Вредности угљен-диоксида у Земљиној атмосфери су на највишој тачки откад се спроводе мерења, наводи се у студији која је објављена почетком децембра 2023. године. Према овој студији, прошло је око 14 милиона година откако је ниво угљен-диоксида (CО2) у нашој атмосфери био овако висок. То је било много пре него што су се модерни људи појавили на сцени.
У то време, температура Земље је била чак и виша за неколико степени него што је данас, истакао је водећи аутор студије Бербел Хониш, геохемичар у Земљиној опсерваторији „Ламонт-Доерти“ на Универзитету Колумбија.
„Ледени покривачи Гренланда и Западног Антарктика још нису постојали, а ниво мора је по претпоставкама научника био виши за 12 метара него данас“, рекао је Мајкл Мен, метеоролог са Универзитета у Пенсиванији.
Клима је веома осетљива на гасове стаклене баште
Нови извештаји тврде да је „дугорочна клима веома осетљива на гасове стаклене баште, са каскадним ефектима који могу да се развијају током миленијума“, наводи се у саопштењу Универзитета Колумбија. Нивои CО2, гаса стаклене баште који је најодговорнији за глобално загревање, сада су на 420 ппм у атмосфери, у односу на 280 ппм пре индустријске револуције. Глобалне температуре су такође порасле за око 2 степена.
„Одавно знамо да додавање CО2 у нашу атмосферу подиже температуру. Ова студија нам даје много упечатљивију представу о томе колико је клима осетљива на дугим временским скалама“, наводе истраживачи.
Коаутор студије Габријел Бовен, професор на Универзитету Јута, истакао је да је „јасно да смо планету већ довели до стања које наша врста никада није видела“.
Како знамо које су вредности угљен-диоксида биле на Земљи у давна времена
Током последњих неколико деценија научници су само директно мерили нивое CО2 у нашој атмосфери, тако да морају да користе „прокси“ изворе како би одредили нивое из прошлости. За тачне вредности користи се анализа материјала као што су ваздушни мехурићи заробљени у језгру леда, хемија древног тла и океанских седимената и анатомија фосилног лишћа биљака.
Зашто су у давна времена биле високе вредности CО2
„Древни нивои CО2 били су виши пре више милиона година због потпуно природних процеса, као што су вулкани који производе много угљен-диоксида. Такође, разградња стена на копну може да утиче на ослобађање CО2 у атмосферу“, истакла је Габријел Бовен. Недавна студија у часопису Nature открила је да стене могу да испуштају CО2 на нивоима који могу парирати количини коју ослобађају вулкани.
Шта ово значи за нашу будућност?
Да ли смо на путу да буде 9 степени топлије Сва истраживања указују да све ово не значи да смо изложени великом додатном загревању и порасту нивоа мора. Високе вредности угљен-диоксида одржавају се нa деценије, векове, миленијуме што је знатно отежало формирање ледених покривача и помоћ у хлађењу планете.
Вероватно можемо спречити такве нивое загревања, губитак леденог покривача и пораст нивоа мора, ако значајно смањимо емисије угљеника у годинама које су пред нама“, рекао је Ман.
Коауторкa студије Дана Ројер, палеоклиматолог са Универзитета Веслијан, рекла је: „Ако желите да вам кажемо колика ће бити температура 2100. године, ова (студија) вам то не говори. Али то има утицаја на садашњу климатску политику. Клима нам указује да постоје спори, каскадни ефекти који ће трајати хиљадама година. Ми смо у ‘неистраженим водама’.“
Студија такође „истиче опасност од наставка сагоревања фосилних горива у критичном тренутку, како креатори политике у Дубаију утврђују потенцијални будући ток климатских акција, пошто се ниво за ограничавање загревања испод катастрофалних нивоа већ загрева.
„Студија потврђује веома блиску везу између CО2 и глобалних температура, а чињеница да се крећемо ка нивоима CО2 који нису виђени већ 14 милиона година, како је утврђено у студији, истиче да смо у непознатим водама“, рекао је Мајкл Мен, метеоролог са Универзитета у Пенсилванији.
Извор: РТС
