Piše: Sara Nikolić
Mada glasanje na lokalnom nivou ne može da se projektuje na nivo republike, lokalni izbori u Mionici, Negotinu i Sečnju nameću par zaključaka i pitanja. Jasno je da će se, kada god dođe do opštih izbora, vlast koristiti svim raspoloživim resursima, a još jednom je potvrđen i trend jačanja opozicionih opcija predvođenih studentskim pokretom. S druge strane iste te medalje, evidentno je slabljenje „tradicionalih“ stranaka koje su odlučile da nastupe samostalno. Budući da je izvesno da bi parlamentarni izbori, imajući u vidu ključne aktere na političkoj sceni, doneli svojevrsnu referendumsku atmosferu nameće se pitanje gde to ostavlja tradicionalne opozicione partije.
Studenti su čvrsti u stavu da neće biti zajedničkog nastupa sa opozicijom na izborima. U više navrata su opoziciju pozivali i da se suzdrži od učešća na budućim izborima, podrži listu koju su oni sastavili i stavi im se na raspolaganje. Ovime su opozicione stranke stavljene u nezahvalnu poziciju. Podrška studentskoj listi bez učešća na izborima značila bi njihov nestanak sa političke scene na (ne)određeno vreme. Isti, međutim, rizik sa sobom doneo bi i samostalni izlazak, stoga se kao opcija nameće udruživanje. Postoje tumačenja da bi im ukrupnjavanje obezbedilo prelazak cenzusa, ali je takvo rešenje neizvesno za fragmentisanu i uglavnom dogovorima nesklonu opoziciju.
Slobodan Samardžić: Da li je poraz srpske opozicije morao da bude totalan?
Nema, pritom, ni jedinstva u stavu oko podrške studentskoj listi i izlasku na izbore. Teško je reći i kako bi izgledala saradnja na republičkom nivou, gde za sada izostaje međusobna komunikacija u odnosu na lokal, gde je opozicija uglavnom delovala uz podršku studenata bez svojih stranačkih obeležja i ostvarivala dobre rezultate. U Mionici je, doduše, Stranka slobode i pravde (SSP) izašla samostalno, osvojivši svega 1,4 odsto glasova, iako se radi o jednoj od najvećih opozicionih stranaka. Poznavaoci prilika tumače da takvi rezultati mogu da znače da u situaciji visoke polarizacije „treći kandidati“ ne prolaze dobro.
Na koji način bi onda „tradicionalna“ opozicija mogla da preživi ovaj politički talas?
„Neće biti prostora za treću stranu“
Politikolog Ognjen Gogić kaže za NIN da je opozicija „dovedena u situaciju da napravi grešku šta god da uradi“. Ostavljena im je opcija da blanko podrže studente, ustupe im svoju infrastrukturu i sebe ukinu, dodaje Gogić, ili da izađu na izbore, prođu neslavno i završe karijeru.
„Samim tim je to izbor bez izbora. Mislim da iza stava studenata da ne žele da sarađuju sa opozicionim partijama stoji uvid u raspoloženja biračkog tela, odnosno procena da postoji vrsta antipartijskog populizma koja prolazi. Da su političke stranke generalno omražene, te se podilaženjem tom sentimentu stiču određeni poeni. To je pragmatična stvar s njihove strane i u praksi se pokazalo, u meri u kojoj je to moguće na ovim lokalnim izborima, da stavljanje stranačkih obeležja po strani prolazi“, navodi on.
Kreirana je i referendumska atmosfera, kaže on, koja se očekuje i na izborima. Samim tim, dodaje Gogić, neće biti prostora za „treću stranu“.
„Studentski pokret je u ovom trenutku u opozicionoj javnosti prepoznat kao opcija koja najviše može da ugrozi vlast i generalno ima veću podršku građana. Iako teško možemo da analiziramo nešto što je suviše daleko, smatram da je odbacivanje opozicije predizborna taktika i da ništa ne garantuje potpuni izostanak saradnje na kraju. Studenti ipak nemaju iskustva opozicionih stranaka, kao ni svoja mesta u izbornim telima koja su im potrebna, a ima i puno faktora koji mogu da ih navedu na saradnju“, navodi on.
