Друштвене мреже постале су посебно поље политичке борбе и извориште све веће политичке моћи. Могућности цензуре, таргетираног информисања или искључења непогодних делатника су огромне. Многи примери злоупотребе ове моћи на твитеру били су у домену, углавном заснованих, спекулација.
Показало се да су тврдње о цензури, неоправданом искључењу појединих политичара и јавних личности са ове друштвене мреже и поврх свега умешаности владиних агенција у контролу садржаја на твитеру оправдане. Материјал који је посредством троје новинара – Мета Таибија, Бери Вајс и Мајкла Шеленбергера – постао доступан јавности прилично је обиман и детаљан, те у овом чланку можемо да прикажемо само најважније податке о кључним случајевима. У средишту су четири теме: цензура материјала који је објавио таблоид „Њујорк пост“ прибављеног с лаптопа Хантера Бајдена, сина тада кандидата на америчким председничким изборима и садашњег председника; намерно умањење домашаја објава проказаних коментатора на друштвеној мрежи, углавном америчких конзервативаца; искључење с твитера америчког председника Доналда Трампа у последњим данима његовог мандата и, на крају, деловање америчке федералне агенције Еф-Би-Ај у дослуху с „Твитером“ на цензури садржаја друштвене мреже.
Случај Бајденовог лаптопа Све је почело колоплетом који би, да га је неко предложио за филмски сценарио, био оцењен као неубедљив и претеран. Муштерија је оставила лаптоп на поправку у сервису у Делеверу. Услугу није платила, те је сервисер у више наврата покушао да је пронађе. На лаптопу се налазила налепница Фондације Боа Бајдена, установљена у спомен на покојног сина америчког председника Џозефа Бајдена. Сервисер је, по истеку законског рока, постао законски власник уређаја. Није могао да потврди да је у питању рачунар у власништву Хантера Бајдена, али је, пошто је увидео природу похрањеног материјала, рачунар предао Еф-Би-Ају. У међувремену је направио копију коју је проследио Роберту Костелу, адвокату Рудија Ђулијанија, блиског сарадника америчког председника Доналда Трампа. Стив Бенон, бивши стратег Доналда Трампа, обавестио је о постојању овог материјала лист „Њујорк пост“ у септембру 2020, у јеку кампање за председничке изборе. Први чланак који даје сажетак материјала објављен је половином октобра 2020. године.
Био је то медијски прасак. Преписка Хантера Бајдена на лаптопу упућивала је на вероватну трговину утицајем у време када је његов отац обављао дужност потпредседника САД. Поједини мејлови упућивали су на сарадњу Хантера Бајдена са украјинском енергетском компанијом „Буризма“. Та компанија је била мета истраге украјинског тужиоца Виктора Шокина, који је по свој прилици смењен под политичким притиском Џозефа Бајдена на тадашњу украјинску владу. Уследила је опсежна медијска кампања усмерена ка дискредитовању овог материјала, укључујући и тврдње некадашњих шефова обавештајних агенција да је реч о „руској дезинформацији“.
Кампања коју је изазвало објављивање овог материјала била је усмерена и према ограничавању протока информација на друштвеним мрежама. „Твитер“ је блокирао налог „Њујорк поста“, онемогућио је дељење линкова ка чланцима о тобоже спорном материјалу, чак и путем приватних порука, што је пракса која се користи само када постоји сумња да је реч о извршењу кривичног дела, попут интернет-преваре или илегалног садржаја. „Твитер“ је образложио своју одлуку тврдњом да је у питању материјал прибављен на илегалан начин, хаковањем, иако за то није понуђен ниједан доказ.
Према писању Мета Таибија, у питању је само један од примера модерације политички осетљивог садржаја подстакнутог политичком наклоношћу „Твитерових“ упосленика. „Твитер“ је развио алатке које служе за модерирање садржаја које су у почетку биле намењене за уклањање непожељних порука, илегалног или преварног садржаја. Међутим, временом су заинтересоване стране почеле да шаљу захтеве да се уклоне поједини садржаји који им не одговарају. Захтеве ове врсте упућивале су обе главне политичке странке у САД. Пошто је махом реч о непосредном контакту с модераторима, удовољавање захтевима често зависи од политичког опредељења „Твитерових“ модератора, који су огромним делом склони Демократској странци, и то њеним леволибералним струјама (према доступним подацима, 98-99 одсто донација „Твитерови“ запослени су наменили Демократској странци).
