Natrijum je neuporedivo jeftiniji od litijuma, ima ga daleko više, zadržava skoro sav svoj napon kada temperature padnu duboko ispod nule, ali još ne postoji idealna tehnologija za proizvodnju baterija koja bi zadovoljila sve potrebe tržišta
Iako već dominiraju proizvodnjom litijumskih baterija, koje su glavni krivci za uspon mobilnih telefona i za transformaciju auto-industrije, kineski naučnici već sada drže komande pod kojima nastaje sledeća velika inovacija u svetu punjivih baterija – zamena litijuma natrijumom. Ovaj materijal, kažu stručnjaci, neuporedivo je jeftiniji a i ima ga daleko više. Pripisuju mu i da, za razliku od litijuma, zadržava skoro sav svoj napon kada temperature padnu duboko ispod nule.
Znači li to da je odzvonilo litijumu?
– Litijuma ima u dovoljnim količinama, ali je komplikovan proces izdvajanja i prečišćavanja za proizvodnju baterija. Ali ne mislim da je ovo kraj litijum-jonskih baterija, već su moje prognoze da će se one koristiti narednih tridesetak godina. Prva tehnologija koja je kopirala litijum – jonsku bateriju je natrijum-jonska, ali se koriste drugačije komponente i one mogu biti jeftinije. Naime, kod litijum-jonskih baterija za katodu se koristi aluminijum kao kolektor struje, a za anodu – bakar. Ali u slučaju natrijumske baterije za obe se može koristiti aluminijum. Takođe, natrijum je mnogo rasprostranjeniji od litijuma i mnogo ga je lakše dobiti – za „Politiku” dr Daniel Mijailović, asistent na Katedri za konstrukcione i specijalne materijale Tehnološko-metalurškog fakulteta (TMF) u Beogradu.
Istraživanja o korišćenju natrijuma za baterije počela su ozbiljno sedamdesetih godina prošlog veka i tada su na čelu bile Sjedinjene Američke Države. Ključni napredak su dali japanski istraživači pre desetak godina, ali od tada su kineske kompanije preuzele vodeću ulogu u komercijalizaciji tehnologije. Od 20 fabrika natrijumskih baterija, koje su planirane ili već u izgradnji širom sveta, 16 se nalazi u Kini, prema podacima konsultantske firme „Benchmark Minerals”. Procene su da će za dve godine u Kini biti smešteno skoro 95 odsto svetskog kapaciteta za proizvodnju natrijumskih baterija. Iako će njihova proizvodnja i dalje biti mala naspram litijumskih, neosporno je da se njihov napredak ubrzava.
– Ali jedna neće ukinuti drugu. Ne postoji idealna tehnologija, ni baterija koja bi zadovoljila sve potrebe tržišta. U električnom automobilu litijumska baterija je teška i do 900 kilograma, a natrijumske su još teže i to bi predstavljalo problem. Međutim, ove baterije svoju primenu mogu da nađu za skladištenje energije u mrežama gde nije bitna njihova težina, već koliko može da izdrži ciklusa punjenja i pražnjenja. Bogati građani Amerike već koriste „Teslin” pauer vol, sistem koji čuva energiju proizvedenu iz solarnih panela. Dakle, nakače ih na kuću, tokom dana se pune sa solarnih panela, a kasnije se koriste za punjenje automobila i kućnih aparata. A kada nestane struje na lokalnoj mreži imaju alternativu – priča Mijailović.
Širom sveta sve su veći apetiti za baterijama u kojima će da se skladišti energija dok sija sunce i duva vetar, a potom da se koristi kao zamena za električnu energiju koju pokreće ugalj ili gas. Tako se struja u kineskoj provinciji Šandong prodaje i do 20 puta skuplje u ranim večernjim satima kada je potražnja velika, nego u podne kada je mreža preplavljena sa više solarne energije nego što je potrebno.
A ko će biti dominantan na tržištu automobila umnogome zavisi od baterija i zbog toga su najpoznatije fabrike automobila počele da proizvode i baterije. Između ostalih auto-giganata, podseća naš sagovornik, nedavno je i nemačka fabrika „Folksvagen” odlučila da u Kanadi podigne postrojenje u kojem će sami proizvoditi baterije za svoje automobile.
– U električnom automobilu je najskuplji deo baterija, a u njoj katoda. Uveliko se radi na tome da se pronađe nova katoda koja će imati zadovoljavajuću gustinu energije, koja će biti bezbedna, ekonomski prihvatljivija… Ide se ka novim tehnologijama, a koja će da dominira videćemo. Recimo, najveći svetski proizvođač baterija za električne automobile CATL uspeo je da u jednoj bateriji koristi i natrijumske i litijumske ćelije. Napredak, kada je reč o baterijama, od hemičara su preuzeli inženjeri koji osmišljavaju kako da što efikasnije spakuju bateriju, jer to podrazumeva bolje performanse. Definitivno nas čeka revolucija – smatra dr Mijailović.
Dok Kina dominira litijumom, u trci ka liderstvu u natrijumu sreću može da pokvari samo priroda. A ona je, sa više od 90 odsto svetskih rezervi natrijum-karbonata, nagradila SAD.
Izvor: Višnja Aranđelović/politika.rs