Naučnici su otkrili moždane signale koji pokazuju količinu bola koju osoba trpi i nadaju se da će to otvoriti put ka novom načinu lečenja onih koji trpe hronični bol. To je prvi put da su naučnici dekodirali moždanu aktivnost koja se nalazi u osnovi hroničnog bola kod pacijenata, zbog čega se nadaju da bi stimulacione terapije mozga, koje se koriste kod Parkinsonove bolesti i teških oblika depresije, mogle da pomognu i ljudima koji trpe neizdrživ bol.
„Naučili smo da hronični bol može uspešno da bude praćen i da se predvidi tokom svakodnevnih aktivnosti, poput šetanja psa ili kada ustanu ujutru“, kaže Prasad Širvalkar, neurolog i vođa istraživačkog projekta na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku.
Uprkos tome što je stanje hroničkog bola dovelo do prave epidemije izdavanja opioida i drugih analgetika, ne postoji nijedan medicinski tretman koji direktno leči stanje, što je nateralo stručnjake da potpuno revidiraju postojeće načine lečenja hroničnog bola.
Širvalkar je zajedno sa kolegama u novom istraživanju, objavljenom u časopisu Nature Neuroscience, hirurški ugradio elektrode u četiri pacijenta sa stanjem hroničnog bola koje je počelo nakon šloga ili gubitka uda.
Ugrađeni uređaji su takođe omogućavali pacijentima da na pritisak dugmeta snimaju aktivnost u prednjem cingularnom korteksu i orbifrontalnom korteksu.
Nekoliko puta tokom dana, volonteri su zamoljeni da ispune kratke upitnike o snazi i tipu bola koji trpe, a potom i da snime trenutnu aktivnost mozga.
Sa informacijama od pacijenata i snimcima moždane aktivnosti, naučnici su shvatili da mogu da naprave algoritam da predvidi bol na osnovu električnih signala u orbitofrontalnom korteksu.
„Razvili smo objektivan biomarker za taj tip bola“, naveo je Širvalkar.
Fundamentalne razlike između hroničnog i akutnog bola
U odvojenom istraživanju, isti tim utvrdio je da se različita moždana aktivnost javlja kod kratkog, akutnog bola, poput onog kada se neko opeče. Njihovi zaključci mogu da pomognu u objašnjavanju zašto su uobičajeni analgetici manje efikasni u tretiranju hroničnog bola nego akutnog.
„Hronični bol nije samo dugotrajnija verzija akutnog bola, već je fundamentalno drugačiji u mozgu. Nadamo se da ćemo, kako se naše razumevanje bude povećavalo, moći da razvijemo personalizovane terapije moždane stimulacije za najteže oblike bola“, ističe neurolog.
Otkrića američkih naučnika mogla bi da imaju primenu u kliničkim ispitivanjima koja se već sprovode.
Stimulacija dubljih delova mozga šalje električne pulseve u mozak kako bi prekinula problematične signale. Pošto podrazumeva operaciju na mozgu, ta vrsta terapija je uvek poslednja opcija, ali se i kao takva koristi kod onih koji pate od Parkinsonove bolesti ili teških oblika depresije.
Da bi bila efikasna, međutim, doktori moraju da precizno znaju koje signale da ciljaju.
Izvor: RTS, GUARDIAN
