Један од разлога због чега је политичка сцена у Црној Гори суморна и што постоје проблеми у формирању нове Владе је непромишљено, непотребно, па чак недозвољено, сумануто понашање политичких субјеката, чији лидери више сличе носиоцима хаоса него одмјереним и мудрим џентлменима.

Управо зато, може се констатовати да дух литија у задње три године уопште није постојао у политици странака, условних побједника 30. августа 2020. године.
Постојали су напади лудила и комплекса, разни конфликти и сукоби лишени елементарне људске логике и здравог смисла.
Од дизања гласа на Митролита Амфилохија под Острогом, преко свакодневних, суманутих а не конструктивних напада на Владу Кривокапића, „чупања за вратове“ и „гађања блатом“ између представника ГП УРА и Демократа, острвљивања на Спајића у првом кругу предсједничких избора до режиране афере До Квон, били смо свједоци политичког лудила и политичког воња који се дизао до неба.
Послије толико „зле крви“, направити Владу је изнимно тежак задатак.
Да се тридесетоавгустовски условни побједници нису утопили у сопственој пљувачци, којом и сада прскају све око себе, тај задатак би био врло лак и већ би Влада била формирана.
Зато, када видите партијске ухљебе који се позивају на „величанствене литије“ и „праве тираде“ о тридесетавгустовској већини, не спомињући да се ради о дефектним квазипобједницима, умазаним у реторичке фекалије, знајте да је то само један мизерни бљесак бесконачног лицемјерја.
Умјесто тога, далеко би боље било да се грешници погледају у огледало.
А потом затраже опрост од грађана који су на пар посљедњих избора због приказаног хаоса и џунглашког понашања енергично и исправно збацили све старе фигуре са политичке шаховски табле и дали им „мјесто у низини“.
*Извор: Војин Грубач/Фејсбук
