Vrednosti ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi su na najvišoj tački otkad se sprovode merenja, navodi se u studiji koja je objavljena početkom decembra 2023. godine. Prema ovoj studiji, prošlo je oko 14 miliona godina otkako je nivo ugljen-dioksida (CO2) u našoj atmosferi bio ovako visok. To je bilo mnogo pre nego što su se moderni ljudi pojavili na sceni.
U to vreme, temperatura Zemlje je bila čak i viša za nekoliko stepeni nego što je danas, istakao je vodeći autor studije Berbel Honiš, geohemičar u Zemljinoj opservatoriji „Lamont-Doerti“ na Univerzitetu Kolumbija.
„Ledeni pokrivači Grenlanda i Zapadnog Antarktika još nisu postojali, a nivo mora je po pretpostavkama naučnika bio viši za 12 metara nego danas“, rekao je Majkl Men, meteorolog sa Univerziteta u Pensivaniji.
Klima je veoma osetljiva na gasove staklene bašte
Novi izveštaji tvrde da je „dugoročna klima veoma osetljiva na gasove staklene bašte, sa kaskadnim efektima koji mogu da se razvijaju tokom milenijuma“, navodi se u saopštenju Univerziteta Kolumbija. Nivoi CO2, gasa staklene bašte koji je najodgovorniji za globalno zagrevanje, sada su na 420 ppm u atmosferi, u odnosu na 280 ppm pre industrijske revolucije. Globalne temperature su takođe porasle za oko 2 stepena.
„Odavno znamo da dodavanje CO2 u našu atmosferu podiže temperaturu. Ova studija nam daje mnogo upečatljiviju predstavu o tome koliko je klima osetljiva na dugim vremenskim skalama“, navode istraživači.
Koautor studije Gabrijel Boven, profesor na Univerzitetu Juta, istakao je da je „jasno da smo planetu već doveli do stanja koje naša vrsta nikada nije videla“.
Kako znamo koje su vrednosti ugljen-dioksida bile na Zemlji u davna vremena
Tokom poslednjih nekoliko decenija naučnici su samo direktno merili nivoe CO2 u našoj atmosferi, tako da moraju da koriste „proksi“ izvore kako bi odredili nivoe iz prošlosti. Za tačne vrednosti koristi se analiza materijala kao što su vazdušni mehurići zarobljeni u jezgru leda, hemija drevnog tla i okeanskih sedimenata i anatomija fosilnog lišća biljaka.
Zašto su u davna vremena bile visoke vrednosti CO2
„Drevni nivoi CO2 bili su viši pre više miliona godina zbog potpuno prirodnih procesa, kao što su vulkani koji proizvode mnogo ugljen-dioksida. Takođe, razgradnja stena na kopnu može da utiče na oslobađanje CO2 u atmosferu“, istakla je Gabrijel Boven. Nedavna studija u časopisu Nature otkrila je da stene mogu da ispuštaju CO2 na nivoima koji mogu parirati količini koju oslobađaju vulkani.
Šta ovo znači za našu budućnost?
Da li smo na putu da bude 9 stepeni toplije Sva istraživanja ukazuju da sve ovo ne znači da smo izloženi velikom dodatnom zagrevanju i porastu nivoa mora. Visoke vrednosti ugljen-dioksida održavaju se na decenije, vekove, milenijume što je znatno otežalo formiranje ledenih pokrivača i pomoć u hlađenju planete.
Verovatno možemo sprečiti takve nivoe zagrevanja, gubitak ledenog pokrivača i porast nivoa mora, ako značajno smanjimo emisije ugljenika u godinama koje su pred nama“, rekao je Man.
Koautorka studije Dana Rojer, paleoklimatolog sa Univerziteta Veslijan, rekla je: „Ako želite da vam kažemo kolika će biti temperatura 2100. godine, ova (studija) vam to ne govori. Ali to ima uticaja na sadašnju klimatsku politiku. Klima nam ukazuje da postoje spori, kaskadni efekti koji će trajati hiljadama godina. Mi smo u ‘neistraženim vodama’.“
Studija takođe „ističe opasnost od nastavka sagorevanja fosilnih goriva u kritičnom trenutku, kako kreatori politike u Dubaiju utvrđuju potencijalni budući tok klimatskih akcija, pošto se nivo za ograničavanje zagrevanja ispod katastrofalnih nivoa već zagreva.
„Studija potvrđuje veoma blisku vezu između CO2 i globalnih temperatura, a činjenica da se krećemo ka nivoima CO2 koji nisu viđeni već 14 miliona godina, kako je utvrđeno u studiji, ističe da smo u nepoznatim vodama“, rekao je Majkl Men, meteorolog sa Univerziteta u Pensilvaniji.
Izvor: RTS
