели од проблема
Погледајте примјер National Cooperative Bank у Вашингтону, Д. Ц, која одобрава кредите потрошачким задругама у области становања, исхране и других видова економске дјелатности. Та банка је основана 1978. године, уз нашу подршку, у вријеме администрације Џимија Картера, а потом издвојена из државних оквира за вријеме Регановог режима. Могла би Вам бити веома корисна као модел и потенцијални партнер у финансирању Ваших иницијатива у области становања и градских продавница.
Постоји још један аспект у којем за сада дјелујете прилично уобичајено. И Ви, бар засад, спадате у ред јавних функционера које смо описали као „недоступне“ (incommunicados) када је ријеч о блиској сарадњи са прогресивним грађанским лидером и удружењима грађана. (Видјети The Incommunicados Ралфа Недера и Бруса Фајна: https://incommunicadoswatch.org/). Једноставно речено, сувише је тешко да многи прогресивни активисти дођу до Вас или Ваших најближих сарадника. Можда бисте могли да одредите једног члана тима као везу са овим групама, чије идеје, искуство и упорност могу бити од пресудне користи у ономе што ће, по свему судећи, бити турбулентан мандат.
Нека Вам као водиља послужи изрека: „НИКО ОД НАС НИЈЕ ТОЛИКО МУДАР КОЛИКО СМО МУДРИ СВИ ЗАЈЕДНО.“
Желимо Вам да успијете и да покренете процесе широм државе и земље који ће оживјети једну сабирну, делиберативну демократију, ослоњену на озбиљно, садржајно учешће грађана. Кардинални стуб демократије, достојне тог имена, јесте ПРАВДА; без правде нема ни слободе ни истинске слободе грађана.
Очекујемо Ваш промишљен одговор.
С поштовањем,
Ралф Нидер
Брус Фајн
Извор: Counterpunch
