Шетајући улицама овог града духова, посматрајући људе духове како се смију и играју и уживају као да Газа не гори, као да дјеца не гладују, као да њени становници полако не умиру зароблјени под рушевинама поред лешева својих најмилијих, као да трупе ИДФ-а, као да се играју, не гађају цивиле дроновима и снајперима, док дјеци … Настави са читањем Кејтлин Џонстон: Град духова