Када је ограничен проток информација о лаптопу Хантера Бајдена, укључујући и блокирање налога портпарола Беле куће Кејли Мекени, Трампова кампања је инсистирала да се разјасни о чему је заправо реч. Тада је компанија „Твитер“ објавила да је у питању кршење њихове политике о хакованом материјалу. Мет Таиби бележи да је одлука донета у врху компаније, али изгледа без знања тадашњег генералног директора Џека Дорсија, као и да је било размимоилажења око исправности саме одлуке. „Хаковање је било изговор, али после неколико сати скоро сви су схватили да то образложење неће држати воду. Али нико није имао петље да поништи“ одлуку, цитира Таиби једног бившег радника.
Црне листе „Твитер“ је део „економије пажње“. Рачунарски алгоритми у које само иницирани имају увид одређују који ће се садржај, којим редоследом и учесталошћу приказивати појединим корисницима. Корисник одабира налоге које прати, али „машина“ одабира објаве међу налозима које прати, а који ће му се приказати. Осим тога, „Твитер“ корисницима објављује и постове налога које не прате, као и рекламе. Постоји више канала којима корисници могу да приступе садржају на друштвеним мрежама: једно је преглед низа објава које генерише споменути алгоритам и који им се приказује на екрану телефона или рачунара; затим могу да претражују поједине кључне речи или корисничке налоге и могу да приступају тематски груписаним објавама. Притом, објављивање на твитеру функционише у складу с народном „пара се на пару лепи“ – што је нека објава видљивија и што изазива више корисничких реакција, повећава се њен домашај и приказивање корисницима.
Међутим, „Твитер“ располаже алаткама којима је могуће поједине објаве, налоге или теме учинити мање видљивим. Према извештају Бери Вајс, која је имала увид у интерну комуникацију упослених у „Твитеру“ о овој теми, одлуке је доносио уски круг људи, без обавештавања корисника, често на основу политичке мотивације. Међу цензурисанима налазили су се и медицински стручњаци који су критиковали ограничавајуће мере на почетку пандемије ковида 19 у првим месецима 2020. године. Примери налога ограничене видљивости били су Џеј Батачарја, предавач на Медицинском факултету на Стенфорд универзитету, конзервативни политички коментатори, а на крају и налози с врло малом видљивошћу уколико су процењени као неподобни.
У прошлости је „Твитер“ у више наврата негирао да учествује ограничавању доступности. „Ми не ограничавамо видљивост. И сигурно то не чинимо у зависности од политичког гледишта или идеологије“, изјавили су истакнути „Твитерови“ руководиоци Виџеја Гади и Кејван Бејкпут. Но новодоступни подаци јасно упућују на конкретне примере ове праксе.
„Поприлично контролишемо вашу видљовост. И поприлично контролишемо домашај вашег садржаја. Обични људи нису упућени колико ово чинимо“, цитира Бери Вајс неименованог „Твитеровог“ инжењера.
Трампова блокада У погледу цензурисања садржаја временом су настале две групе: једна нижа, која се углавном бавила спровођењем смерница, и друга виша, коју су чинили највиши руководиоци компаније, а која је доносила најконтроверзније политичке одлуке. То је створило преседане и „ментални оквир“ за искључење Трамповог налога, тада још америчког председника, с друштвене мреже 8. јануара 2021. године. Октобра 2020. руководство „Твитера“ направило је посебан канал комуникације где су све чешће расправљали о ограничавању садржаја у вези с изборима. Мала група, према интерној комуникацији, доносила је одлуке често у року од неколико минута без позивања на правила и смернице компаније. Интерна комуникација показује да су поједини запослени ангажовани на овим пословима сервилно извештавали Еф-Би-Ај о модерирању садржаја. Према објављеним документима види се да су се запослени у „Твитеру“ задужени за модерацију садржаја на недељном нивоу састајали са агентима Еф-Би-Аја и Агенције за националну безбедност, као и с директором за националну безбедност.
Новинар Мајкл Шеленберг извештава да је после нереда испред Капитола 6. јануара 2021. године растао спољни и унутрашњи притисак на компанију да се налог Доналда Трампа уклони с мреже. На Трампову забрану јавно су позивали некадашња прва дама САД Мишел Обама, новинарка Кара Свишер, јеврејска лобистичка организација Лига за борбу против дефамације и други. Дорси је, наставља Шеленберг, у то време био на одмору на острву у Француској Полинезији. На састанцима је учествовао електронски, али је велики део послова делегирао својим подређенима. Дорси је 7. јануара писао да „Твитер“ мора да конзистентно спроводи своју политику и правила коришћења укључујући и права корисника да се врате после привременог блокирања. Но у овим кључним данима усвојена је политика потпуног искључења после пет упозорења.
