Црногорске репрезентације у ватерполу и рукомету нијесу ни овог пута направиле ништа нарочито на текућим првенствима Европе. Пуно најава, објективно добар потенцијал, велика очекивања- па опет, све се топи у додиру са реалношћу. Односно, наспрам најјачих тимова Европе, црногорске екипе нестају са радара
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
То изазова оправдану љутњу навијача. Међу „белведерским“ нео-нацистима доминира „објективна“ анализа по којој Влада Гојковића треба уклонити са клупе Црне Горе док је Владо Шола прави мне- патриота. Није то што Владимир из Херцег Новог има већ дугогодишњи стаж, а Владо из Хрватске је тек сјео на столицу селектора. Друга је, мучна тема у питању.
Пошто спортски параметри кажу да Гојковић и дан данас сабира побједе, док је Шола паралисао побједнички менталитет „соколова“, ову причу условљава чисти ауто-шовинизам. То је она прича: не треба нам на челу селекције неко ко није одавде, и ко интимно навија за другу земљу. Оштрица ове лудости је усмјерена на Новљанина, иако је њен прави субјект – хрватски, а не бокељски тренер.
Јер, иако тако не дјелује у нео-комитској пропаганди, Гојковић ипак јесте одавде (за разлику од Шоле) и нема резервну државу за коју навија, опет – за разлику од Шоле. Хоћу рећи, ако важе било који критеријуми, осим спортских, за ова два селектора који не долазе до успјеха, онда је Новљанин овдашњи – јуче, данас и сјутра, а Шола у пропутовању кроз ЦГ.
До читања у сљедећем броју…
