БЕЛА КУЋА : Председник Џо Бајден ступио је на положај у тренутку када је амерички углед у свету досегао рекордно ниску тачку. Широм 60 земаља и територија у којима је агенција Галуп спровела истраживање о америчком лидерству за време последње године владе председника Доналда Трампа, у просеку је само 22% испитаника имало позитиван став о америчкој лидерској улози. Шест месеци пошто је Бајден постао председник, амерички глобални статус се у великој мери опоравио. Према Галуповој анкети у 46 земаља и територија у августу, у просеку је 49% испитаника позитивно оценило америчко лидерство.
Бајден је постао председник у време када су стандарди били знатно снижени, каже Томас Шварц, историчар америчких спољнополитичких односа који предаје на Универзитету Вандербилт. „Осим малог броја земаља, пре свега Израела и Саудијске Арабије, већина страних лидера је до те мере имала негативан став према Доналду Трампу да је већ сама чињеница да неко није Трамп одмах доносила предност“, истиче Шварц. Међутим, то што није Трамп је Бајдену могло да помогне само до одређене границе. Иако је наследио рок за повлачење из Авганистана од свог претходника, Бајденова катастрофална реализација тог повлачења нанела је озбиљну штету америчком кредибилитету у иностранству, као и репутацији компетентности код куће.
“Тероризам се интензивирао а талибанско преузимање власти је довело до санкција због којих је Авганистан доведен у позицију акутне хуманитарне кризе која би могла да доведе до масовне глади“, истиче Мајкл Кугелман, високи сарадник Вилсон Центра и експерт за Јужну Азију. “И мислим да се ово нагло, хаотично америчко повлачење доводи у везу са тим последицама.“ Повлачење је било и издаја западних и других савезника, међу којима су све образованије жене Авганистана које ће највише патити под управом Талибана, каже Кенет Вајнстин из Института Хадсон. Због тога ће америчким председницима бити тешко да траже од наших савезника да се жртвују зарад заједничких циљева у будућности.“ Вајнстин указује на ситуацију на јужној америчкој граници као још један неуспех садашње администрације. Како се криза развијала, истиче Вајнстин, САД су се вратиле „разводњеним верзијама политике Трампове администрације које су Бајден и потпредседница Камала Харис критиковали као нехумане док су водили предизборну кампању 2020.
Да ли се Америка вратила?
После година Трампове политике „Америка прво“, Бајден је упутио дијаметерално супротну поруку да се Америка вратила – вратила мултилатерализму и дипломатији као главним инструментима спољне политике, поново учланила у мултилатералне организације, вратила споразумима из којих се Трамп повукао, и донела веће ангажовање у решавању глобалних питања као што су опоравак од пандемије и климатске промене. “Ако је мера успеха глобално ангажовање а мерна јединица 2020, онда је прва година председника Бајдена у Белој кући апсолутно велика регенерација“, истиче Лесли Винџамури, директорка програма Четам Хауса за САД, Северну и Јужну Америку.
Одговарајући на питање Гласа Америке, секретарка за штампу Беле куће Џен Псаки навела је неколико достигнућа, истичући да су САД повратиле лидерство у неким од највећих глобалних изазова, укључујући пандемију Ковида-19 и климатске промене, док је, уједно, обнављала савезништва, решавала трговинске спорове са европским земљама и развијала партнерства у региону Индопацифика, кроз Qуад (Квадрилатерални безбедносни дијалог) који обухвата САД, Аустралију, Индију и Јапан, те кроз АУКУС, трилатерално безбедносно партнерство које обухвата САД, Аустралију и Британију. АУКУС ће обезбедити Аустралији нуклеарне подморнице и промовисати најсавременију сарадњу три земље у сајбер и квантној технологији и развоју вештачке интелигенције. „Тај споразум би могао да промени безбедносну динамику Индо-Пацифика ако будемо могли да испоручимо подморнице на време, а рок је 2042. година“, каже Кенет Вајнстин из Института Хадсон.
Међутим, покретање АУКУС-а је изненадило Француску, блиског савезника све три земље, и поништило уговор који је Француска била склопила са Аустралијом о испоруци конвенционалних подморница у вредности од 66 милијарде долара. Многи су то видели као још један спољнополичитки гаф и пример раскорака између порука и стварне политике администрације. Бајденова администрација је показала врло мало поштовања према традиционалним савезницима и своју реторику не прати делима која би била значајно различита или боља од изолационизма који је виђен за време Трампа, каже Далибор Рохач, стручњак Института Американ Ентерпајз. Он указује на наставак забране путовања за земље ЕУ и политике тарифа месецима након што је нова администрација преузела дужност, као пример тог дисконекта. “Да ли је председник у стању да премости јаз између реторике и дела је најважније питање са којим се данас суочава“, каже Рохач.
Кина и Русија
Решавање стратешке конкуренције са Пекингом, што је била кључна доктрина Трампове администрације, остала је главни оквир америчко-кинеских односа и под садашњом администрацијом. Бајден се виртуелно састао са кинеским председником Ши Ђинпингом у новембру, да разговарају о тренутним напорима да се „на одговоран начин приступа“ односу који прети да се отме контроли, између два ривала која се такмиче у областима трговине, геополитичког утицаја, а у скорије време – и војне моћи. Највећа спорна тачка у проблематичном односу САД и Кине је питање Тајвана, острва са демократском самоуправом које Пекинг сматра својом отцепљеном провинцијом.
