Piše: Nataša Vujisić Živković
Verovanje da zločinac uvek bude kažnjen-naivno je i često nepotvrđeno u mnogo čijem životnom iskustvu. No, zato se obrnuto dešava previše često: neko bez krivice biva kažnjen i osuđen. Najnoviji primer imamo u skoro tridesetini otpuštenih nastavnika Pete beogradske gimnazije, koji su imali ugovor na određeno vreme i nekolicini suspendovanih, koji imaju zasnovan ugovor na neodređeno vreme. Izricalac tih kazni, aktuelni vršilac dužnosti direktora (u drugom mandatu) Pete-Danka Nešović neprestano se poziva na zakon. Niko razuman ne može da ospori činjenicu da je legalna odluka rukovodioca da ne produži ugovor zaposlenom na određeno vreme, ali to, ipak, nije tako česta praksa u školstvu, pogotovo ako se uzme u obzir da su neki predmeti vrlo deficitarni sa ljudskim faktorom. No, kad u jednom mahu bude otpušteno skoro tridesetoro ljudi, onda se teško možemo osloboditi zaključka da je to odmazda za učešće kažnjenih u zimsko-prolećnoj ovogodišnjoj obustavi nastave i za pružanje podrške studentskim zahtevima.
Nimalo ne uzimajući obzir pedagoške razloge za ostanak nastavnika sa ugovorom na određeno vreme, od kojih su neki i godinama radili u Petoj, ostvarujući uspehe i dobru komunikaciju sa svojim učenicima, Danka Nešović je nemilice odsekla jedan deo kolektiva Pete beogradske gimnazije, dovodeći nove ljude, što je automatski stvorilo negativnu reakciju, ogorčenje i gnev učenika i roditelja, a što je opet ishodovalo organizovanjem masovnih protesta građanstva ispred Pete 27.8.i 1.9. 2025. U sve su se to upleli i neki politički faktori. Tako je jedan od najeksponiranijih subjekata u organizaciji oba protesta izvesni Nemanja Milošević, zvanično otac učenika Pete, a nezvanično vođa Zbora Starog grada i opoziciono nastrojeni politički aktivista. Na skupu 27.8. se pojavljuju zastave Zborova Starog grada, Voždovca, Zemuna i lako postaje jasno da se jedna socijalna pobuna pretvara u političku. Koliko su dve suprotstavljene strane u sprezi – ostaje za razmatranje i istragu. No, svakako je očigledna politizacija egzistencijalnog problema i prikupljanje poena u političkoj borbi.
Elem, Danka Nešović se nije zaustavila samo na otpuštanju nastavnika. Naprasno je odlučila da promeni tradicionalnu podelu po smenama, po kojoj su odeljenja sva četiri razreda Pete išla podeljeno u obe smene. Tako će od sada prvi i treći razred ići u jednu, a drugi i četvrti razred u drugu smenu. Prilično je jasno da je motiv za takvu promenu pronađen u njenoj volji da razdeli kolektiv i međusobno udalji kolege koji godinama dele prostor za rad, a neke od nastavnika i da „počasti“ dvosmenskim radom. Tako se desilo da neki nastavnici jednog radnog dana startuju sa časovima u 10 prepodne, a završavaju u 20 časova uveče!
Uz to u novom rasporedu su neka odeljenja preskočena, tako da možemo da zaključimo da je on pun grešaka. Imamo i nebulozu da u napomenama nekih stranica rasporeda stoji oznaka-Osnovna škola «Borislav Pekić». Lako bismo oprostili tu grešku da raspored nije okačen na sajtu škole, te je postao javni dokument.
Sve u svemu- kada govorimo o organizaciji nastave nova uprava Pete beogradske gimnazije, predvođena Dankom Nešović se nije dobro pokazala. Naredni dani će pokazati da li je to bio neki trenutni raskorak ili trajna nesposobnost da se stručno vodi čuvena beogradska gimnazija. O kojoj sama Danka Nešović u dosadašnjim bezbrojnim nastupima u takozvanim režimskim medijima nije rekla nijednu lepu reč. Čak je i pitana od strane novinara zašto je tako, odgovor je izostao. Kada vi imate bazično negativan odnos prema svojoj radnoj sredini, iz toga teško da mogu proizaći neka dobra dela i kvalitetni rezultati, bez obzira što je svaki čovek svet za sebe, a i po Njegoševom:
«Čoek čojku tajna je najveća.»
