Пише: Насер Абу Бакер
„Убиства новинара и напади на њих представљају кршење Женевске конвенције. До сада смо две притужбе поднели представницима Међународног кривичног суда. Ускоро подносимо и трећу, која такође доказује злочине над новинарима. Одлука МКС-а да изда налоге за хапшење је историјска, надамо се да ће казнити и одговорне за злочине над новинарима”, каже у разговору за Цензоловку Насер Абу Бакер, председник Палестинског новинарског синдиката (ПСЈ).
Међународни кривични суд (МКС) издао је налоге за хапшење израелског премијера Бењамина Нетањахуа и донедавног министра одбране Јоава Галанта због, како наводи суд, ратних злочина. То значи да су 124 државе које подржавају овај суд у обавези да их притворе уколико кроче на њихово тло.
Оцењујући да су међународне потернице за израелске лидере велики корак ка окончању некажњивости за злочине над новинарима, Међународна федерација новинара (ИФЈ) истиче да има доказе да је израелска војска намерно таргетирала новинаре, те да су неки од тих случајева предати МКС-у.
Према подацима ИФЈ-а, током рата који је почео језивим нападом Хамаса на Израел 7. октобра 2023, убијено је више од 33.000 Палестинаца, укључујући 149 новинара и медијских радника (наш саговорник каже да је до сада убијено 180). Истичу да је стопа смртности драматично висока – виша од десет одсто.
Карим Кан, главни тужилац МКС-а, пре годину дана у Рамали је разговарао са палестинским новинарима о трагичној ситуацији у Гази и на Западној обали.
Насер Абу Бакер: Одлука Међународног кривичног суда је веома важна. Имамо одлуке Уједињених нација, Женевску конвенцију, залагања за људска права и принципе слободног новинарства и медија, али су нам, поред тога, потребни одлучан став и јака подршка, као и позивање на одговорност израелске стране због ових злочина.
Ако не буде одговорности пред МКС-ом, сматраће да имају зелено светло да наставе са злочинима против палестинских новинара, против целокупног медијског сектора. Убијено је 180 новинара и медијских радника, повређено је око 300. Уништили су 90 канцеларија, срушили њихове куће, убили стотине чланова њихових породица, ухапсили више од 130 новинара. То је је општи рат против палестинских новинара и медија.
Види се само пропаганда Израела
Цензоловка: Тражите подршку западних медија?
Абу Бакер: Да, медијске редакције на Западу би требало да изврше јак притисак и инсистирају да се страним медијима дозволи улазак у Газу. Зашто то није дозвољено? Како би се гледало на то да Украјина, Турска или било која друга држава забране улазак репортера у њихову земљу?
Страни новинари сада могу да уђу само са ИДФ-ом (израелска војска), али само да преносе наратив војске, наратив Израела. Тако не виде чињенице на терену, види се само пропаганда Израела, а не истина.
Цензоловка: Злочини су језиви. Ипак, када дође до гласања у УН, многе државе су уздржане, неке против.
Абу Бакер: Ово је први пут у историји човечанства да људи гледају геноцид уживо. Читали смо о геноциду у историјским књигама. Читамо о геноциду над Јеврејима и другима кроз историју. Данас, не могу да замислим да постоји људско биће које гледа ТВ и не може да види како се из дана у дан, сата у сат, дешава геноцид над Палестинцима. Где је њихова хуманост, где су њихови принципи?
Државе које гласају против – истовремено су против слободе својих људи и њихових људских права. Нису они против Палестинаца, они су против себе самих. Морају храбро да преузму одговорност, да имплементирају међународно право и међународна људска права, која укључују слободу изражавања и медија, и поштовање себе самих и свог народа.
Цензоловка: Да ли су оптужницом Међународног кривичног суда, са којим сте сарађивали, обухваћена и убиства новинара?
Абу Бакер: Одлука МКС је историјска. Она мора бити спроведена на терену, а сада је више од 120 држава у обавези да је спроведе.
Верујем да се унутар Израела размишља – шта ми то радимо? Једина смо држава против принципа међународног права, сами смо, а спроводимо геноцид и морамо да преузмемо одговорност за те злочина.
Убијени новинари су били цивили. Знате да Женевска конвенција говори о цивилима, укључујући и новинаре. Два пута смо одлазили у МКС. Као Палестински новинарски синдикат, заједно са Међународном федерацијом новинара, припремили смо и трећу притужбу са подацима о злочинима према новинарима. Надамо да ће бити позвани на одговорност и за те злочине.
Поднели смо раније две такве притужбе. Тек сада се реагује, јер је реч о великим злочинима. Имамо адвокате у Великој Британији којима шаљемо документа и изјаве сведока. То је огроман злочин, масакр. Верујемо да ће веома брзо доћи до правде за те злочине.
Општи рат против палестинских новинара
Цензоловка: У каквим условима раде новинари на Западној обали и у Појасу Газе?
Абу Бакер: Као што сам рекао – ово је општи рат против свих наших новинара, на Западној обали, у Источном Јерусалиму и Појасу Газе. За новинаре у Источном Јерусалиму је ситуација веома тешка и опасна. Злочини и напади на њих долазе од стране војске, полиције, обавештајних служби и досељеника. Јерусалим је мешовит град, има пуно досељеника, али нападају палестинске новинаре, затварају палестинске медије у Јерусалиму, попут Ал Џазире, Палестинске ТВ и многе друге. Не дају ни прес картице палестинским новинарима.
Унутар Западне обале нема слободе кретања. Забрањено је да се иде у Јерусалим или у Газу, свуда су контролни пунктови, има их 675 на тако малом простору и пресецају све путеве. Постоји опасност да вас зауставе, и ако виде да имате новинарска обележја, постаћете мета и полиције и војске и досељеника. Сакупили смо податке о више од 1.640 напада у једној години.
У Гази је далеко најопасније. Наше колеге су гладне, без хране, без воде, непрестано их бомбардују, под непрестаном су паљбом, без антена, без душека, под рушевинама, у болницама, школама, изгубили су чланове породице. Забележили смо да је више од 500 чланова породица новинара убијено. Они морају да мисле о својим породицама, њиховим потребама. У таквим условима раде, али раде на веома професионалан начин.
Цензоловка: Какве информације стижу до нас?
Абу Бакер: Све колеге молим, само реците људима истину, то је веома важно. Поштујемо колеге које раде у западним медијима, сматрамо да њихово новинарство поштује демократске вредности, права новинара и људска права. Поштујемо све људе на Западу, али их питамо зашто је такво извештавање у његовим медијима. Зашто у њиховим извештајима нема извора из Палестине, зашто нема наших новинара који живе у Гази, јер они раде на професионалан начин? Надам се да ће се то променити.
Извор: Цензоловка
