Пише: Небојша Поповић
“Бојкот институција свакако није у интересу Црне Горе, у вријеме када земља жели да напредује у процесу интеграције у ЕУ. Умјесто тога, Црној Гори су потребне све њене снаге како би остварила амбициозан план о приступању ЕУ. То једино може бити постигнуто путем широке политичке подршке за кључне реформе и одлуке из области владавине права. Не постоји други пут.”
Дакле, амбасадор Европске уније у Подгорици Јохан Сатлер, у одговору на питање Побједе – да ли ЕУ одобрава најаву опозиције да бојкотује рад Скупштине и појединих парламентарних радних тијела, није могао бити јаснији.
Порука ЕУ црногорској опозицији је недвосмислена – у Бриселу немају никаквог разумијевања за опструкцију рада Скупштине, што сматрају еквивалентним постављању клипова у точкове кретању Црне Горе на европском путу. Уколико Црна Гора почне да губи темпо због нерада Скупштине, Брисел ће за то искључиво сматрати одговорном опозицију.
На властима у Подгорици је сада једино да покажу више толеранције него што је то имао ДПС током своје терор владавине, и не насједну ни на какву провокацију која би политички запалила ситуацију у Црној Гори. У том кључу је и порука амбасадора Салтера да ЕУ сада очекује „обезбјеђење пуне функционалности Уставног суда кроз благовремени избор преосталих судија“, што је „кључни услов на путу ка ЕУ“.
Макс Блументал: Потенцијални атентатор на Трампа регрутовао добровољце за Украјину
Нагласак у поруци Брисела је на ријечи „преосталих“ судија. Што значи да у оптицају није враћање, сада већ пензионисане суткиње Уставног суда, Драгане Ђурановић. То је уједно и порука коалицији „Покрет за Подгорицу“ из које су јуче поручили да неће преговарати ни са ким ко крши Устав.
Тај став групације коју предводи предсједник Јаков Милатовић лијепо звучи али је непринципијелан и крајње лицемјеран, јер се та групација већ налази у коалицији са партијом УРА за коју је Уставни суд сасвим недавно правоснажно пресудио да су прекршили Устав Црне Горе, када су изгласали закон са којим се општина Зета издваја из Главног града.
За странку ДПС та ствар је још драстичнија с обзиром да су под њеним вођством Филип Вујановић и Весна Меденица чак у три наврата обнашали функције предсједника Црне Горе, односно предсједнице Врховног суда, иако Устав за поменуте функције предвиђа максимално два мандата…
Елем, сага око формирања власти у Подгорици неминовно улази у финале. Уколико Покрет за Подгорицу баш инсистира да неће ни са ким ко крши Устав – онда му у овом тренутку као опција парадоксално преостају једино ПЕС и 30. августовска већина, јер су у питању једине партије за које Уставни суд до сада није пресудио да су се икада огријешиле о највиши правни акт. Све друго било би, нажалост, припремање терена и алиби за савез са организованим криминалом.