Sasvim sigurno Danka Nešović nije zaboravila, niti potisla neprijatni doček u Petoj 26.2. 2025. kada je, kako sama kaže, «bila izložena neviđenom linču đaka i nastavnika.» Svedoci smo da se slično dešava u drugim beogradskim školama. Recimo, u Osnovnoj školi «Ivo Andrić», koja je bila osvetljena kao ikona prosvetne pobune, kolektiv je vrlo negostoljubivo dočekao novog direktora naspram emotivnog oproštaja sa dosadašnjom direktorkom koja je bila na strani kolektiva. A jedna od najvećih u Srbiji-Osnovna škola «Pavle Savić» započela je školsku godinu obustavom nastave zbog smenjenog direktora. Jasno je da kolektivi, učenici i roditelji ne daju svoje potvrđeno naklonjene rukovodioce, ali njih vlast ništa ne pita, već tera svoje i gazi, dokazujući da je autoritarna, nenarodna i u osnovi tiranska. U slučaju Pete za vlast je bitnija sama Danka Nešović od 1200 i nešto aktuelnih učenika, njihovih roditelja i stotinak zaposlenih. Nedavanje informacije o članovima takozvane prinudne uprave, koja je uvedena u ovoj gimnaziji 8.4.2025., neraspisivanje konkursa za izbor direktora Pete u prvom šestomesečnom mandatu Danke Nešović, davanje njoj drugog šestomesečnog mandata, uz njenu najavu u medijima da će biti direktor Pete, sve su to očigledni pokazatelji teze iznete u prethodnoj rečenici. Samo naivni čitalac može biti začuđen da je u jednoj ustanovi koja je trebalo da odavno postane institucija od nacionalnog značaja s obzirom na činjenicu ko je sve u njenoj stodvadesetogodišnjoj istoriji bio profesor i učenik, jedna osoba, sa pritom vrlo upitnom radnom biografijom (nekoliko disciplinskih prekršaja u dvadesetogodišnjoj karijeri nastavnika engleskog jezika u Građevinskoj školi u Beogradu), važnija od svih i jedina ličnost koja je relevantna za Ministarstvo prosvete Republike Srbije i njenu vrhovnu vlast. Ličnost koju po školi neprestano prate dva službenika BIE kao da smo u Stejt departmentu, a ne u jednoj školskoj ustanovi.
Frapantno je koliko je Ministarstvo prosvete neosetljivo na vapaje zaposlenih, učenika Pete i njihovih roditelja! To isto ministarstvo koje se poziva na normalizaciju nastave i mirnu školsku godinu ovakvim postupanjem samo doliva ulje na vatru socijalne pobune, baš kao i postupanje dekana Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji sa zabarikadiranim policajcima čuva «svoje zdanje» od «rušitelja države». Država se u pomenutim slučajevima ponaša kao siledžija koji izaziva tuču. Pametno je sada izbeći je, ali i teško, jer je količina provokacija i ponižavanja uveliko prevršila meru. Mladima je lakše da se odvaže. Oni su još uvek u godinama kada je rizikovati moguće. Šta će ostareli nastavnici koji su desetak ili manje godina pred penzijom, a svaki, makar i verbalni vid protesta ih može koštati gubitka radnog mesta? A takvi, zgaženi, očajni, prebijeni treba da predaju mladima i kroz prenošenje znanja da oblikuju njihov sistem vrednosti. Očigledno da postojeća vlast ne mari za budućnost ove zemlje!
U čuvenom romanu Dostojevskog „Zločin i kazna“ glavni lik dela i počinilac dvostrukog ubistva ne biva uhvaćen i kažnjen kako dolikuje, jer su mu okolnosti priredile ludačku sreću da bude neopažen. U obustavi nastave- prosvetnoj pobuni otpušteni i suspendovani profesori Pete su, pored ostalih, od samog starta nosili na svojim čelima i telima metu koju je nacrtao sam vrh ove države. Shodno tome su i kažnjeni, mada je dobro što, barem za sada, niko nije stradao! Rodion Raskoljnikov je nakon učinjenog nedela pao u fizičku i psihičku bolest, te borbu sa samim sobom od koje dugo neće imati mira, niti moći da se oporavi. Oštećeni prosvetni radnici iz Pete beogradske gimnazije će naći nova radna mesta ili će se vratiti na postojeće iako bol zbog pretrpljenog zla još dugo, a možda i nikada neće moći da zaborave. Ljudski je pokajati se, a ljudski je i oprostiti. No, 29.8. 2025. će zauvek ostati uokviren crnom bojom u istoriji ove školske ustanove i školstva u Srbiji. Tog dana je rafalnom paljbom pucano na ljude koji su sa uspehom i velikim žarom oblikovali generacije mladih naraštaja ove zemlje. Ali i na njihove kolege, učenike i njihove roditelje. To jeste bio udarac na narod i čitavu zemlju, jer se u sudbini Pete beogradske gimnazije prelama i sudbina ovdašnje prosvete, ali i stanovništva uopšte.
Da li će za taj zločin ikada neko odgovarati?
*Autorka je redovni profesor istorije pedagogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
