Можда ће се Венецијанска комисија понашати слично комисији филмског фестивала у Венецији и гласати у корист наставка филмског трилера чије су јој глумачке поставе, радња и режисер одавно познати. Видјећемо ускоро.
„Одох у Венецију да вас кажем Комисији“
Ово би могао бити радни наслов трилера о тренутној политичкој ситуацији у Црној Гори. Када се животна дешавања опасно поистовјете са садржајем филма уобичајено је да се у шпици филма појави реченица
“Свака сличност са стварним личностима и догађајима је случајна”
Послије ове реченице гледаоци наслућују да слиједи драматична прича у којој су протагонисти филма у озбиљној опасности. То што је личностима и мјесту догађања трилера режисер промијенио имена не значи да ће се ублажити напетост и динамика радње.
Подсјетимо се серијала “Ђекна још није умрла а кад ће не знамо”. У једној сцени лик из серије префигани Јоксим, иначе сеоски жбир, увијек са ташном испод руке и машном око врата спреман да некога прошпија надлежнима, обраћа се комшији увијек, у свему и свачему зачуђеном, иначе добродушном Радосаву ријечима “Е сад идем да те кажем у Шавник”.
Ако су Јоксим и Радосав измишљена имена јунака серије, треће име, име градића у коме се дешава радња је стварно. Градић Шавник заиста постоји. Налази се на сјеверу Црне Горе. Тај градић је центар драматичних црногорских политичких збивања у последњих неколико мјесеци. Све очи су упрте у тај градић који се стварно зове Шавник. На локалним изборима у Шавнику до сада се гласало неуспјешно четири пута, а гласаће се и пети пут. Разлог је што се малени Шавник побунио против начина на који се у Црној Гори спроводе избори већ три деценије. У Шавнику се воде жестоке изборне кампање и још жешће борбе око регуларности изборног дана. Једни говоре у Шавнику ће се гласати по правди, други говоре освојићемо Шавник по правилима изборног закона које је донијела наша партија.
Око Шавника ће се идуће недјеље водити и пета изборна битка. Још је неизвјесно у чијим ће рукама завршити Шавник.
Следеће недјеље, дакле по пети пу,т гласање у Шавнику биће најгледанији црногорски филмски трилер. Наћи ће се у жижи укупне јавности.
До те могуће последње епизоде гласања запитајмо се чисто као гледаоци многобројних црногорских политичких трилера зашто се прекидају гласања у Шавнику.
Гласања се прекидају зато што у Шавник долазе да гласају људи који нијесу из Шавника. Ови који су из Шавника неће да попусте под придошлицама са лажно стеченим бирачким правом. Придошлице кажу да је све по закону јер имају званичне потврде да су становници Шавника иако живе далеко од Шавника. Придошлице не лажу. Стварно имају потврде издате по закону. Ипак више је него нелогично да је број придошлица у Шавнику драматично порастао у доба избора, баш пред зиму у вријеме када се и старосједиоци због оштрих зима и снијежних блокада селе из Шавника. Управо тај парадокс даје драж и заплет нашем политичком трилеру.
Да ли је број гласача у Шавнику драстично попрастао с правом или мимо права постоје разна тумачења. Владајући ДПС тврди да је број становника у Шавнику порастао с правом. Опозициони ДФ инсистира да раст броја становника у Шавнику нема никакве везе са правом и да је само дио унапријед смишљене изборне преваре и усавршених изборних крађа ДПС-а.
На срећу Шавник се колико год био мали ипак налази у Европи. А у тој великој Европи постоји једна угледна Комисија чији је службени назив
“ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ЗА ДЕМОКРАТИЈУ КРОЗ ПРАВО” Комисија је формирана 1990 године. Они који су је формирали нијесу ни слутили што ће се дешавати у Шавнику 32. године послије формирања комисије. Ко би очекивао да ће се проблем гласања у Шавника појавити у најдиректнијем облику као посве нови проблем “демократије кроз право”.
Та Комисија која се бави демократијом кроз право надалеко је позната под именом “ВЕНЕЦИЈАНСКА КОМИСИЈА”. Венецијанска комисија нема никакве везе са Венецијанским филмским фестивалом. Овдје је свака сличност строго искључена.
Умјесто да се Шавник као директно оштећени у процесу демократије кроз право обрати “Венецијанској комисији”, комисији, “Венецијанској комисији” се обратио Предсједник државе Црне Горе и предсједник партије чија је специјалност организовање оваквих врста избора широм Црне Горе пуних 30 година.
Због сличности са предметним догађајима присјетимо се поново разговора Јоксима и Радосава (јунака измишљених имена) и Шавника града неизмишљеног имена. Да би трилер био модеран и нетенденциозан морала би се промијенити она чувена реченица којом Јоксим пријети Радосаву.
Та реченица требала би да гласи “Е сада идем у Венецију да те кажем Комисији”
Њоме би се прича о црногорској демократији кроз право на примјеру Шавника и овлашћења Предсједника државе Црне Горе да расписују изборе по правилима своје партије заокружила на једини исправан начин.
У чему је суштина пријетње да ће неко некога казати “Венецијанској комисији” гледаоци могу закључити по аналогији са серијалом “Ђекна још није умрла а кад ће не знамо” режисера Живка Николића али и по текућим догађајима који се тичу наводног кршења Устава Црне Горе по питању овлашћења предсједника државе, али то је већ прича о следећем црногорском политичком трилеру који ће се тек гледати. Спремите се за његов наставак.
Убијеђен сам да би и за Венецијанску комисију која је формирана да би се бавила проблемима демократије кроз право случај гласања у Шавнику представљао посве ново искуство у раду. И не само вишеструка гласања у Шавнику већ и гласања у Скупштини Црне Горе гдје су усвојена ограничења предсједнику државе Црне Горе и доминантне партије да више не могу организовати изборе по рецепту Шавника, на сличан начин бирати судије Уставног суда, давати мандат предсједнику владе Црне Горе, именовати амбасадоре Црне Горе и тако даље ..
Детаљним увидом у ове јединствене политичке механизме Венецијанска комисија би стекла драгоцјено искуство како код нас функционише демократија кроз право.
Међутим можда ће се Венецијанска комисија понашати слично комисији филмског фестивала у Венецији и гласати у корист наставка филмског трилера чије су јој глумачке поставе, радња и режисер одавно познати. Видјећемо ускоро.
Ранко Рајковић
