Piše: Milica Srejić
Od 15. marta ove godine na Kosovu počinje primena Zakona o strancima. U javnosti su se zato pojavile informacije da će izazvati katastrofu po život Srba na Kosovu jer nemaju svi kosovska dokumenta. Dodatno, primena tog zakona aktuelizovala je pitanje integracije srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema, koji predstavljaju stub opstanka srpske zajednice na Kosovu.
Prema informacijama Igora Simića, člana Srpske liste, ovim zakonom biće ugroženo oko 10.000 Srba, od kojih 7000 živi na Kosovu. Naime, oni nemaju kosovska dokumenta.
Među studentima na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM), bez kosovskih dokumenata ima ih oko 3000, a od 1180 nastavnika i saradnika – 550 nema kosovska dokumenta niti može da ih dobije.
“Blizu 40.000 Srba prima plate iz Srbije, a penzije blizu 28.500 penzionera. U prevodu, dokumenta će moći da dobiju samo oni koji rade u kosovskim insituticijama, a na prostorima severa Kosova nema više od 200 takvih, od blizu 48.000, koliko nas ima”, objasnio je Simić.
Ove brojeve je pročitao na konsultativnom sastanku Srpske liste i predstavnika srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija. Opozicija je odbila da učestvuje, a nisu bili uključeni ni svi profesori. Nakon sat i nešto vremena sastančenja zatvorenog za javnost, usvojena je Deklaracija sa šest zahteva.
U njoj se traže “olakšice u postupku pribavljanja ličnih dokumenata” (kosovskih), te da se položaj zdravstvenih i obrazovnih institucija mora “rešavati putem dijaloga Beograda i Prištine kroz uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO)”.
A dodali su i da uporno odbijanje Prištine da se formira ZSO predstavlja kršenje sporazuma i pravnih akata koji su na snazi, te da se međunarodna zajednica mora aktivnije uključiti u “zaštitu prava srpskog naroda”.
Deklaracija – slovo na papiru
Branka Petković, redovna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta UPKM, kaže za “Vreme” da je za sastanak i tekst Deklaracije kolektiva UPKM saznala iz medija. “Iz dostupnih informacija vidimo da su o sastanku bili obavešteni neki nastavnici, među kojima su i članovi Srpske liste, kao i pojedini članovi rukovodstva Univerziteta – rektora smo uočili u prvom redu u sali. Nije nam poznato da li su prisustvovali predstavnici studenata”, objašnjava Petković.
Dodaje da nije postojalo nikakvo prethodno obaveštenje niti razmatranje dokumenta u kolektivu, što je u suprotnosti sa dobrom akademskom praksom i etičkim normama. “Takav pristup delegacije UPKM, u kombinaciji sa konstantnom netransparentnošću sa kojom se suočavamo, podriva i onemogućava željeno jedinstvo kolektiva, o kome je bilo reči upravo na tom sastanku. Žalosno je što su se u ovom kritičnom trenutku predstavnici Univerziteta odvojili od svog kolektiva, ne omogućivši mu da učestvuje u pitanjima od životnog značaja za sve nas”, naglašava Petković.
Ukazuje i na to da se oviakvim postupcima produbljuju sumnja i zabrinutost među nastavnicima i studentima, jer su rešenja već predviđena, ali zbog ovakvog načina rada ne mogu biti pravedna i korisna za celu zajednicu.
Grupa studenata UPKM koja podržava studente u blokadi u centralnoj Srbiji reagovala je na usvojenu Deklaraciju i navela da se njome “priziva formiranje Zajednice srpskih opština”, a prema kom bi Univezitet bio transformisan u “Kosovsku prosvetnu zajednicu”.
Petković kaže u deklaraciji nema jasnog opredeljenja za očuvanje obrazovanja i zdravstva u okviru srpskog sistema, imajući u vidu da je od Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa situacija na terenu znatno izmenjena. “Rešenja iz ovih sporazuma, koja su prihvatili zvaničnici Vlade Srbije (smatram da o ovome treba da se izjasni Ustavni sud), nakon integracije svih ostalih institucija, Banjske i svega što smo doživeli, sada jasno vode ka masovnom egzodusu našeg naroda sa KiM”, objašnjava naša sagovornica.
Zašto Srbi ne mogu da dobiju kosovska dokumenta?
Šta je Zakon o strancima? On reguliše ulazak, kretanje, prebivalište i zapošljavanje stranaca na teritoriji Kosova, piše u prvom članu ovog zakona, koji je usvojen još 2013. godine. Dakle, iste godine kada je potpisan i prvi Briselski sporazum.
