Готово је смијешно колико се Порфиријеви непријатељи међусобно зазивају и то на начин да измјењују дојмове пишући опскурне странице биједног новинарства. Били су, неки, оханили, али ето их наново, у чопору, као хијене. Није им довољно што је Порфирије своју љутњу, рекао бих чак и бијес, изговорио у сингулару, биједници, да, биједници тај сингулар претварају у плурал како би п(д)оказали да је патријарх краљ мизогиније, монструм који мрзи жене као такве. Тко имало познаје патријарха зна да је то одвратна лаж, да Порфирију задње што се може пришити је мржња према женама.
А Порфирије је побјеснио (виђели смо само један дио његова говора, цитат који се преноси је истргнут из контекста) након дуге кампање лажи и насилног говора на рачун Српске Православне Цркве: укратко, тврдило се и тврди да је Црква највећи кривац за грозне бројке убијених жена у Србији.
”Бедница”, ”јадница”, ”битанго” и слично, термини су које је Порфирије изговорио на слави једне цркве у Београду. Непримјерено? Што се мене тиче, ако се не познаје контекст, само шокантно, али непримјерено и не, већ баш колико су и прецизне и потребне биле ријечи, врло грубе, Исуса из Назарета према биједницима и лажовима онога времена.
”Легло гујиње! Kако можете говорити добро кад сте опаки. Та из обиља срца уста говоре! Добар човјек из ризнице добре вади добро, а зао човјек из ризнице зле вади зло.” (Мт 12,34-35). Исус затим наставља како ће на Судњем дану сваки човјек одговарати за сваку безразложну или неаргументирану ријеч!
Они који своје духовно подријетло вуку од лукаве змије изврћу Божју ријеч, дају људима лажна обећања и замјењују тезе проглашавајући добром злом, а зло добром. Исус је веома осјетљив на ријеч, јер је она објавитељска и стваралачка.
Добра ријеч долази из добра извора и натапа земљу добром водом омогућујући живот свим створењима. А исте могућности само у негативном смислу има и зла ријеч. Она извире из опака срца и уништава све око себе. Зато ће се на Судњем дану показати плодови ријечи по којима ћемо бити суђени.
Предуг је попис оних којима баш потребује Порфиријево позивање на Исуса када напада (у Србији је то гомила бедника, у Хрватској мање-више исти круг сподоба који се нажалост представљају као новинари), с правом, јер изврћу, измишљају, лажу, опака су им сцра.
”Патријарх је брадата наказа, брадати јадник у сукњи којег треба карати”, реченица је која се чита у медијима у Србији али се у варијацијама може наћи и у нашима. Роберт Бајруши у Јутарњем листу тако пише да је Порфирије нетко тко је у Загребу организирао лијеве кружоке да би у Србији био ступом национализма!
Ох, када би знали што Порфирију лежи на срцу, што жели постићи као примус интер парес у Сабору СПЦ-а.
Прочитали смо тако, на примјер, мудросерије да је Сабор СПЦ-а паузиран због демонстрација против Александра Вучића (СИЦ!) Идиотизам Владе Вурушића: ”Именовање 54-годишњег Kирила (новог администратора Епархије загребачко-љубљанске, оп. Д. П.), обавит ће се на архијерејскоме сабору СПЦ-а, које је у тијеку, али чије је засједање прекинуто због великих антирежимских просвједа у Београду”. Сабор је завршен! То је разина ”новинарства” Јутарњег листа и других обитавалишта хрватских мрзитеља Порфирија Перића: то је јад и биједа, то је коло битанги.
И не, не сматрам се угледаним у Порфирија као што сам угледан у мог Господина Исуса Kриста који је без мане. Познајем неке Порфиријеве слабости, као што он познаје и неке моје. Не изједначавам Порфирија и Исуса, само радим паралелу. Kао што бих је могао направити ријечима којима, нпр., папа Фрањо говори о талијанској мафији или је раније говорио о аргентинској, или сада пак о онима који измишљају ратове како би се окретале милијарде у производњи оружја!
