Cреда, 4 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Не „зидају” политику, али су у њој: Ко су, шта раде и како функционишу масони у Црној Гори

Журнал
Published: 3. јануар, 2026.
Share
Фото: РТНК
SHARE

Слободни зидари, односно масони нису припадници тајног друштва, већ братства које своју дјелатност обавља по црногорским законима и које је направило разне искораке који су помогли држави да напредује. Упркос општепостојећем убјеђењу, њихово организовано дјеловање у политици не постоји јер је забрањено правилима друштва. Ипак, међу политичким актерима у Црној Гори има масона који са својих позиција могу да утичу на различите друштвене токове.

То је “Вијестима” рекао велики мајстор Велике ложе Црне Горе, подгорички адвокат Вања Мугоша.

Ложа на чијем је челу једина је регуларна у земљи, иако, подсјећа, постоје и друге, тзв. ирегуларне слободнозидарске организације.

Слободно зидарство (енгл. freemasonry) настало је у Енглеској 1717. године, али своје коријене вуче још из средњег вијека. Једно је од најстаријих братстава на свијету, чији су принципи засновани на моралним, хуманистичким и филозофским вриједностима. Основна организациона јединица регуларне масонерије је ложа. У великој ложи, која дјелује у оквиру државних граница (једна држава – једна велика ложа), има више мањих. Велика ложа Црне Горе састављена је од њих пет: “Монтенегро”, “Зора”, “Луча микрокозма”, “Гарибалди” и “Европа”.

Трифковић: Опасни ћорсокак

Осим регуларног, постоји и самозвано либерално слободно зидарство, које “регуларци” не признају. Регуларна масонерија прати традицију прве слободнозидарске организације – Велике ложе Енглеске. Правилима је прописано да у ложи током рада треба да буде отворена света књига (Библија, Куран или други вјерски текст), да сваки члан треба да исповиједа вјеру у врховно биће (бога), да се у друштво примају искључиво мушкарци “на добром гласу”, те да се у ложи не воде расправе о религији или политици.

С друге стране, тзв. либерална масонерија дјелује ван тих оквира – поједине организације укинуле су услов вјеровања у врховно биће, прихватајући атеисте и агностике, многе примају жене, било у мјешовитим или искључиво женским ложама, а укинута је и забрана причања о политици и религији.

Бољи човјек – боље друштво

Мугоша је казао редакцији да су кључни циљеви масонерије – стварање бољег човјека, друштва и човјечанства, додајући да се њени принципи, као што су слобода, истина, толеранција… нису мијењали од њеног зачетка у 18. вијеку. Међутим, напомиње да се слободно зидарство модернизовало, идући укорак с временом, те да је специфично од државе до државе.

“… Јер тешко можемо да причамо о масонерији која је отргнута од свог друштва – она мора ићи с тим. Сам први принцип масонерије је оно на чему она лежи. А лежи на свом чланству, односно – људима. Како ми кажемо – масонерију чине људи на добром гласу. У нашем друштву имамо мало ‘побркано’ схватање о томе шта је то човјек на добром гласу…”, рекао је Мугоша, објашњавајући да такав човјек није искључиво онај који је присутан у јавности и ког људи знају, већ да су то они који су слободни у свом дјеловању и изражавању мишљења.

Он каже да су кључни принципи масонерије – љубав, помоћ и истина, слобода, једнакост и братство, морални и духовни развој, толеранција и хуманитарни рад, те симболика и ритуали.

“Масони наглашавају братску љубав међу члановима, међусобну помоћ у тренуцима потребе и тежњу ка истини. У ложи је забрањено расправљати о политици и религији, јер се тежи хармонији и толеранцији међу људима различитих увјерења. Слободни зидари верују у слободу мисли, једнакост међу људима и братство као основу за изградњу хуманијег друштва”, саопштио је саговорник.

Према његовим ријечима, принципи масона леже и у “светим” текстовима, односно у ономе у чему се они заклињу приликом пријема у организацију.

“… Они се обавезују на потпуно посвећеност држави, породици и личном унапређењу. Не просперитету у професионалном смислу, него тзв. раду на себи. То је кључ приче – рад на унапређењу цијелог друштва. А слободни зидари унапређују своје друштво и своју заједницу прије свега радом на себи, строго водећи рачуна о моралним начелима масонерије”, подвлачи Мугоша.