Ključno pitanje jeste ko je stranac na Kosovu? Zakon kaže da je to svako ko nije državljanin Kosova. Ipak, na Kosovu je to komplikovanije nego što bi trebalo da bude upravo zbog osporavanja prava Srbima na kosovska dokumenta. Kako?
“Rođena sam u Novom Pazaru 2000. i već 25 godina živim na Kosovu. U Novom Pazaru sam rođena zbog ratnog stanja, ali sam na Kosovu završila osnovnu i srednju školu i upisala fakultet. Moji roditelji imaju kosovska dokumenta, takođe i suprug. Međutim, meni nisu dozovolili da izvadim dokumenta ni onda kada je bila informativna kampanja olakšanog vađenja dokumenata prošle godine. Rekli su mi da je to važilo za ljude koji su rođeni na Kosovu, a iz nekog razloga nisu mogli da dođu do dokumenata”, priča za “Vreme” žena koja živi na severu Kosova ceo svoj život, ali je iz bezbednosnih razloga želela da ostane anonimna.
Dalje kaže da je, iako nema kosovska dokumenta, uspela da prvo dete prijavi u kosovski sistem, dok joj to nisu dozvolili za drugo dete, koje je rođeno 2025. Ni ona ni suprug nisu uspeli da ga prijave u kosovski sistem jer je njena dokumentacija problem.
Koji je razlog tome?
“Bukvalno mi kažu, za tebe ništa ne možemo da uradimo. Bila sam u policijskoj stanici, opštini, u Prištini, gde god sam mogla. Samo mi kažu ništa ne možemo da uradimo, čekaj”, zaključuje naša sagovornica.
Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative za “Vreme” upozorava na to da je Vladi Kosova u ovom trenutku teško da porekne to da postoji više hiljada ljudi koji žele da ostvare svoje zakonsko pravo na kosovsko državljanstvo – to jest da ostvare upis u civilni registar – a koji su u tome sprečavani.
“Nije tačno da ljudi koji nemaju dokumenta ne žele dokumenta. Za jedan deo ljudi to možda jeste tačno, ali to je manjina. Najveći broj ljudi koji nemaju dokumenta nemaju ih zato što su sistemski sprečavani da ostvare to pravo. I to je tako u poslednjih, recimo, deset godina”, objašnjava Andrić Rakić.
Dodaje je da je prilika da se to ispravi bio period između 2016. i 2018. godine, kada je Evropska unija sa Kosovom usaglašavala tehničke kriterijume za viznu liberalizaciju, a među prvim kriterijumima bilo je da svaki građanin mora da ima pristup civilnom registru.
“EU se tada nije detaljno bavila tim problemom. Uostalom, mislim i da se nije niko detaljno time bavio, uključujući i srpsku zajednicu, jer se tada moglo glasati i sa srpskom ličnom kartom, nije bilo nikakvih nagoveštaja problema kakve danas imamo, te je to tako prošlo ispod radara. Danas se nosimo sa posledicama te kratkovidosti”, naglašava Andrić Rakić.
Dodaje da je bilo najave da će biti izuzetaka kada počne primena ovog zakona, a koji će se odnositi na ljude koji nemaju kosovska dokumenta, ali čija se srpska dokumenta vode na Kosovo: “Dakle, Policijska uprava Kosovska Mitrovica, Priština, Gnjilane i tako dalje. Ali to još uvek nije zvanično potvrđeno. Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova nije se do sada oglašavalo po ovom pitanju”, kaže Andrić Rakić.
Prva najava primene zakona bila je novembra prošle godine. Tada je odložena za januar 2026, a onda za 15. mart ove godine.
Andrić Rakić kaže da se od međunarodne zajednice za sada može čuti da će doći do sprovođenja zakona 15. marta, ali da će biti nekih izuzetaka. “Ipak, ogromna je grupa ljudi koji imaju srpska dokumenta na Kosovu. Tako da će to biti značajna izmena od onoga što se očekuje”, kaže naša sagovornica. Dodaje da zvanično još uvek ništa nije rečeno.
Pravni vakuum
Prema onome što je predviđeno Zakonom o stranicma, studenti i zaposleni u obrazovnim institucijama – ali i zdravstvenim – bez kosovskih dokumenata neće moći da dobiju privremeno boravište. Zakon predviđa da neko kome treba privremeni boravak, na primer, mora da dostavi dokaz o upisu u neku akreditovanu instituciju visokog obrazovanja Kosova.
Takva dokumenta ne mogu da izdaju srpske institucije. Šta će biti onda s njima?
