Пише: Филип Драговић
Опозиција предвођена ДПС-ом ових дана драми око тога како је европски пут ЦГ угрожен потенцирањем идентитетских тема од стране коалиције ЗБЦГ.
Они брину о будућности грађанске ЦГ, приписујући деструктиван однос странкама на власти зато што оне, ту и тамо, покрену неку идентитетску иницијативу. Али, да ли је то истина? И да ли њима припада арбитрарни однос око оваквих тема?
Можемо ли вјеровати оним политичким структурама које су, са позиција секуларне власти, правиле „црногорску цркву“ прије 5 година? Можемо ли им вјеровати по питању бриге за грађански карактер државе, и по питању њиховог гнушања над идентитетским темама?
Како, ако знамо да су они окићени „интелектуалним круговима“ који потенцирају идентитетске теме црногорске „етничке“ посебности? Они су ти који су у јавност увели два нова слова којих нема у Његошевом писаном дјелу. Они су ти који су криминалним барикадама покушали да спријече један вјерски чин. Они су ти који окупљају „ловћенске страже“ да бране Маузолеј. Они врше агресивну кампању против традиционалних боја црногорске политичке историје…
Они су креатори наратива да се инсистира на називу „црква Србије“ за институцију која се тако не зове. Они не дозвољавају да се језик којим говори највећи број грађана прогласи службеним.
И сад, они жале због потенцирања идентитетских тема?