Више Трампових објава било је означено да крши стандарде заједнице, а да није било јасно у чему се састоје ти прекршаји. Ујутро, 8. јануара 2021. остало му је још једно упозорење. Тог јутра Трамп је поставио две објаве – једну у којој пише да ће се гласови 75 милиона америчких патриота који су гласали за њега чути, као и да нико не може да их омаловажава, и другу у којој наводи да неће присуствовати инаугурацији новоизабраног председника Џозефа Бајдена.
Руководство „Твитера“ је претходних година, извештава Бери Вајс, упркос појединим притисцима запослених и леволибералних политичких активиста, одбијало да блокира Трампа. Образложење је било јасно: у питању је један од истакнутих светских лидера и информације о његовим ставовима су од великог јавног значаја, те би се блокирањем онемогућила дебата о тим ставовима.
Руководство компаније је, посебно од 6. јануара 2021, трпило снажан притисак да се Трамп блокира. У интерној комуникацији неки се питају зашто се то раније није десило. „Има много подстрекивања међу запосленима“, рекао је један упосленик. „Требало би да урадимо праву ствар и забранимо овај налог“, пише у другој поруци. По подне 8. јануара „Вашингтон пост“ је објавио отворено писмо које је потписало више од 300 запослених у којем се тражи Трампово искључење с друштвене мреже. Истовремено, у унутрашњој комуникацији запослени су потврђивали да није дошло ни до каквог кршења правила коришћења, као и да нема назнака подстрекивања на насиље с његовог налога. На получасовном састанку Џек Дорси, тада генарални директор „Твитера“, и Виџеја Гади објашњавали су због чега Трамп није блокиран. Запослени су постајали све зловољнији. Цитирали су Хану Арант и њену фразу о „баналности зла“ из дела „Ајхман у Јерусалиму“ – себе су описивали као нацисте који само спроводе правила, без могућности да се супротставе злу – што је сликовит увид у ментални склоп повлашћене цензорске класе.
Сат касније „Твитер“ је објавио трајну забрану Трамповог налога. Интерна комуникација међу запосленима показивала је екстатично расположење. Међутим, показала је и да су доносиоци одлуке били свесни да није реч ни о каквом кршењу правила друштвене мреже. Осим тога, блокирање је изазвало бурне реакције међу светским званичницима, који су били запрепашћени да се званична комуникација ограничава нетранспарентно, вољом уског круга људи а не јасним спровођењем правила која могу бити тема јавне дебате.
„Твитер“, Еф-Би-Ај и Левијатан У последњем извештају о интерној комуникацији „Твитерових“ запослених Мет Таиби се позабавио можда и најдалекосежнијим проблемом који су ова документа отворила: деловање у дослуху између безбедносних агенција и модератора садржаја друштвених мрежа. Према његовим извештају, репотертери који су имали увид у „Твитерове фајлове“ прегледали су 150 писама између Еф-Би-Аја и појединих „Твитерових“ цензора. Део те комуникације је тривијалног садржаја или се односи на текуће истраге. Међутим, део се директно односи на уклањање садржаја о изборима, чак и у вези с објавама корисника који имају врло малу видљивост на овој мрежи. Почев од 2016. осамдесет агената Еф-Би-Аја задужено је за праћење објава на твитеру.
Реч је, по свој прилици, о коришћењу фабриковане кризе – истраге о тобожњој уплетености Русије у америчке председничке изборе 2016. године – ради стицања додатне моћи, својеврсне могућности арбитрирања у политичким процесима.
Међутим, иако расветљавање појединачних случајева цензуре има знатну вредност, можда је важније стицање увида у структуре које су себи прибавиле такву моћ. Британски историчар, аутор запажене биографије Адолфа Хитлера, настојећи да објасни структурне узроке деловања у нацистичкој Немачкој, писао је о механизму „деловања према фиреровој вољи“. То је, објашњавао је Јан Кершо, омогућило деловање сложених и лабаво повезаних структура усмерених ка јединственом циљу понекад без јасне субординације и контроле врха. Слично би се могло устврдити и у вези са америчком дубоком државом, лабавим колоплетом бирократске класе, обавештајних и безбедносних агенција и информатичких компанија. Иако понекад постоји субординација, понекад је идеолошки жар на нижим нивоима толико жесток да надјачава вољу надређених.
„Твитерови фајлови“ су тек отворили сложену тему узајамног преплитања политичке и безбедносне моћи са алаткама огромног домашаја какве су друштвене мреже. Америчка јавност можда је једина инстанца која има шансу да ову алатку стави под увид и контролу јавности.
Уколико јој, разуме се, алгоритам не одвуче пажњу на другу страну.
Милош Милојевић
Извор: Печат