Замјерам Порфирију што, јер је већ било вријеме да се то уради, није адекватно устројио и обликовао информативну службу и није тамо поставио бар два човјека који знају што је кризно комуницирање. Примјер? Ако је патријарх изгубио нерв, напустио рјечник политичке коректности (и опет ћу рећи: с правом, јер ни Исус није увијек био политички коректан, таман посла) и напао једну жену-функционерку (без да јој наведе име), а инфо служба у патријаршији мисли да се треба јавити приопћењем, онда то треба знати написати, директним рјечником и без увијања, а не папазјанским позивом на метафоре Матије Бећковића. Ако је требало неко приопћење, то приопћење је морало служити појашњењу контекста, наведене кампање мржње према Цркви на темељу лажи да она промиче насиље према женама.
Рекао сам то уживо у емисији РТС-а ОKО, доста рано, да ће недостатак изврсних комуникатора у патријаршији Порфирија коштати много главобоље. Моје замјерке према људима у патријаршији нису само око комуникације, али то данас није наша тема.
Елем, ти мрзитељи Порфирија су смијешни (не кажем да нису и опасни) јер им је знање плитко, никакво, на разини једне Соње Бисерко. Може се, наиме, критизирати црквена власт или религиолошка појава коректно, с великим знањем, какав има, нпр., Инослав Бешкер, дописник Јутарњег листа из Рима, или неки други који су изузетно способни (убрајам се), али када се то ради без да се зна што по дефиницији Црква јест, или што је Свети Синод, што пак Сабор Цркве…, када се не читају Порфиријеве литургијске беседе (јер се не жели читати, јер су лијени ти биједни ”новинари”), када се не зна што пасторално та или нека друга Црква конкретно ради (а када смо већ код патријаршијских сурадника, требали би мање глумити величине и дати се послу па објаснити што све Порфиријева Црква ради за угрожене жене: можда ћемо виђети да је то кудикамо више него што ради цијела такозвана либерална српска заједница у wана бе или реалном мандату) онда добивамо овај декадентни говор новинара и активиста које треба раскринкати.
И добро је да се то чини онако како је за ОKО РТС-а учинила Весна Kнежевић (дописница РТС-а из Беча и бивша Фераловка) када је недавно писала о Виктору Иванчићу и о другима у ”ожалошћеној медијској породици Мила Ђукановића” (текст је пренесен на порталу Привредника – п-портал, због чега је Иванчић тај партнерски медиј српске заједнице у Хрватској у Новостима СНВ-а оптужио за национализам).
Kада се новинар и коментатор Јутарњег листа усуди написати ову небулозу позивајући се на ”информације АнтенеМ”, да је ”Порфирије именовање Kирила договорио с Александром Вучићем” знајте да је по сриједи она врста дискурса који траје јако дуго, који свој коријен има у атеистичкој радикалној пропаганди против Цркве и цркава, да је то речено ин одиум фидеи, да је то ријеч која трује наша друштва (исто су лажи Јутарњег листа и других медија у којима раде Порфиријеви мрзитељи и непријатељи и лажи режимлија у Србији за трајања Милошевићеве и ине власти) и која терете Цркву да де фацто убија жене у Србији као на траци.
С тим у вези доносим цитат из пиопћења са нетом одржаног Архијерејског Сабора СПЦ, па тко има главу нека мисли: ”Свети Архијерејски Сабор се током свог заседања осврнуо и на појаву да се Православна Црква посматра као потцењивачки расположена према жени. Одбацујући ову оптужбу као неосновану и бесмислену Сабор подсећа на равноправност и једнако, од Бога дато, достојанство жене као боголиког бића са мушкарцем као боголиким бићем. Свети Архијерејски Сабор позива познате кругове да женама не намећу комплекс ниже вредности. Жена, било као мајка, било као безбрачна жена у свету, било као монахиња, врши службу од непроцењивог црквеног, духовног, друштвеног и цивилизацијског значаја”.
Порфирије је пастир и има право витлати штапом на разјарене вукове које хоће прождријети његово стадо.
Извор: Драго Пилсел/www.autograf.hr
