Штампа на немачком језику оцењује да су ЕУ и САД притисли Приштину како би попустила захтевима са барикада. Но у преговорима о дугорочном решењу који следе Београд има лошије карте
„Барикаде се уклањају, подозрење остаје“, насловљен је извештај на порталу немачког јавног сервиса АРД. Додаје се да се „штрајк српских чиновника наставља“, односно да нема повратка у косовске институције.
Подсећа се да је председник Србије Александар Вучић убеђивао косовске Србе да има гаранције косовске владе, ЕУ и САД.
„Наводно не би требало да буде кривичног прогона оних који су дигли побуну, а поједини ухапшени Срби би требало да буду пуштени“, преноси АРД. „Осим тога, специјалне јединице полиције требало би да се повуку са севера Косова.“
Београд је добио рунду, али не треба прерано да се радује
Швајцарски Ноје цирхер цајтунг пише да је Београд „добио прву рунду“ у борби на барикадама, али да Србија „не би требало прерано да се радује“.
Аутор чланка Андреас Ернст, добар познавалац Балкана, у том тексту пише да је „Запад приморао Косово да изађе у сусрет српској мањини. Утолико више расте притисак на Београд да призна Косово.“
Истиче се неколико тачака из заједничког комуникеа ЕУ и САД којима је, како тумачи Ернст, заправо поручено да неће бити никаквог гоњења људи који су мирно протестовали на барикадама, да ће Еулекс повести више рачуна да кривично гоњење Срба буде фер и коректно, као и да се и даље инсистира на што бржем оснивању Заједнице српских општина.
У одвојеном писму, пише циришки лист, Кфор је потврдио да косовска специјална полиција на северу сме да оперише само уз дозволу Кфора. „До сада је било спорно да ли такво правило постоји. Оно релативизује суверенитет Приштине на једном делу своје територије“, додаје се у тексту.
Много одјека имала је одлука да се бивши полицајац Дејан Пантић, оптужен за тероризам, пусти у кућни притвор. То је критиковао и премијер Аљбин Курти, а његово Самоопредељење је потез судија назвало „издајом“.
„И Косовари и Срби иза одлуке суда виде руку западних кризних менаџера. Управо је повратак бившег полицајца кући примирио напетости које су трајале недељама“, оцењује Ноје цирхер цајтунг.
Ернст даље описује Куртијев „легализам“: најпре је хтео да уведе косовске регистарске таблице на Север, потом да распише изборе за четири општине на Северу након што су градоначелници поднели оставке. То би, додаје се, значило да би косовски Албанци моли да управљају српским насељима. „То не би изашло на добро“, наводи се у тексту.
„Куртијев политички приступ према косовским Србима састоји се у томе да их третира као и све друге грађане, са истим правима и обавезама. Он наводи да је Косово држава својих грађана, независно од етничке припадности. Српска насеља на Северу посматра као интегрални део земље. Сада му је тај легалистички приступ пропао“, пише швајцарски лист.
„И то не зато што се понаша дискриминаторски, како многи косовски Срби тврде. Управо супротно. Он занемарује сасвим различита искуства која граде идентитет косовских Албанаца и Срба. Потоњи се у већини нису помирили са тиме да од 2008. живе у другој земљи – у Републици Косову уместо у српској покрајини Косову и Метохији“, наводи се даље.
„За ту мањину је потребан посебан аранжман уколико се хоће да се једног дана не осећају само као грађани Србије већ и као грађани Косова“, оцењује аутор Андреас Ернст.
ЕУ и САД ће извршити притисак да се формира Заједница српских општина, додаје се. „Збиља се исход последње рунде кризе може посматрати као успех Београда, као што то чини Вучић.“
„Али по свему судећи ускоро почињу озбиљни преговори у којима ће на столу бити дугорочни односи Београда и Приштине. А ту су српске карте лошије од оних које има Косово. На столу је предлог који од Србије тражи макар фактичко признање косовске државности“, закључује Ернст за Ноје цирхер цајтунг.
Разоран биланс режиране кризе
У коментару аустријског листа Стандард пише да уклањање барикада не доноси одрживи мир. „Посебно је забрињавајуће што су ЕУ и НАТО пристали на услове милитантних активиста који су под контролом српског председника Александра Вучића и немају мандат да преговарају.“
Ауторка коментара Аделхајд Велфл даље пише да је тако предмет преговора постало „најважније добро западних демократија – правна држава“.
„Биланс ове режиране кризе је разоран: Косово не сме да се постара да власници возила имају предвиђене регистарске ознаке, и не сме да у предвиђеном року одржава изборе. Људи који илегално блокирају саобраћај не могу за то бити терећени, а сопствена полиција не сме да оствари монопол силе“, додаје се у тексту бечког листа.
„Истовремено српска влада улази у дијалог под окриљем ЕУ са увећаним преговарачким капиталом. Вучић већ дуго хоће да прогура поделу Косова по етничким критеријумима. За то помоћ добија из Кремља“, пише Стандард.
„Кремљ профитира од тога ако се пажња и ресурси ЕУ, НАТО и САД усмере и на Балкан, а не само на Украјину. У Москви надаље исмевају неспособне Европљане“, закључује се у коментару.
Извор: Дојче Веле
