Пише: Небојша Поповић
– „Треба нам Украјина како нико не би могао да нас изгладни као у прошлом рату“.
Ову реченицу изговорио је лично Адолф Хитлер 1939. године у Данкцигу током разговора са једним високим дипломатом. Његов озлоглашени министар пропаганде Јозеф Гебелс, у чланку из 1941. хладно пише да је рат започет због „жита и хљеба, због пуног стола за доручак, ручак и вечеру“…, прецизирајући да је њемачки ратни циљ освајање „непрегледних поља истока пуних златног класја жита ..“
Нацистички планери сматрали су да Совјетски Савез, иако огроман и разнолик, се може подијелити грубом линијом – на југу која обухвата Украјину, Јужну Русију и Кавказ, гдје се налазе поља и привредна богатства која чине „зону вишка“, и – сјевер, тј. средњу и сјеверну Русију, Бјелорусију и Балтик, који представља “зону мањка“.
Данас се о томе скоро уопште не говори, али првенствени циљ нацистичке инвазије на Совјетски Савез био је одсијецање богатих територија Украјине и Јужне Русије – тзв. „зоне вишка“, са циљем да се успостави контрола над богатим пољопривредним равницама Украјине. План је био освојити зону вишка и њене производе преусмјерити у Њемачку. Милиони мрвих били су цијена могућности да се Њемачка исхрани. Такође, нафтна поља Бакуа била су важан, али ипак другоразредни циљ.
Небојша Поповић: Каква ће бити судбина Црне Горе у доба модерних сеоба
Прича о пољопривреди, житним пољима и прехрани становништва није шала. Контрола и производња хране спадају у домен хладне и бескрупулозне геополитике. И то није од јуче.
У модерној ери када се становништво планете стално повећава, велики дјелови некадашњи пашњака јужне Русије и Украјине претворени су у запањујућа житна поља, толико плодна и тражена због свог посебног тла, чернозема, да је једна НВО утврдила да се земља вриједна милијарду долара у Украјини ископавала и продавала сваке године прије почетка ратног пожара. Када је Русија у љето 2010. године схватила да је жетва слаба и забранила извоз житарица због мањка за сопствене потребе, цијене жита порасле су на свјетском тржишту за 15% у само два дана.
Басен Донбаса осим тога одавно је чувен по наслагама угља процијењених на око десет милијарди тона. А ту су и истраживања Геолошке службе САД да у Донбасу лежи око 1,4 милијарде барела нафте и 67 милијарди кубних метара природног гаса, те знатне количине течних гасова… за Москву јесте Украјина важна као тампон зона према Западу и због тзв. стратегијске дубине која је изгубљена распадом СССР-а, али прича о Донбасу и зашто и Русија и Запад губитак контроле на овим регионом сматрају великим стратешким поразом, очигледно је много дубља него што то на први поглед изгледа.
Поред тога, сама околност да обје стране ратују око територије за чију су контролу примарно били заинтересовани и нацисти у колективну свијест призива неке злокобне алузије и паралеле. Неки би рекли да је комплетна ствар само наставак једног истог рата који се кроз вријеме само пројављује у различитим облицима и фазама. Једно је сигурно – Украјина са и без Донбаса – то су двије сасвим различите земље.