Иако се у братство улази на јасним нечелима, која се нису мијењала, данас је, каже, тренд да се све више људи само јавља да приступи масонерији, што су, тврди, некад биле ријетке ситуације.

“Све се кретало од предлога двојице чланова, па се онда ишло по процедури. Данас се многи људи јављају сами, посебно млади. Због чега – чини ми се зато што људи данас лакше сазнају ствари. Прије 50 година основна начела масонерије нису била доступна, нису биле доступне процедуре…”, оцјењује Мугоша, додајући да и они који се сами јављају морају да добију подршку најмање два члана да би били примљени “у клуб”.

Откуд масони у Црној Гори

На питање одакле Велика ложа Црне Горе води поријекло, Мугоша је одговорио да је слободно зидарство у држави обновљено након распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), те да је 1993. у италијанском Риминију формирана прва црногорска ложа – “Монтенегро”, чије је сједиште у Подгорици.

Нова књига о Секули Дрљевићу

Објашњава да је неколико година потом установљена друга – “Зора”, с централом у Котору, те да она има и историјски карактер јер је, тврди, почетком 20. вијека на територији Црне Горе постојала ложа с тим именом.

“Трећа ложа је ‘Луча микрокозма’ са сједиштем у Цетињу, четврта је ‘Гарибалди’ са сједиштем у Никшићу, док је пета, ‘Европа’, у Подгорици”, наводи Мугоша, додајући да су прве четири ложе формиране у оквиру заједничке ложе Југославије, а да је “Европа” основана послије формирања Велике ложе Црне Горе, односно – након обнове државне независности 2006.

Слободних зидара у јединој регуларној организацији у Црној Гори има, тврди он, око 160, напомињући да Велику ложу признају готово све регуларне велике ложе у свијету.

Говорећи о “ирегуларцима”, саговорник оцјењује да Црна Гора није била имуна на нешто што се дешавало у Европи, посебно на источном дијелу континента, гдје је, указује, била “мода” да се формирају нерегуларне масонске организације. Према његовим сазнањима, у Црној Гори дјелује више таквих, нерегуларних организацијама, а међу њима и тзв. Велика регуларна ложа, о којој су “Вијести” писале још 2011, наводећи да су њени чланови блиски тада владајућој а сад опозиционој Демократској партији социјалиста (ДПС).

Чланови те организације били су, према тврдњама “Монитора”, бивши министри Иван Брајовић, Бранислав Мићуновић и Андрија Ломпар, некадашњи потпредсједник Владе Вујица Лазовић, бивши шеф полиције Веселин Вељовић, као и Ацо Ђукановић, већински власник Прве банке и брат бившег дугогодишњег шефа државе и ДПС-а Мила Ђукановића.

Мугоша је рекао да је та организација активна “на папиру”, а да је с аспекта броја чланова – “најреспектабилнија нерегуларна организација у Црној Гори”, додавши да у држави дјелују и женско-мушка ложа – Велика национална ложа Црне Горе, Велика национална ложа Србије, као и тзв. Црногорски оријент.

Он тврди и да је у посљедњих пола године направљена још једна организација која броји 50 чланова и иза које стоји, према његовим ријечима, дио врха академске заједнице у Црној Гори, “а можда и политички (врх)”.

Политичари – да, прича о политици – не

Упитан чиме се баве чланови Велике ложе Црне Горе, односно из којих дјелатности долазе, Мугоша је одговорио да имају чланове “из разних структура”, не прецизирајући којих. Иако је у масонерији забрањена прича о политици, члановима ложе није, каже, забрањено да се баве политиком.

Најпознатији масони кроз историју

“њима је потпуно дозвољено. Ви се не примате (у ложу) зато што радите ово или оно, већ зато што сте човјек на добром гласу. А не можете бити човјек на добром гласу ако нисте добри у својој дјелатности коју обављате. Услов за пријем у регуларну масонерију није то чиме се бавите”, објашњава он.

Мугоша је казао да нико потенцијалне чланове неће питати које су политичке оријентације, којој религији припадају или које су нације, те да се у братство улази “именом и презименом”. На упит да ли има њихових чланова који су на високим државним функцијама, саговорник је реплицирао ријечима да је правило да сваки слободни зидар има право да сам објелодани да је у братству, а да сви остали – немају.

