Није Горану нимало лако да гледа шта се све догађа његовом пулену Ђоковићу зато што се није вакцинисао. С Марјаном Вајдом делио је стрес у размери педесет–педесет, а сад, без Вајде, свих сто одсто стреса сручило се на Иванишевићеву главу. „Ваљда сам зато овако убрзано оседео”, рећи ће Горан у шали.
Све ми се чини да се политика добро умешала у спорт – не датира то од јуче – и да јој је пало „као кец на десетку” да на Ђоковићу оштри свој бирократски нож. Несхватљиво је, рецимо, да амерички тенисер Тенис Сандгрен, иначе невакцинисан против вируса корона, може да наступи на Ју-Ес опену, а најбољи тенисер света, „тениски маг” Новак Ђоковић не може, будући да нема амерички пасош. Слика је нестварна: Ђоковић заједно са сиромашним Мексиканцима који вапе да се докопају Америке прескаче бодљикаву жицу на високој бетонској огради између Мексика и Америке, а с оне друге стране, раширених руку, спремио му дочек лично – Џо Бајден.
Кад га нежно прихвати, потапша га по рамену, притом несвесно тражећи непостојећи траг од убода игле против короне на Новаковој мишици. Виде неки прадавни траг, али је тај остао од вакцинације против малих богиња кад је Ноле био дете. „Могао си фино, кô господин, доћи овамо авионом, а не овако да прескачеш бетонску ограду”, прекори Нолета први човек Америке. „И црвени тепих бих наредио да за тебе простру, а не овако као неки бескућник да с Мексиканцима прескачеш бодљикаву жицу”, рече му Бајден, отворивши Ђоковићу широм задња врата државничке лимузине.
Ово што написах је, наравно, филмски жанр којег називамо „фикшен”.
Нит’ ће Ђоко (Ђоковића тако називају новинари тениске рубрике угледног париског спортског дневника „Екип”) прескакати некакву бодљикаву жицу на мексичкој граници да би инкогнито ушао у Америку, нити ће му амерички председник Бајден приликом дочека у Њујорку прострти државнички црвени ћилим. Оно што је сигурно је то да је Бајдену и његовим секретарима Блинкену, Бутиџиџу и Мајоркасу амерички држављанин Небојша Јовановић, иначе власник фирме што се бави промоцијом професионалног тениса, послао препоручено писмо позивајући се на председничку прокламацију 10284, а која би могла Новаку Ђоковићу да омогући да игра на Ју-Ес опену. Наиме, ова председничка прокламација дозвољава појединим страним држављанима изузеће од постојећих ковид протокола, уколико се то сматра америчким националним интересом.
Као изузеће, без свих ових бирократских заврзлама, могла је послужити и као бетон тврда чињеница да је Ђоковић здрав као дрен, те да му је „здравље од баш-челика”. Укратко, да је Ђоко најздравији човек на свету. Ако је све то заиста тако, а богами јесте, онда Ђоковићу у дипломатски пасош треба ударити онај штамбиљ чији је отисак велик као „мачкова глава”, на којем ће садржај обавезно бити на енглеском језику како би га на свим граничним прелазима на нашој планети разумели.
Него, јесте ли можда приметили да је Надал однедавно постао „филмски режисер”? Пре турнира има све болове овог света, да би се онда у мечу који траје дуже од три сата одједном разгоропадио трчећи по тениском терену неуморно баш као зец и стижући сваку лоптицу. Од овогодишњег Вимблдона одустаде не само зато што на њему није претходне године играо и не би имао шта да изгуби, него, богме, и да се не би бламирао и уморио од бројања Кирјосових асова који немилице пљуште лево-десно, а чији сервис само махер Ђоковић успева да (про)чита и врати их у терен претворивши их у поене. Постоји још један тенисер који би Кирјосов сервис као од шале успео да врати и претвори у поен, али он је одавно престао да игра. Зове се Андре Агаси.
А кад смо већ код сервиса који је закон на травнатим тениским теренима, вероватно вам је остало у памћењу оно лудо вимблдонско финале 2001. године, између Иванишевића и Рафтера. Садашњи Ђоковићев тренер на Вимблдон је стигао с – позивницом. Био је тада 125. тенисер на свету и сви су га већ били не само отписали, него и прежалили. Међутим, кршни и 1,93 метра високи Сплићанин успео је после тешке муке да искористи четврту (!) меч-лопту и у петом сету победи (9-7). Од среће, Иванишевић је пустио крик који се чуо чак у његовом граду под Марјаном, стропоштавши се колико је дуг и широк на лондонску траву радостан као дете.
Није Горану нимало лако да гледа шта се све догађа његовом пулену Ђоковићу зато што се није вакцинисао. С Марјаном Вајдом делио је стрес у размери педесет–педесет, а сад, без Вајде, свих сто одсто стреса сручило се на Иванишевићеву главу. „Ваљда сам зато овако убрзано оседео”, рећи ће Горан у шали.
Него, да се вратимо на Бајдена и његову одлуку о Ђоковићевом наступу на Ју-Ес опену. Лично сам песимиста да ће исход бити позитиван, те да ће Ђоковић заиграти у Њујорку. Али, много је боље бити оптимиста, јер песимиста свако може бити. Ако му америчка државна администрација дозволи да игра многи ће се силно забринути. Пре свих Надал, који због престижа у броју освојених гренд-слем турнира сигурно свакодневно моли бога да се Ђоковићу дефинитивно онемогући да учествује на Ју-Ес опену. Медведев, напротив, изјављује да је за то да се Нолету омогући да наступи на њујоршком турниру. Разумљиво. Не само зато што је Медведев добре душе, него се на Ју-Ес опену не боји Ђоковића, кога је 2021. године успео да победи освојивши турнир у три добијена сета 6-4, 6-4, 6-4. Међу фаворите који би могли да освоје овогодишње издање Ју-Ес опена свакако бих убројао и Међугорца и цавтатског зета Марина Чилића, који је опет у великој тениској форми. Имао сам срећу овог јула у Цавтату да налетим на 1,98 високог Чилића. Управо је био завршио с тренингом на тврдој подлози. Као горостас и са знојавим пешкиром нехајно пребаченим преко рамена, журно је силазио низ стрму цавтатску улицу у пратњи својих тренера. Наравно да нисам пропустио да направимо заједничку фотку. Рекао ми је: „Може, само брзо!”
Ђорђе Телебак
Извор: Политика
