Црвена Звезда ће играти у групној фази Лиге Европе, а не у елитном такмичењу, Лиги шампиона. То је епилог двомеча са Макабијем из Хаифе, који је после победе од 3:2 у Израелу најпре губио са 2:0 у реваншу на Маракани, али елиминисао српског првака услед 2:2 у реваншу, уз аутогол Милана Павкова у 90. минуту.
Да би се прошло у елитно тамичење у модерном фудбалу потребне су три ствари. Једно је фудбалски квалитет на терену и ван њега, затим јасна идеја са решеношћу да се она спроведе у дело, али и срећа. Звезди је баш она недостајала овог пута, јер је имала све у својим рукама: уз поменута два гола предности, на тренутак је славила и одбрањени пенал у судијској надокнади времена на истеку првог полувремена, али… Само десетак секунди касније, због тренутка несмотрености, примила је погодак, који је потпуно преокренуо слику на терену у наставку овог дуела. Све је зачинио аутогол најбољег Звездиног овосезонског стрелца, и то у 90. минуту…
Но, кренимо редом. У гротлу стадиона „Рајко Митић“, обојеног одећом 50.000 навијача у скроз црвене или скроз беле трибине, екипа Дејана Станковића је најпре зауставила највећа оружја ривала, луцидног Хазизу и опасног нападача Пијероа, а онда почела да плете своју мрежу око гола Израелаца.
Радила је то довољно смирено да не дозволи казне у виду контранапада, а довољно одлучно, да почне да ређа поготке.
Први разлог за одушевљење „делије“ су имале у 26. минуту када се Катаи пробио по левом крилу, са саме гол-аут линије центирао по земљи, а након што је на кратко интервенисао Голдберг, лопта се на рубу петерца одбила право пред Александра Пешића који је четврти пут у каријери затресао мрежу клуба из Хаифе.
Станковић се тада окренуо ка северној трибини, викао „Хајдемо још јаче!“, свестан да један погодак није довољан за жељени успех, а кренули су јаче и навијачи са певањем, и играчи српског првака. У 43. минуту су удвостручили предност, сасвим заслужено.
Прво је окружен опасни Пијеро на линији која раздваја две половине терена. Ту му је лопта одузета, па ју је Канга послао напред ка Катаију. Звездин „магико“ је петом проследио Пешићу, а овај укосо од себе, лево, ка Иванићу који је затресао мрежу Макабија.
Тих 2:0, уз одбрану Хазизиног пенала коју је Милан Борјан извео у 45. минуту након што је Славољуб Срнић нехотице играо руком, чинило се као довољан искорак ка групној фази елитног надметања, али само десетак секунди касније, Звездина мрежа се затресла. Макаби је одузео лопту домаћину, извео брзу акцију, а Сундгрен изненадним, далекометним ударцем матирао капитена домаћих.
Уз 2:1 на семафору отишло се на велики предах, а повратак је донео прилично другачију слику од дотад виђене на терену. Макаби је господарио игралиштем, у првих пет минута имао две озбиљне шансе, а и потом деловао прибраније и одлучније. Звезда јесте имала квалитет да томе парира, али лакше повреде појединаца, све већи стрес због важности меча, те пољуљано самопоуздање после примљеног гола у 50. минуту првог полувремена, били су неки од разлога што је црвено-бели брод почео да се љуља.
Покушавали су да га примире и искусни чланови екипе, и Дејан Станковић изменама, али му на моменте није на руку ишло понашање неких играча, попут Канге који је одбио да се са тренером поздрави када је замењен пре истека сата игре. На то се надовезао и погођен оквир гола од стране гостију, после Иванићевог губитка лопте и спретне интервенције Борјана који је спречио Корнуа да га савлада, па је време почело да истиче, а да се чини да ће се играти продужеци.
Било је тада најважније сачувати и мир, и концентрацију, али и поменуту решеност. Звезда је, уз певање целог стадиона „Хеј, Павков, скочи – дај гол главом“, прижељкивала да ће јој резервиста, њен херој против Ливерпула и најбољи стрелац ове сезоне, донети гол за пролазак у Лигу шампиона, али…