“Наравно да постоје код нас чланови који су везани за државне органе, који учествују у политичком животу и на неки начин су и јавне личности”, додао је он, понављајући да је организовано дјеловање слободног зидарства у политици забрањено.

“Нема дјеловања ту. Имамо наше чланове који дјелују кроз своју професију. Дјеловање слободног зидарства у политици, као организације, нема, то је забрањено”, подвукао је саговорник “Вијести”.

Шта (не) крију

Говорећи о начину рада масона, Мугоша наводи да је ложа строго хијерархијски постављена, да постоје јасно одређени календари састајања, зависно од нивоа. Појашњава да постоје степени који слободни зидари имају, те да се према њима и састају.

У масонерији постоје три степена – ученик, помоћник и мајстор. Саговорник каже да велика ложа увијек има свог првог човјека – великог мајстора, а да је испод њега организација коју бирају чланови, а која с великим мајстором руководи ложом одређени период.

“Исто имамо на микро нивоу, на нивоу ложа – први човјек и људи који с њим руководе том ложом”, додао је Мугоша.

Саговорник је рекао да не постоје правила о дужини трајања мандата руководећим људима, те да то варира од ложе до ложе. На питање да ли се неко сам кандидује за великог мајстора или га мора неко предложити, Мугоша одговора ријечима – и једно и друго.

Он истиче да је основна предрасуда јавности да је масонерија тајно друштво.

“Дефинитивно није тајно друштво. Који су аргументи за то? Ми смо прво регистровани код надлежног државног органа и зна се и ко су оснивачи, и ко руководи, послујемо по законима Црне Горе… Значи – нема тајне”, казао је велики мајстор Велике ложе.

“Добар дио чланова” самоиницијативно је, према његовим ријечима, одлучио да објелодани да су слободни зидари. Констатује да ту нема тајност, али да постоји тајност неких дијелова рада, састајања и препознавања масона.

“Јер ми у сусретима с другим слободним зидарима имамо начине како се препознајемо и представљамо. Можемо рећи да је то један вид тајне. То знате тек кад постанете слободни зидари. Све друго – не видим да је тајно. Посебно не у 21. вијеку. Али дефинитивно, слободно зидарство је братство, а не тајна организација”, оцијенио је Мугоша.

Упитан зашто мисли да се створио стереотип да су масони људи који из сјенке управљају државом или одређују исходе важних догађаја, саговорник је одговорио да је ако имате чланове који су врхунски у свом послу, врло високих моралних стандарда, онда можете да ти људи утичу на токове и у својим фирмама, породицама, па онда и друштву.

Мугоша је напоменуо да је у тоталитарним системима масонерија малтене забрањена, оцијенивши да је “због нечега” пријетња тим режимима. Подсјећа, међутим, да су демократска друштва прихватила масонерију као свој потпуно нормални дио.

“И онда је вјеројатно ту створена та предрасуда. Јер, на примјер, у 18. или 19. вијеку није било нимало лако да неко објелодани да је масон. А питање је и колико су људи стварно упознати и с начелима, и с основним принципима, и са стварним дјеловањима масонерије. Бојим се да се то више темељи на неким рекла-казала системима…”, констатовао је он.

Ложа три сата старија од државе

Мугоша је казао да Велика ложа сарађује са свим регуларним масонским организацијама у региону. Навео је да све велике ложе – неке годишње – праве своје међународне скупове на које су позване све међусобно признате ложе.

“У Црној Гори смо то годинама радили и радићемо. Брзо нам иду неки јубилеји, тако да ћемо их обиљежити и подијелит их с јавношћу, као што смо их и досад дијелили”, додао је он.

Саговорник је оцијенио да је сарадња са свим великим ложама из бивше СФРЈ сјајна, јер, тврди, све чланице бивше државе имају своје велике ложе које су формиране у сличном периоду.

Он поручује да је с аспекта Црне Горе, неопходно постојање слободнозидарске организације у демократском друштву према ком се стреми.