Kavčić na mitrovičkom šetalištu: „Moramo promeniti Srbiju da bi i ovde bilo bolje“
Gogić, međutim, naglašava da bi eventualni dogovor mogao da zavisi upravo od ukrupnjavanja opozicije.
„Studenti se pozivaju na koordinaciju i dogovor, ali nema nikakvog internog dogovora unutar opozicije. Da sada postoji jedinstven opozicioni front, onda bi i taj poziv studentima zvučao drugačije. U ovom trenutku ih ima previše i razilaze u stavovima, počev od, primera radi, bojkota parlamenta. Time i svaki poziv na saradnju gubi na težini“, predočava sagovornik NIN-a.
Zaključuje da će, ukoliko ne bude radila u pravcu ukrupnjavanja unutar sebe, a zatim i na koordinaciji i saradnji sa studentima, opozicija na izborima doživeti sudbinu Srpskog pokreta obnove (SPO) 2000. godine.
Iz Demokratske stranke (DS) je, inače, nedavno nakon izjave predsednika Izvršnog odbora SNS i ministra Darka Glišića da je studentska lista „ugasila opozicione stranke“ i da će ih „brisati kao gumicom“, saopšteno da takav komentar otkriva ono što vlast najviše pokušava da sakrije, a to je „da je studentski pokret snaga za koju korumpirani sistem nema rešenje“.
„Ne dozvolite da SNS određuje ko je prošlost, a ko budućnost. Vreme je za odgovoran i fokusiran pristup. Opozicija koja podržava studentsku listu, u već stvorenoj referendumskoj atmosferi koja je pogubna za Vučića, može sigurno da razvlasti mafijaški režim. Građani Srbije ne žele još jedno rasipanje glasova. Ne žele sujetu. Ne žele eksperimente“, navela je DS koja je dosad bila najglasnija u podršci studentskom pokretu među opozicionim strankama.
„Lekcija koju smo naučili još 2000. godine „
Upitan šta nam govore brojke po kojima su studentske liste na lokalnim izborima prošle dobro, za razliku od stranaka „tradicionalne“ opozicije, tamo gde su izašle, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać je za NIN ranije izjavio da u situaciji jasne podele na režim i antirežimske snage koje vode studenti, „ne možete da očekujete mnogo uspeha ako glumite alternativu i jednima i drugima“.
„I to je ona lekcija koju smo ja mislim naučili još iz 2000. godine u izborima između Miloševića i Koštunice, kada su kandidati respektabilnih stranaka, velikih stranaka, tada Srpskog pokreta odbrane i Radikala, odnosni Vojislav Mihailović i Tomislav Nikolić, osvojili nekih devet posto zajedno“, navodi Bursać.
To je, zaključio je Bursać, pokazatelj da prepoznate polarizaciju i svrstate se u istoj. Govoreći o pitanju saradnje studenata i opozicije i potencijalnog ujedinjenja, politikolog Boban Stojanović je za portal „Mašinu“ ocenio da u realnom životu ne vidi da tu postoje nekakvi problemi i da ljude to zaista zanima.
„Studenti su više nego jasno rekli da oni prave svoju studentsku listu i da ne dolazi u obzir da bilo koji drugi politički subjekat bude na njoj. Jednostavno nije tema i nije opcija. Samo je pitanje šta će ti drugi, da kažemo tradicionalni politički akteri, na tim izborima da rade“, naveo je Stojanović.
Opozicija, dodao je, ima samo jedno ključno pitanje – na koliko lista će izaći na izbore. Bez obzira na njihov nastup, studenti će, prema svim istraživanjima, ostati najsnažniji akter posle SNS-a, kazao je Stojanović i dodao da opozicija ne može bitno da utiče na rezultat studentske liste. Ocenjuje da je razlog tome mehanizam raspodele „bačenih glasova“ ispod cenzusa, od čega je ranije profitirao SNS, a sada bi mogli studenti – jer imaju stabilno najviše glasova posle vlasti. Zato opozicija, zaključuje Stojanović, treba pre svega da razmišlja o tome kako da se ukrupni i pređe cenzus, da bi ostala politički relevantna.
Izvor: NIN
