Правни систем Црне Горе је тако конципиран да се без 54 посланика у Скупштини не може преузети дјелотворна власт кадра да реформише друштво, што је потврђено у досадашњем периоду „општенародне мучнине“.
Додајмо колонијалну зависност и ограничења која 41 посланик прикљештен уставним нормама није смио ни таћи, па ће сваком бити јасно зашто се ствари одвијале тако како јесу.
Нико није 30. августа 2020. био тако „расположен“ да народу гладном правде каже истину да од правде неће бити ништа. Да каже да уставна ограничења и колонијална омча блокирају реформу друштва: правосуђе, уставни суд, изборне законе, уз перфидно осмишљене прописе који су институције заковале за дно у – status quo.
Ђукановићева власт је од референдума уцјењивана „од мањина“, а он је на те уцјене радо пристајо, у ствари он их је хтио али су доцније узеле толико маха да су задње мандате обиљежили екстремним неприродним учешћем мањина у извршној власти и у државној управи – до безобразлука. Тиме је Ђукановић поставио вулгарну формулу која ће му доносити већину (до 30. августа 2020. а и тад не и 54 или 49 посланика), па се избор ВДТ и ГСТ извео подло, мучно и преварно.
Ђукановић никад није могао у ери своје власти након 1997. могао имати стварну већину без крађе. Међутим, ни уз крађу то не би успијевао да није чинио „уступке“ мањинама и страном фактору и сусједима, што му уопште није тешко падало. Напротив. И од тога је правио „себи плус“ ЈАВНИМ лажима о „мулти-друштву“, а своје иностране газде и стварне колонизаторе Црне Горе називао љупко „партнерима“ а ТАЈНО то радио искључиво како би што дуже остао на власти. То је Црну Гору преобразило у потпуну колонију али су колонизатори Ђукановића чашћавали феудалним овлашћењима и жмурили на криминал и пљачку Црне Горе коју је „драо натенане и темељно – до голе коже и до миле воље“.
Адвокат Владан С. Бојић