Piše: V. Kadić
Iako gazi devetu deceniju života stigao je iz Pariza u rodna Ljevišta (Gornja Morača) kod Kolašina, gde mu je u porodičnoj kući mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije uručio vredno priznanje.
– Vi ste još jedan od retkih branitelja lovćenske kapele i Njegoševog amaneta. Uvereni smo da vas je Gospod Bog zbog vaše istrajnosti u odbrani lovćenske kapele, Njegoševog amaneta i Njegoševoga dela i manastira Morače, i Kosova, i zbog vaše ljubavi prema našim svetinjama, nagradio dugim životom, lepom porodicom i snagom da svake godine dođete iz Pariza u svoja Ljevišta. Ne bih mogao sad ovde ja istaći sve vaše zasluge, a uostalom knjige svedoče i o vašoj borbi, vašem velikom talentu i o vašoj hrabrosti. Mi smo odlučili, iako ste odlikovani i od strane blaženopočivšega mitropolita Amfilohija ordenom Svetoga Petra Cetinjskoga, odnosno od Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve, da vas odlikujemo i ordenom Svetoga Petra Lovćenskog Tajnovidca.
Ako je iko zslužio ovaj Njegošev orden onda je to zaslužio naš dragi i čestiti i vrli i ponosni Komnen Bećirović. Da ga ponosno nosite u Parizu i u zapadnom svetu gde žive takvi ljudi kao što ste vi – kazao je mitropolit Joanikije.
Decenijama traje borba profesora Bećirovića da se kapela na crnogorskom Olimpu vrati u prvobitno stanje, čiji vrh je pritisnula grdosija Ivana Meštrovića od 40.000 tona.
– Prilično sam dirnut, jer ovo je pravo mesto u mojim zavičajnim gorama gde mogu da primim ovo vredno priznanje – kaže za „Novosti“ nagrađeni Bećirović. – Od šezdesetih godina prošlog veka sam u Francuskoj, prvo kao predavač na Univerzitetu u Nansiju, a zatim sam počeo da se bavim novinarstvom. Intervjuisao sam celu plejadu francuskih intelektualaca onoga vremena i tako sam ušao u književni i medijski svet što mi je omogućilo da lansiram priču o odbrani kapele na Lovćenu kada se pojavila opasnost po njeno rušenje.
Mitropolit Joanikije odlikovao Komnena Bećirovića ordenom Svetog Petra Lovćenskog Tajnovidca
Koristeći svoje veze u pariskim književnim krugovima, poveo je Bećirović kampanju za spas lovćenskog svetilišta. I priča o Njegošu, njegovom hramu, našla se na stranicama velikih svetskih listova kao što su „Figaro“, „Mond“, „Korijere dela sera“, „Sandej tajms“, „Frankfurter algemajne cajtung“, „Tajms of Indija“ ili čak japanski „Asahi Šimbun“…
– Pariz je u jednom trenutku bio prestonica odbrane Lovćena! Ili da parafraziram naslov članka Lorenca Bokija u „Korijere dela sera“: „Pariz brani prah pesnika Njegoša“, podseća naš sagovornik.
Komnen Bećirović „otkriva“ da neće više imati snage da se domogne vrha Lovćena i moštima velikog pesnika.
Mitropolit Joanikije otvorio 23. Dječiji sabor: Vi idete putem naših svetih predaka
– Zadnji put sam na taj kamen kročio 1969. godine, nakon čega sam se vratio u Pariz u jeku kampanje za uklanjanje kapele. Tada sam rešio da učinim nešto za svoj srpski rod, pa sam početkom naredne godine pokrenuo kampanju tako što sam sastavio tekst na tu temu koji je izašao u najčitanijem američkom časopisu koji je izlazio van SAD, a zvao se International Herald Tribune. Kasnije su se tekstovi pojavljivali u francuskoj štampi u kojima se oglasio i čuveni hrišćanski filozof toga vremena Gabrijel Marsel koji je u svom tekstu „Nasrtaj na svetinju“ napisao da je Njegoš jedini koji je u modernom dobu u sebi spojio trojstvo pesnika, vladike i vladara – podseća Bećirović, prijatelj čuvenih pesnika Žaka Prevera i Luja Aragona, filozofa Žan-Pola Sartra i mnogih drugih vodećih intelektualaca svoga vremena.
„Kapela se miče“
Pored medija širom sveta, svoj glas protiv rušenja kapele na Lovćenu podigli su i istaknuti intelektualci van granica SFRJ. Hroničari toga vremena su zapisali da je čuveni Žan Kasu, na primer, pisao Blažu Jovanoviću, koji je tada bio predsednik Ustavnog suda Jugoslavije i odlučivao o sudbini Lovćena, da ne ruše svetinju, na šta mu je Jovanović grubo odgovorio: „Kapela se miče!“ Uzalud su bile reakcije francuskog akademika Pjera Emanuela ili filozofa umetnosti Andreja Malroa koji su se protivili tom činu.
Lažima na Komnena
Njegoševa zavetna crkva na Lovćenu srušena je od strane komunističkih vlasti početkom sedamdesetih godina, uprkos protivljenju Crkve i vernika, brojnih intelektualaca, a među njima i Komnena Bećirovića. Tokom rušenje lovćenskog svetilišta, koji je bio prelomni trenutak u rasrbljavanju Crne Gore, Komnen se našao na udaru Vladimira Dedijera.
– Javno me napadao da širim laži o Lovćenu u svetskoj javnosti i sprečavam da jedan Hrvat plete venac crnogorskom vladici. Početkom devedesetih pokrenuo sam akciju za pvratak Njegoševe kapele na Lovćen, što je raspalilo već užarene dukljane i montenegrine na čelu sa Jevremom Brkovićem da se žestoko usprotive. Ono što je utešno jeste činjenica da, iako razorena na vrhu planine, Njegoševa kapela je ostala nerazorena u nama, o čemu svedoče brojne knjige, novinski tekstovi, audio i video- zapisi. Ona je vaskrsnula bar na dvadesetak mesta po srpskim zemljama, čekajući da vaskrsne na Lovćenu – poručuje Bećirović.
Izvor: Novosti
