Piše: Miroslav Zdravković
Baveći se bazom podataka Evrostat-a o bruto dodatoj vrednosti (BDV) po delatnostima u evrima, po tekućim cenama, dodao sam broj stanovnika kako bih video i razvijenost merenu po stanovniku (mada mi je namera bila da vidim strukturne razlike Srbije i drugih evropskih zemalja, ali duh lako odluta svojim putevima, mimo slabašne volje), i kada su se pojavili izračunati rezultati nađoh se zaprepašćen činjenicom da KiM ima veću BDV po stanovniku od poljoprivrede od ovog ostatka Srbije! Prokletije i Šar-planina se poljoprivredno porede sa Vojvodinom!?
Podaci su u tekućim evrima, te sadrže i inflaciju i promenu kursa evro/dinar, te bi bili još porazniji ukoliko bi ih posmatrali po kupovnoj moći valuta.
Prosečna BDV po stanovniku od poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u EU u 2024. godini iznosila je 642 evra. Sa 392 evra po stanovniku Srbija je na 61,1% od proseka EU i ovde smo najrazvijeniji u odnosu na EU (zato što su razlike u poljoprivrednoj razvijenosti među zemljama najmanje), pa tek onda kod informacija i komunikacija gde smo na 53,9% proseka EU (ukupno na 29,4%).
Najrazvijeniji u Evropi su Island i Norveška, što je posledica ribarstva, te je Albanija na trećem mestu zapravo poljoprivredno najrazvijenija zemlja u Evropi, ispred Finske, Holandije i Irske.
Manje razvijene od Srbije u ovoj delatnosti su samo Bugarska, BiH, Luksemburg i Malta.
Kosovo i Metohija je za 10 evra po stanovniku razvijenije od ostatka Srbije, Podaci za KiM o broju stanovnika su iz 2023, tako da je sa smanjenjem broja stanovnika razvijenost zapravo oko 15 evra veća.
Proračuni autora na osnovu Evrostat-a
Ova, za mene, prilično šokantna informacija, uputila me je dalje (od strukture BDV-a po delatnostima) da proverim kada je KiM postalo razvijenije od ostatka Srbije (u 2024.), te bacih pogled na podatke od 2012. godine.
Albanija je, u periodu posmatranja, povećala nominalnu BDV poljoprivrede za 130,5%, Srbija bez KiM za 22,2% a KiM za 99,5%.
Albanija je 2012. bila na 79,1% BDV-a Srbije, prvi put je premašila Srbiju u 2017. a u 2024. je imala čak za 49,1% veći BDV od Srbije.
KiM je 2012. godine imao 16,9% BDV-a ostatka Srbije da bi do 2024. dostigao 27,5%. Pod pretpostavkom istih dinamika BDV-a, kao u periodu 2012-2024, možemo očekivati da će ovo parčence Srbije premašiti apsolutnu BDV ostatka Srbije oko 2052-2053. godine, što znači da će tada imati šest puta veću BDV po hektaru, uključujući u te hektare i planine i urbana područja.
BDV poljoprivrede u milionima evra i u % od ostatka Srbije
Evrostat i proračuni autora
Za kraj smo rangirali sve evropske zemlje prema indeksu BDV-a poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u 2024. u odnosu na 2012.
Najbrži rast je imala Irska, ispred Albanije a Kosovo i Metohija je bilo na šestom mestu, nakon još i Letonije, Norveške i Slovačke, koje su sve povećale BDV preko dva puta.
Srbija je pri dnu liste sa šest zemalja sa lošijim rezultatom: Malta i Danska su smanjile BDV dok su manji rast imale Francuska, Estonija i Bugarska. Ista dinamika Srbije kao i Grčke i Francuske, može li da uteši, ukoliko je među najsporijim u Evropi? Pri tome, ona uključuje i efekte promene nominalnog kursa naše valute.
Izvor: Makroekonomija
