Секретарка за медије Бијеле куће Џен Псаки у петак се, по свему судећи, дистанцирала од изјаве предсједника Џоа Бајдена дан раније да су Сједињене Америчке Државе ријешене да бране Тајван уколико га нападне Кина.
„Предсједник није саопштавао било какву промјену политике, нити је донио одлуку о промјени политике“, изјавила је Псаки на конференцији за новинаре у Бијелој кући. „Наши војни односи са Тајваном су засновани на Закону о односима са Тајваном.“
У Закону о односима са Тајваном из 1979. године, наводи се да ће САД снабдијевати оружјем Тајван како би имао довољне капацитете за самоодбрану. Закон не каже да ће САД војно интервенисати да би заштитиле Тајван у случају кинеског напада, пише Глас Америке.
Коментари Џен Псаки су супротни онима које је Бајден изнио на скупу са бирачима у организацији ЦНН-а у четвртак увече. Када је упитан да ли би САД прискочиле у одбрану Тајвана, Бајден је рекао: „Да, то је наша обавеза.“
На питање Гласа Америке да ли се предсједник само погрешно изразио, или, пак, шаље сигнал Пекингу, Псаки је одговорила да се „његова политика није промијенила“. По свему судећи у покушају да смири тензије настале послије предсједниковог коментара, поновила је ранију изјаву секретара за одбрану Лојда Остина: „Нико не жели да се заоштри ситуација између Кине и Тајвана, предсједник Бајден то свакако не жели, и нема разлога да се то догоди.“
Контрадикторне изјаве су, заправо, у складу са дугогодишњом политиком „стратешке неодређености“ Вашингтона у односу на одбрану Тајвана. Па ипак, Пекинг, који сматра Тајван својом отцијепљеном покрајином, упозорио је Вашингтон да се уздржи од охрабривања тајванске независности.
„Позивамо САД да се искрено придржавају принципа једне Кине, и одредби из три заједничка саопштења Кине и САД, да буду мудре у својим ријечима и ђелима у односу на питање Тајвана, и избјегну слање погрешних сигнала сепаратистичким снагама за „независност Тајвана“, јер би то нанијело озбиљну штету америчко-кинеским односима, и миру и стабилности широм Тајванског мореуза“, саопштио је у петак портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин.
Он је поновио да „нема простора за Кину да прави компромисе или уступке“, када је ријеч о суверенитету и територијалном интегритету.
Америчко-кинески односи су тренутно затегнути због појачаних војних активности Пекинга у Тајванском мореузу и недавне кинске пробе хиперсоничне ракете.
„Стратешка неодређеност“
Ово није први пут да је Бајден рекао да ће САД бранити Тајван ако буде потребно. У интервјуу новинару телевизије АБЦ Џорџу Стефанопулосу у августу, Бајден је изјавио да САД имају „свету обавезу“ да одговоре на акције против НАТО савезница, „а исто важи за Јапан, Јужну Кореју и Тајван.“
Одбрана Тајвана, за разлику од формалних савезника Јапана и Јужне Кореје, није експлицитна обавеза САД. Послије сваке Бајденове изјаве о одбрани острва, његова администрација би донекле повукла ту изјаву.
Док Бајден можда није имао намјеру да наговјиести промјену америчке политике стратешке неодређености према Тајвану, његове изјаве показују да се америчка политика можда неформално окренула у смјеру чвршће посвећености безбједности Тајвана.
Бајденови коментари су можда били спонтани, али нам они нешто говоре“, каже Метју Крониг, замјеник директора Скоукрофт центра за стратегију и безбједност, при Атлантском савјету. „Ако Кина изврши инвазију на Тајван, на предсједнику би била коначна одлука о томе шта треба да урадимо, а изгледа је Бајденов инстинкт да брани Тајван.“
Циљ Бајденових коментара је можда да се наговијести да је америчка војна опција и даље на столу, каже Макс Бергман из Центра за амерички прогрес.
„Мислим да је то предсједников јасан и паметан знак упозорења Кини.“
Кинеска хиперсонична ракета
Фајненшел тајмс је недавно објавио да је крајем јула Кина извршила пробу хиперсоничне ракете са нуклеарним капацитетом, што је запањило америчке званичнике. Пекинг је демантовао тај извјештај, наводећи да је извршио рутинску пробу свемирског возила, а не пројектила.
Хиперсонични пројектили „клизе“ према мети брзином пет пута већом од звука, око 6.200 километара на сат. Спорији су од балистичке ракете, али пођеднако опасни, јер њихова брзина дозвољава нижу, промјенљиву путању, због чега их је теже лоцирати.
На питање Гласа Америке у сриједу да ли га брину кинески хиперсонични пројектили, предсједник Бајден је одговорио „да“, а забринутост су изразили и други амерички званичници. Секретар Остин је недавно изјавио да Вашингтон пажљиво прати кинески развој тог савременог система.
