Пише: Мирослав Здравковић
Према подацима из Статистичког годишњака СФРЈ за 1982. годину у 1980. години је вредност активни основних средстава (ОС) по набавној вредности износила 3.219 милијарди динара. То је по становнику износило 143.292 динара а по запосленом 543.949 динара.
Када се посматра однос ОС по становнику и по запосленом потребно је знати да ли је нека општина имала неки специфичан велики инфраструктурни објекат, попут хидроцентрале, термоцентрале, морске или речне луке и слично. То нам из данашње (2024) перспективе није битно, већ само да очитамо општине које су „стрчале“ по најбољим и по најгорим показатељима.
Општине у Словенији не доминирају потпуно, када се посматра однос ОС по становнику, али их има 20, што је више од 16 у Хрватској. Нас интересују остаци након ове две републике, што би рекао Jim Morrison „West is the Best“, што подаци и потврђују.
Плужине у Црној Гори су имале највећу вредност ОС по становнику услед завршетка хидроцентрале Пива, а при најмањем броју становника на овој листи 50 општина. Из Црне Горе ту су још и Будва и Котор и треба имати у виду обнову инфраструктуре након катастрофалног земљотреса из 1979. године, а која је по новим ценама била знатно вреднија у односу на дугорочна инвестициона улагања из даље прошлости (из 50-тих и 60-тих година прошлог века).
Из Србије ван Косова су најбоље позиционирани Кладово на 4. месту, Мајданпек на 14., Бор на 24. и Бајина Башта на 40. месту – две хидроцентрале и два рудника бакра.
Из Војводине су на листи Беочин на 28. месту и Панчево на 38.
Из Босне и Херцеговине ту су Јабланица, Зеница, Требиње и Прозор.
Македонија је заступљена само на Неготином на 49. месту.
Србија изван Косова и Косово доминирају дном листе где нема ни једне општине из Словеније, Хрватске и Војводине.
Из Македоније овде је само општина Брод, из Црне Горе Шавник и Плав.
Босна и Херцеговина има десет општина и то: Жепче, Прњавор, Дувно, Груде, Рудо, Котор-Варош, Лопаре, Лакташи, Цазин и Калесија.
Србија изван Косова заступљена је са 19 а Косово са 18 општина.
Када се погледа списак сиромашних општина у Србији изван Косова, које су по броју становника малобројне, и које су од тада, изузев Бујановца, Прешева, Сјенице и Тутина имале релативно највећи демографски пад, поставља се питање зашто је она (Србија изван Косова) издвајала средства за развој неразвијених и још братски помагала обнови од земљотреса приморја Црне Горе, када је њој самој била неопходна помоћ како би се извлачила из неразвијености?
Када се нема разуман одговор, каже се да је то била политика. Сад, поставља се разумно питање: зашто су политике увек неразумне, нерационалне, што значи лудачке? Подаци, макар за Словенију, показују да нису све политике неразумне.
За основна средства по становнику приказаћемо само првих 50 општина. Нећемо понављати тужну причу са последњих 50, јер, што би рекли, сиротињо и Богу си тешка.
Листа првих 50 општина је прилично шаренолика, само је 10 општина из Словеније и 13 из Хрватске. Вероватно је то последица завршетка великих инвестиционих пројеката у другим републикама уз ефекат инфлације, јер су вредности приказане по набавној цени.
Плужине су опет на првом месту а ту су још Бар и Котор из Црне Горе.
Из БиХ ту су Прозор на 3. и Јабланица на 4. месту, па Зворник, Зеница, Требиње, Лукавац и Какањ.
Македонију представља Дебар на 26. месту.
Из Војводине су на листи Нова Црња, Беочин, Пећинци, Панчево, Бач, Жабаљ и Србобран.
Кладово је на 2. месту листе, од општина Србије изван Косова, па су ту још и Бајина Башта, Мали Зворник, Мајданпек, Неготин, Сурдулица, Косјерић, Бор и Нова Варош.
На дну листе, међу 50 са најмањим ОС по запосленом, налазе се четири општине из Македоније, 7 из БиХ, Рожај и Плав из Црне Горе, док је преосталих 37 из Косова и Србије изван њега.
Извор: Макроекономија