“Сматрам да су слободни зидари у Црној Гори направили разне искораке који су помогли да држава и друштво иду напријед. Ту има и пуно симболике. Велика ложа формирана је истог дана кад и држава, само три сата прије тога (3. јуна, кад је парламент прогласио независност државе)”, рекао је он.

Мугоша је саопштио и да се симболика о којој говори огледа и у називима ложа, која су везане за Црну Гору, њене планове и тежње.

“Живот вас је учинио поносним на оно што радите, на породицу, на то што припадате једној држави. А ја на то гледам да је мени живот дао шансу да сам поносан и на то што сам члан овога. Сигуран сам да масонерија све своје праве чланове, посвећене чланове, чини поносним”, подвукао је он.

Нема доказа да је Његош био масон

У црногорској јавности годинама се спекулише да је црногорски владар, владика и пјесника Петар II Петровић Његош био масон. Међутим, Мугоша каже да за то нема доказа.

“Опет се то своди на ‘рекла-казала’… Мислим да су људи склони да кад је неко историјска личност, кад ради нешто велико, најлакше им је да га повежу, иако немају доказа, с масонеријом. Нажалост, о људима из Црне Горе о којима се прича да су били масони, не постоје докази. Макар ми нисмо у њиховом посједу. Можемо имати индиција да се у раду тих великих личности могу препознат дјелови принципа масонерије и нека дјеловања која би могла да личе на то”, оцијенио је он.

Финансирају се од чланарина и донација

Мугоша тврди да се Велика ложа финансира искључиво доприносима чланства – редовним чланаринама и донацијама чланова.

Навео је и да постоји предрасуда да је масонерија хуманитарна организација, што он негира.

“… Наравно, у случајевима природних катастрофа, које нису ријетке, постоји једно правило међу братским великим ложама – да се у тим ситуацијама помажу у оквиру својих могућности. Ми смо учествовали у великом броју тих акција – и у региону, и ван њега. На срећу, нисмо били у ситуацији да нама неко помаже. Све те акције које су на локалном нивоу, ми о њима не причамо. Спремни смо да помогнемо, али не и о томе да причамо”, каже велики мајстор.

Он објашњава да је толеранција једно од везива “храма хуманости” који масони симболично граде, додајући да су хуманитарни рад и помагање другима важни аспекти њиховог дјеловања.

“Масонерија користи богату симболику и ритуале који имају алегоријско значење и служе као моралне поуке. Ритуални радови нису мистични, већ симболични, и помажу члановима да дубље схвате филозофију слободног зидарства”, рекао је Мугоша.

Није мало 160 чланова

Мугоша оцјењује да то што Велика ложа има 160 чланова дјелује мало, али да, у односу на број становника, и није тако.

“Наравно, кад не би било овога помодарства, прављења ирегуларних ложа, то би вјероватно довело до бољег амбијента, које би релаксирало људе да не морају да се одлучују између овога и онога. Мислим да Црна Гора има озбиљне капацитете кад је у питању потенцијално чланство у масонским организацијама. Има доста људи који су на добром гласу, који својим животом показују да би требало да су ту, али нису…”, закључио је он.

Извор: РТНК

TAGGED:Вања МугошаМасонеријаполитикаРТНКЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Мића Вујичић: Година за Орвела
Next Article Скај улази у суднице

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Како су „вагнеровци” намамили амерички „химарс”

Да ли се „Путинов кувар”, Јевгениј Пригожин, фотографисао по Донбасу или је све фотомонтажа, тек…

By Журнал

Неле Карајлић: Југославија убијена, али њена култура живи!

Пише: Бранислав Предојевић Дефинитивно постоји тај континуитет смрти и континуитет мог умјетничког дјеловања (смијех). Није…

By Журнал

Ранко Рајковић: Поимање сликарства у земљи сликара

Пише: Ранко Рајковић Зашто се посматрачи (конзументи умјетности) устручавају да поставе питање: “Да ли је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ГледиштаДруги пишу

Радоје В. Шошкић: О насиљу, заједници и онтологији границе

By Журнал
Други пишу

Урош Ђурић: Тото и дани за нама

By Журнал
Други пишу

Вук Јеремић: Бујање „осветничких група“: Од лова на педофиле до лова на вештице

By Журнал
Други пишу

Умберто Еко: Кардинал Жил Мазарен – Бревијар за политичаре

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?