Kristofer Nolan još jednom je pokazao da njegovi filmovi prevazilaze granice bioskopa. Dok se publika širom sveta sprema da pogleda „Odiseju“, rasprava se već vodi na univerzitetima, među stručnjacima za antičku književnost, istoriju, arheologiju i film. Umesto pitanja da li je film veran Homeru, akademici se bave mnogo važnijom temom – šta Nolanova interpretacija govori o našem vremenu.
Prve reakcije pokazuju da je reditelj uspeo ono što retko kojem blokbasteru polazi za rukom – da podstakne ozbiljne naučne debate. Profesor klasičnih studija sa Univerziteta Novi Meksiko Monika Cirino ocenjuje da ovakvo interesovanje nije viđeno još od originalnog filma „Gladijator“, ističući da je o filmu objavljeno na stotine akademskih tekstova i pre nego što je stigao u bioskope.
U središtu rasprave nisu samo glumačke interpretacije Meta Dejmona, Roberta Patinsona i ostatka ekipe, već i Nolanov odnos prema jednom od najvažnijih dela svetske književnosti. Posebno se analizira način na koji je prilagodio Homerov ep savremenoj publici, kao i odluke koje odstupaju od tradicionalnih predstava antičkog sveta.
Kako piše Variety, vodeći homeristi, istoričari i profesori uglavnom smatraju da film ne treba posmatrati kao pokušaj doslovnog prenošenja Homerovog epa na veliko platno, već kao autorsku interpretaciju koja pripada našem vremenu. Jedan od najpoznatijih homerista Džoel P. Kristensen, urednik knjige „The Oxford Critical Guide to Homer’s Odyssey“, priznaje da je u bioskop otišao spreman da bude najstroži mogući gledalac.
„Govorio sam sebi da ovo nije Homerova ‘Odiseja’. Ovo je Nolanova ‘Odiseja’ i treba je ocenjivati po drugačijim kriterijumima“, rekao je Kristensen.
Istorijska tačnost nije bila glavna tema
U javnosti su se prethodnih meseci vodile brojne polemike o izboru glumaca, kostimima i navodnoj istorijskoj netačnosti filma. Međutim, među stručnjacima upravo to nije bilo najvažnije pitanje. Kristensen smatra da je rasprava o tome da li je film „previše progresivan“ potpuno promašila suštinu.
„Veoma me uznemirava što se toliko govorilo o tome koliko će film biti ‘vouk’. Zapravo mislim da je prilično konzervativan. Ženski likovi imaju ograničene uloge, a glumice drugih rasa uglavnom igraju žene belih muškaraca, što nije naročito progresivno“, ocenio je on.
Ni arheološki detalji nisu izazvali veliko negodovanje među stručnjacima.
„Čak ni glavni arheolog nije mario za to. Homerova poezija je puna anahronizama. Važno je da prikaz funkcioniše kao sredstvo kroz koje publika zamišlja prošlost“, rekao je Kristensen.
Ne postoji jedna „prava“ Odiseja
Profesori grčkog jezika i književnosti podsećaju da ne postoji jedinstvena, konačna verzija Homerovog dela. Ep je nastajao kroz dugu usmenu tradiciju, zbog čega svaka nova generacija stvara sopstvenu interpretaciju. Profesor sa Univerziteta Stanford Ričard P. Martin ističe da je i sam Homer zapravo reinterpretirao još starije priče.
„Homerova ‘Odiseja’ već je bila istorijska fikcija kada je nastala. Svaka generacija pravi svoju verziju – kroz nove prevode ili nove umetničke forme. Ne postoji jedini ispravan način da se ova priča ispriča“, rekao je Martin.
Slično razmišlja i ugledna homeristkinja Lora Slatkin sa Univerziteta u Njujorku, koja smatra da nijedan prevod niti adaptacija ne mogu biti konačni, jer je samo delo isuviše složeno za jedno definitivno tumačenje. Film koji bi mogao da spase interesovanje za klasike.
Uprkos kritikama pojedinih stručnjaka da Nolan više prostora posvećuje spektaklu nego složenoj moralnoj dimenziji Homerovog epa, mnogi smatraju da će film imati ogroman pozitivan uticaj na proučavanje antičke književnosti.
Džastin Arft, profesor sa Univerziteta u Tenesiju, očekuje da će „Odiseja“ postati nezaobilazna tema na predavanjima.
„Biće mnogo diskusija u učionicama. Iako postoje izmene i izostavljeni delovi, gotovo niko zbog toga nije uznemiren. Nolanov film je umetničko delo, kao što je i Homerovo delo umetnost“, rekao je Arft.
Monika Cirino smatra da bi najveći dobitnik mogao da bude upravo akademski svet.
„Programi iz humanističkih nauka svuda se smanjuju, posebno klasične studije. Sigurna sam da će moje grupe za grčki jezik ove godine biti mnogo punije“, rekla je ona.
Dodaje da Holivud tradicionalno prati uspešne trendove.
„Znate kako funkcioniše Holivud – kada jedan film uspe, usledi ih još deset. Za nas je to sjajna vest“, zaključila je Cirino.
Izvor: NIN