Andrić Rakić kaže da prema statutu ZSO stoji da bi trebalo da dođe do formiranja nezavisne mreže zdravstva i prosvete. Objašnjava da bi to bile institucije koje bi na Kosovu imale privatan status, ali čiji bi osnivači bili Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete Republike Srbije.
“Tako stoji u statutu koji su Aleksandru Vučiću i Aljbinu Kurtiju predstavili Makron, Šolc i Meloni u oktobru 2023”, priča naša sagovornica.
Dodaje da to nije nužno integracija, zato što nije predviđeno da te institucije postanu deo javnih institucija Kosova.
“To nije isto kao u slučaju, sa na primer, sudstva i policije. Oni su prestali da rade unutar srpskih institucija i počeli da rade unutar kosovskih javnih institucija, koje se finansiraju iz kosovskog budžeta. A ovo nije baš tako predviđeno”, pojašnjava Andrić Rakić.
Dalje kaže da bi obrazovni sistem imao registraciju i akreditaciju na Kosovu, ali kao privatna institucija. “Sada je pitanje u kojoj meri će se Evropska unija držati onoga što je dogovoreno”, naglašava Andrić Rakić. Pošto do primene zakona ima nešto više od dve nedelje, Andrić Rakić smatra da nema vremena ni za intergaciju, kako god da ju je Kosovo zamislilo, jer je za integraciju dva velika sistema neophodan budžet, a ni za formiranje ZSO kako je dogovoreno.
“Baš bih se iznenadila da se to završi do 15. marta i da svi studenti i radnici u srpskim institucijama mogu da dobiju ta dokumenta. Ne mislim da je vlastima na Kosovu cilj integracija – mislim da im je cilj slabljenje tih institucija zato što integracija košta. Tako da ne vidim kako može tako lako da se završi”, ukazuje Andrić Rakić.
Tišina u Beogradu i vapaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji
“Beograde, dobro jutro!”
“Proaktiv”, neformalna grupa profesora i saradnika UPKM, pisanim putem obraćala se rektoratu UPKM, a apeli za hitnu reakciju na najavljenu primenu Zakona o strancima sa predviđenim posledicama upućeni su i pisarnicama Vlade Srbije, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu obrazovanja.
“Nije bilo odgovora niti adekvatnog delovanja, pa smo danas dovedeni u situaciju u kojoj se nalazimo”, ukazuje Petković.
Naglašava da su u pregovorima o Kosovu učestvovali ljudi koji ne žive na Kosovu, a kojima je često i onemogućen neposredan pristup: “Nije izvesno da iko ko nema iskustvo života i rada na ovim prostorima može u potpunosti da razume i pomogne u rešavanju stvarnih problema. Međutim, zabrinjava i odsustvo volje i apatija lokalnog stanovništva, zaposlenih i studenata da se aktivno uključe u pitanja od kojih zavise život i egzistencija zajednice. Svi bi trebalo da budu uključeni – ne samo kao podrška već i kao korektiv onima koji učestvuju u razgovorima o temama od vitalnog značaja za srpsku i nealbansku zajednicu.”
Dodaje i da “dosadašnje iskustvo pokazuje da čelnici Srpske liste postupaju isključivo po instrukcijama državnog vrha Srbije, a posledice tih pregovora, kao i pritisaka i jednostranih postupaka kosovskih vlasti, sada jasno vidimo”.
Andrić Rakić kaže da nisu očekivali ovakvo ćutanje Beograda: “Ranije se pravila frka oko malih stvari, a sada se oko velike stvari ne dešava ništa. Ne mogu da kažem da iznenađuje reakcija Beograda jer je tamo režim u teškoj unutrašnjoj situaciji i fokusiran na svoj opstanak, a to se oseća ovde na terenu. Već duže vremena oni jednostavno nemaju kapaciteta da se bave bilo čime drugim. Čini se da je Srpska lista u velikoj meri zastrašena, sputana možda i preko mere koja je realna. Tako da je to dosta komplikovana situacija”, objašnjava naša sagovornica.
Ona zaključuje da, ukoliko Srpska lista ne krene ozbiljnije i strateški da se odnosi prema ovim pitanjima, nije sigurna da se sve može završiti dobro po zajednicu.
“Uostalom, to se vidi iz njihovih poruka. Oni ne zagovaraju rešenje već pokušavaju da time uplaše međunarodnu zajednicu. A globalna situacija je takva da više nikoga to ne interesuje”, zaključuje Andrić Rakić.
Izvor: Vreme
