Пише: Небојша Поповић
Јавни сервис републике Хрватске – Хрватска радиотелевизија (ХРТ), поводом највећег хришћанског празника Васкрса припремио је био богат и пригодан филмски програм – илити како су они то назвали – “Ускрсни филмски тједан”. Тако је у четвртак 17. априла на ХРТ1 од 21.10 емитован филм “Пасија”.
На Велик петак, 18. априла на ХРТ1 пуштен је филм – “Последњи дани у пустињи”. На велику суботу – “Син божји”, док је на сам дан Васкрса такође емитован новији филм библијске тематике “Ноје”, са познатим глумцем Раселом Кроуом у главној улози.
Јавни сервис Хрватске се на тај начин деликатно и са поштовањем однио према грађанима своје земље, од којих се велика већина изјашњава као хришћани (римокатолици). Но, исто се не би могло казати и за Јавни сервис Црне Горе (РТЦГ).
Тако је на сам дан највећег хришћанског празника Васкрса на РТЦГ1 емитован некакав “документарац” о тобоже храбрим НВО и грађанским активистима који хватају лава по Црној Гори. Као мотив за причу узет је догађај из фебруара 2022. када је организована потрага у селима у околни Будве за прокријумчареним младунчетом лава, за којим је трагано читавих дан и по.
Драгослав Рашета: Нова дипломатија САД – Трампов „обрнути Кисинџер“
Урадак је наравно трагикомична сјенка сличних документараца из продукције “Нешнел џиографика” или “Дискаверија”. Његова порука је, међутим, кудикамо много погубнија и злокобнија по црногорске грађане. Сам материјал емитован је у невријеме – тј. у ударном термину после Другог дневника на највећи хришћански празник Васкрс, што је само по себи демонстрација крајњег непоштовања и безобзирности према великој већини грађана.
Са дуге стране, главни ликови у филму су грађански активисти који су, ваљда свуда и на сваком мјесту спремни да буквално изгину за Црну Гору. Они су ту да трче, пливају, роне, лете и спашавају Црну Гору док други само причају и гледају. Ни дијалог ових мудраца није ништа мање поучан и упечатљив. Тако у једном тренутку један од њих са извјесном сериозношћу у гласу пита овог другог:
– “Шта раде мачке када је врућина?”
-“Спавају” – мудро ће на то овај други.
Елем, гледајући прегршт бесмислених сцена како НВО и грађански активисти у пратњи камера шетају ноћу кроз неко двориште или село “хватајући лава” – не може а да нам не падне на памет каквом би само руглу и спрдачини био подвргнут неки, с правом врло често крти ковани политичар, да је којим случајем без имало срама почео да изиграва Индијану Џонса по црногорским селима. Са друге стране, када је ријеч о “грађанским активистима” ма шта та професија значила – очито све је могуће.
Драгослав Рашета: Нова дипломатија САД – Трампов „обрнути Кисинџер“
Дакако, сама околност да су исти пристали да се тако снимају говори о профилу поменутих људи и колико исти суштински потцјењују интелигенцију грађана Црне Горе. Али то је наравно само њихов проблем и никако није кључна ствар у овој причи. Кључна ствар је да је Јавни сервис Црне Горе који на првом мјесту има одговорност према грађанима, подмукло и крајње перфидно на највећи хришћански празник Црногорцима покушао да потури причу о тзв. грађанштини и грађанизму као највећој вриједности нашег друштва, што је признаћемо сви – до краја проблематично и морбидно.