“САД траже од Кине да не појачава притисак на Тајван. Кина тражи од САД да се не играју и искушавају границе политике Једна Кина“, каже Роберт Дејли, директор Кисинџер института за Кину и САД у оквиру Вилсон центра, описујући кључно питање сусрета Бајден-Ши. „Обе земље су криве, и ниједна није у позицији да може да преиспита и промени своју политику.“ За то време, Русија се не држи по страни. Последњих недеља, председник Владимир Путин је мобилисао десетине хиљада војника дуж украјинске границе. Каже да жели да спречи НАТО у ширењу ка истоку – а то је била и централна тема виртуелног самита Бајдена и Путина у децембру.
“Видимо понашање Руске Федерације која жели да подсети САД да је још ту, да има своје интересе и да се ти интереси не могу игнорисати“, примећује Ендрју Лосен, стручњак за Европу, Русију и Евроазију у Центру за стратешке и међународне студије. Москва је недавно изнела захтеве о постизању великог новог безбедносног аранжмана са Западом, укључујући гаранције да се НАТО не само неће даље ширити ка истоку, него ће такође обуставити све војне активности у Украјини и другде у Источној Европи, Централној Азији и Кавказу. То такође укључује забрану слања америчких и руских војних бродова и авиона у подручја са којих могу да изврше напад на територију једни других. Русија жели да Вашингтон и Москва „седну и нацртају мапу света као да је 1921. а не 2021“, каже Макс Бергман, високи сарадник Центра за амерички прогрес. Тхе тоугх демандс аппеар цертаин то бе рејецтед бy тхе У.С. анд итс аллиес, њхо инсист тхат Мосцоњ доес нот дицтате НАТО’с еџпансион.
Администрација каже да ће наставити да води разговоре на високом нивоу са Москвом и Пекингом, не само да би избегла конфликт већ да би сарађивала на питањима од заједничког интереса, као што су пандемија, климатске промене и регионална питања као што је Иран. До сада, Бајденова стратегија на два колосека – одвраћања и дипломатског ангажмана – није довела до неких великих проблема или негативних последица“, каже Лесли Винџамури из Четам Хауса. „Али одбрана поретка заснованог на правилима, у контексту промена односа снага и технолошких промена – и у свету где водеће силе имају радикално другачије системе вредности – то је тежак изазов и будућностс је неивесна“, додаје она.
Штавише, Путинове претње Украјини и Шијево гушење демократије у Хонг Конгу, застрашивање Тајвана и наводно геноцидна политика према Ујгурима доприносе наративу да је ова администрација сувише слаба да се снажно супротстави агресивним противницима и устане у одбрану америчких интереса и вредности, каже Томас Шварц, са Универзитета Вандербилт. “Такву слику још јача Иран својим сталним, пркосним кретањем ка развоју нуклеарног наоружања“, рекао је. Међу другим нерешеним проблемима је Северна Кореја, где Бела кућа по свему судећи не жури да постигне споразум уколико Ким Џонг Ун не пристане да смањи нуклеарни програм, као и тензије између Израела и Хамаса. Више од годину дана после Споразума Абрахам, којим су нормализовани односи између Израела и његових арапских суседа, администрација је поново успоставила везе са Палестинцима које је пресекао Трамп, али није остварила већи напредак у ширем блискоисточном мировном процесу.
Демократе против аутократија
Бајденова администрација је односе са ривалима поставила у контекст глобалне борбе, повлачећи линије које раздвајају демократије од аутократија. „Устаћемо у одбрану наших савезника и пријатеља и супротставити се покушајима јачих земаља да доминирају слабијима, било кроз насилну промену територије, економски притисак, техничку експлоатацију или ширење дезинформација“, рекао је Бајден обраћајући се Генералној скупштини УН у септембру. „Али не желимо, понављам – не желимо нови хладни рат нити свет подељен на круте блокове.“
„Менталитет хладног рата“ је управо оно за шта Кина и Русија оптужују Вашингтон. Њихови лидери нису позвани на Самит за демократију, на коме је Бајден био домаћин више од 100 земаља 9. и 10. децембра. Ши и Путин су одржали сопствени виртуелни састанак недељу дана после самита. Док активисти поздрављају циљеве „јачања демократије и одбране од ауторитаризма, борбу против корупције и промовисање људских права“, неки аналитичари упозоравају да се не оде предалеко.
Ако Бајден буде сувише далеко однео свој оквир „демократија против аутократије“, постоји опасност да изгуби простор за сарадњу на глолбаним питањима као што су климатске промене, са Кином, или контрола наоружања са Русијом“, каже Стејси Годард, професорка политичких наука на Велсли колеџу. „То су врсте глобалних питања где вам је заиста потребна та врста сарадње идеолошки различитих страна“, истиче.
Петси Видакусвара
Извор: Глас Америке
