Пише: Скот Роксбороу
Легендарни амерички комичар Џери Луис 1972. почео је да снима филм који никада није стигао у биоскопе. „Дан када је кловн плакао“ је прича о немачком циркуском кловну који вређа Хитлера због чега завршава у концентрационом логору где онда „увесељава“ децу која се шаљу у гасну комору. Радња филма о Холокаусту јесте тешка, али проблеми током продукције и то што је то дело касније практично нестало, направили су од њега мит међу љубитељима филма.
„Када људима кажете да је Џери Луис делом написао, режирао и да је глумио у драми о кловну из концентрационог логора који води децу у гасне коморе, они кажу: ’Шта? Зашто никад нисам чуо за овај филм? Зашто га никад до сада нисам видео?’“, прича за DW новинар и филмски критичар Шон Леви, аутор књиге „Краљ комедије: Живот и уметност Џерија Луиса“.
Документарац у Венецији
Део материјала из филма „Дан када је кловн плакао“ биће премијерно приказан на овогодишњем фестивалу у Венецији. Документарац немачко-аустралијског аутора Ерика Фридлера „Од таме до светла“ осветљава историју настанка и вишедеценијску борбу Џерија Луиса за тај филм. У документарцу је и неколико минута оригиналних снимака, као и један од последњих интервјуа Џерија Луиса у којем је он причао о том филму.
У Венецији се документарни филм приказује у селекцији „Класици, која је посвећена документарцима о филму.
„Луди професор“ жели да га схвате озбиљно
Џери Луис је преминуо 2017. у 91. години. Био је легенда америчког шоу бизниса. Постао је светски познат по својим слепстик-комедијама као што су „Пепељуга“ и „Луди професор“. Почетком 1970-их каријера му је била у застоју, јер је желео да га схвате озбиљније.
Понуђена му је главна улога у филму „Дан када је кловн плакао“, заснованом на сценарију публицисткиње и касније ТВ-продуценткиње Џоан О’Брајен и Чарлса Дентона, тадашњег телевизијског критичара листа „Лос Анђелес егзаминер“. Ионако сурова прича требало је да се заврши тако што кловн једног дана одлучи да отпрати децу на путу до гасних комора и да умре заједно са њима. Имајте притом на уму да је то требало да буде комедија.
Луису, који је био Јеврејин, прича се допала. И бацио се на посао. Отпутовао је у Дахау и Аушвиц да истражује, држао је дијету како би смршао за улогу. Такође је преправио сценарио како би боље одговарао његовом комичарском стилу. Додао је шале и вицеве, и променио је име главног лика: Карл Шмит је постао Хелмут Дорк. „Дорк“ на енглеском значи идиот или будала.
„Овај филм никада неће бити објављен“
Продуценти филма „Дан када је кловн плакао“ од самог почетка су муку мучили и са правним проблемима, а и са финансијама. Луис је лично издвојио два милиона долара од свог све мањег богатства. Током снимања у Шведској и Паризу, кубурило се с новцем. Када је снимање завршена, шведски студио је задржао неке од снимака и оригиналних негатива, јер су тврдили да им Луис дугује 600.000 долара.
Луис се ипак вратио у Сједињене Државе са првим сировим материјалом. Показао га је Џоан О’Брајен, која је као сценаристкиња имала последњу реч. Али, то уопште није добро прошло. О’Брајан је била ужаснута променама које је комичар направио у оригиналном сценарију.
„Изашла је из собе уплакана“, прича Луисов биограф Шон Леви. „Рекла је: ’Овај филм никада неће бити објављен, никада вам нећу дати права на њега.’“
Изгубљено ремек-дело или потпуна катастрофа?
Само неколико људи видело је сирову верзију „Дана када је кловн плакао“, а реакције су биле различите. Француском филмском критичару Жан-Мишелу Фродону филм се допао и у свом филмском блогу „ Sences Of Cinema “ 2016. године је написао: „Бизарна природа тог филма није његова слабост, већ његова снага.“
Амерички комичар Хари Ширер, који је позајмио глас за неколико ликова у цртаној серији „Симпсонови“, то је видео другачије. У интервјуу за магазин Спај из 1992. године, описао је филм као „драстично погрешан“ и рекао да су његов „патос и комедија тотално депласирани“.
Сам Луис је током живота износио помешана осећања о свом раду на том филму. „Тај филм се мора видети“, написао је у својој аутобиографији из 1982. године. А 2013. је на Филмском фестивалу у Кану рекао: „Стидим се лошег рада… Било је лоше, лоше, лоше. Погрешио сам.“
Ерик Фридлер је прегледао бројне оригиналне филмске сцене током истраживања за документарац „Од таме до светла“. „Мислим да су многе сцене сјајне, а било је и сцена које су биле лоше, лоше снимљене, у којима је [Луис] био лош. А и других у којима је заиста био добар“, рекао је Фридлер још 2016, након премијере „Кловна“, једног ранијег документарца о снимању филма „Дана када је кловн плакао“.
„Мислим да се погубио… Да је имао више времена, можда је могао да пронађе начин да материјал претвори у трагедију или трагикомедију“, оценио је Фридлер.
Зашто комплетан филм никада неће бити приказан
Луис је 2015, две године пре своје смрти, Конгресној библиотеци поклонио своју личну архиву, укључујући и материјал из филма „Дана када је кловн плакао“. Услов је, међутим, био да филмски материјал не може бити приказан најмање десет година.
Они који очекују објављивање 2025. биће међутим разочарани, јер филм не може бити објављен из правних разлога: покојна сценаристкиња Џоан О’Брајен тако је то одредила својим тестаментом. У интервјуу за DW, Луисов биограф Шон Леви назива филм „историјским документом“ и додаје: „То никада неће бити комерцијални филм.“
Можда је тако боље. Било је неколико покушаја да се преправи оригинални сценарио О’Брајен и Дентона. Нова верзија је наводно у припреми и биће снимана у Европи, а за главну улогу је предвиђен Чеви Чејс. Али, Леви верује да је мистерија око „изгубљене комедије о Холокаусту Џерија Луиса“ можда и вреднија од самог филма. И да ће тако остати једна од највећих мистерија Холивуда.
Извор: Deutche Welle
