Три велика војна пројекта, кинески бомбардер Х-20 и тенк четврте генерације, те амерички бомбардер Б-21 „рејдер“ и даље су скривена испод завеса, чекајући да буду представљени јавности. „Нортроп груман“ је представљање наследника авиона Б-2 најавио за почетак децембра, кинески пројекти засад представљају озбиљну тајну.
Американци очекују историјски догађај – 2. децембра ће бити представљен „најнапреднији авион“ у историји ваздухопловства, нови бомбардер Б-21, назван „рејдер“ по групи авијатичара које је Џими Дулитл у априлу 1942. годину са носача авиона „Хорнет“ повео у бомбардовање Јапана.
Компанија „Нортроп груман“ објавила је фотографију авиона, скривеног испод завесе, најављујући да је нова летелица производ иновације, технолошке супериорности и преданости хиљада људи који су радили на његовом развоју.
Испод завесе је и нови кинески бомбардер Х-20, чије је представљање најављивано у неколико наврата – последњи пут средином јула, када су медији у тој држави објавили да је „први лет новог бомбардера близу“.
Готово истовремено, кинеска војска објавила је и фотографију летелице покривене великим платном, најављујући Х-20 као „авион од историјске и стратешке важности“, који ће бити у стању да носи конвенционално и нуклеарно наоружање.
Амерички аналитичари претпостављају да ће моћи да долети до циљева удаљених и до 7.000 километара, те да ће новоразвијеним радарима и електроником бити у стању да одреди циљеве и потенцијалне претње боље него било која претходно произведена кинеска летелица.
Очекује се да ће на располагању кинеском ратном ваздухопловству бити до краја деценије, отприлике у исто време као и амерички Б-21.
Тенкови нове генерације
Испод још једне завесе налази се и нови кинески тенк, који је најављен као најмоћније оружје копнене војске.
Као и у случају бомбардера Х-20, о кинеском тенку четврте генерације се зна веома мало, осим да ће ово возило имати свега два члана посаде, за разлику од нових америчких и руских модела „абрамс икс“ и Т-14 „армата“, којима ће управљати три особе.
Суштински, Кинези су се определили за двочлану посаду, остављајући управљање тенком једној особи, док је други члан посаде задужен за борбене системе.
Још пре три године, кинески медији су објавили како би требало да изгледа унутрашњост новог тенка.
Најава новог кинеског тенка временски се подударила са почетком тестирања нове верзије „абрамса“, названог „абрамс икс“, који је десетак тона лакши од претходних модела и користи хибридни погон.
За разлику досадашњих модела, нови „абрамс“ ће имати једног члана посаде мање, другачију контролу ватре, те активну одбрану од надолазећих пројектила. Нови оклоп дизајниран је да умањи опасност од противничких дронова, а замишљено је да га прате беспилотне летелице које ће посаду упозоравати на опасност.
Кинези долазе
Почетак рата у Украјини избацио је Кину на место значајног извозника оружја, будући да ће руске компаније, због сопствених потреба, умањити извоз наоружања за четвртину у односу на 2021. годину.
Сједињене Америчке Државе забринуте су да би вакуум настао због стања у руској индустрији наоружања могао отворити врата расту утицаја Кине, али и смањити амерички значај на геополитичкој мапи света.
Кинеске власти тврде да се у тој држави налази шест од 25 водећих светских компанија које производе наоружање, али њихов удео на светском тржишту наоружања не прелази пет процената, у односу на рецимо 19 одсто, колико су у 2021. години имале руске компаније.
Амерички званичници упозоравају да Пекинг не даје оружје само за новац, већ га трампи за луке, ресурсе и политички утицај, попут рецимо размене са Венецуелом и Ираном у којима је Пекинг за радаре, пројектиле и оклопна возила добио приступ нафти.
Осим афричких држава, Кина је у великој мери заузела и пакистанско тржиште, па се у тој држави, по кинеској лиценци, производе борбени авион ЈФ-17 и тенк „ел калид“.
Такође, Кина је почела извоз дронова „винг лонг“ и то на тржишта на која су, претходно, рачунале западне компаније.
Додатни проблем за САД представља чињеница да Русија и Кина контролишу четири петине тржишта антимона, који је неопходан у производњи муниције, ласерских нишана, уређаја за ноћно гађање, али и екрана високе резолуције.
Америчке залихе готово у потпуности зависе од увоза антимона из Кине и у нешто мањој мери од увоза из Русије, па је Комитет за оружане снаге Представничког дома Конгреса упозорио да би могла бити угрожена производња читавог спектра војне опреме, укључујући и муницију, чије се оловно језгро ојачава овим минералом ради боље продорности.
Раде Мароевић
Извор: РТС
