Piše: Mirko Dautović
Primirje koje je započeto sredinom januara Izrael nije naročito poštovao, ali mu je zadao smrtni udarac kada je u noći između 17. i 18. marta, usred Ramazana, svetog meseca u Islamu, njegova avijacija opet dejstvovala i u jednom od najkrvavijih pirova od početka rata u Gazi sprženo je više od 400 Palestinaca
Predlog primirja je u srži isti još od maja prošle godine kada ga je bivši američki predsednik, Džozef Bajden, predstavio u Beloj kući, i to kao „izraelski predlog, a na Hamasu je da ga prihvati.“ Hamas ga je prihvatio, ali ga je Izrael ignorisao i nastavio da ubija Palestince sve dok novoizabrani američki predsednik Donald Tramp nije poželeo da ima čime da se pohvali u svom inauguracionom govoru 20. januara. Njegov specijalni izaslanik za Bliski istok Stiven Vitkof je izvršio pritisak na Izraelce kakav Bajden nije želeo ili mogao, i Tel Aviv je popustio. Iako je zbog toga koalicioni partner premijera Benjamina Netanjahua, religijsko-nacionalistički ekstremista Itamar Ben Gvir, istupio iz vlade sa svojom partijom „Ocma Jehudit“ (Jevrejska sila).
Džonatan Kuk: Cionizam tokom Holokausta i izdaja jevrejskog naroda
Plan primirja je bio nedorečen i nekompletan. Predviđene su bile tri faze. U prvoj fazi, koja je trebalo da traje 42 dana, trebalo je da Hamas da oslobodi 33 od 98 talaca. U ovoj fazi, dogovoreno je da Hamas oslobađa samo decu, starije od 50 godina, žene civile, i žene koje su služile vojsku ali ne sa oružjem. Zauzvrat, Izrael je prihvatio da će dopustiti da u Gazu ulazi 600 kamiona humanitarne pomoći dnevno. Nadalje, Izrael se obavezao da će povući svoju vojsku, ali ne u potpunosti, iz Pojasa Gaze, i osloboditi za svakog izraelskog taoca 30 palestinskih zatvorenika iz svojih zatvora, uključujući i 250 njih koji su osuđeni na doživotne robije. U drugoj fazi primirja je Hamas trebalo da oslobađa muške taoce koji su u dobi služenja vojske, uključujući i vojnike, Izrael bi oslobodio još Palestinaca, i povukao bi se u potpunosti iz pojasa Gaza. U fazi tri bi Hamas predavao ostatke preminulih izraelskih talaca, Izrael preminulih palestinskih zatvorenika, i okončala bi se blokada Gaze. Nakon faze tri, počela bi rekonstrukcija Gaze. U pojedinostima druge i treće faze, plan je bio samo skiciran. Ti detalji druge faze je trebalo da budu dogovoreni tokom prve faze. Ukoliko do dogovora oko druge faze ne bi došlo na vreme, primirje bi se ipak nastavilo.
Ko je ubio Bibase: Međutim, u stvarnosti, Hamas je oslobađao kako je koga stigao. Oslobodio je ukupno 30 talaca, ne 33, i oni su bili svih dobi i polova. Od tih 30, petorica su tajlandski poljoprivredni radnici, čijeg se oslobađanja u toku pregovora niko nije ni setio. Dodatno, Hamas je predao posmrtne ostatke osmoro talaca, uključujući i braće Kfira i Arijela Bibasa, koji su imali samo jednu, odnosno četiri godine, kao i ostatke njihove majke Širi. Po Hamasu, Bibasi su ubijeni u vazdušnom napadu Izraela još u novembru 2023, dok Izrael tvrdi da su, sudeći po forenzičkim nalazima, deca umrla od prebijanja a ostaci tako oštećeni da izgleda da su poginuli u vazdušnom napadu. Braća su bila vrlo upečatljiva, sa riđom kosom, zbog čega su prilikom njihove sahrane krajem februara zgrade širom zapadnog sveta bile osvetljene narandžastom bojom. Izraelske vlasti su sve vreme rata, od 2023. do danas forsirale slike braće i podgrevale nadu da su živi, iako ih je Hamas obavestio o njihovoj smrti još 29. novembra 2023. Otac dece, Jarden, je takođe bio kidnapovan 7.oktobra 2023, ali je preživeo zatočeništvo u kojem tvrdi da su ga pripadnici Hamasa zlostavljali pričajući mu o smrti njegove porodice. Oslobođen je 1. februara.
Saznanje o smrti braće Bibas i njihove majke je razjarilo izraelsko javno mnjenje i pripremilo ga za nužnost rata do kraja sa „ubicama dece“. Njihova smrt će poslužiti kao opravdanje ubijanja još palestinske dece izraelskim bombama koje su možda ubile i braću Bibas.
Hamas je poslednje taoce oslobodio 22.februara, a prva faza primirja se završavala 1.marta. Američki izaslanik Vitkof je, po Izraelu, predložio da se prva faza produži za još šest nedelja, ali Hamas je tražio garancije da će se druga faza, u kojoj je Izrael trebalo da se u potpunosti povuče iz Pojasa Gaze, ipak desiti. Sam Vitkof se nije oglasio o svom predlogu, ono što znamo dolazi iz saopštenja Izraela koji je tražio i da Hamas oslobodi polovinu od još uvek živih talaca, a kojih je još 59 ukupno, bez tačnog broja živih i mrtvih. Pošto je dogovor o produženju prve i početku druge faze još uvek nije bio postignut, Izrael je povukao svoje odobrenje da humanitarna pomoć i hrana smeju da ulaze u Pojas Gaze. Već 2.marta, Gaza je bila opet pod blokadom i bombama. Izraelske snage su ubile četvoro Palestinaca tog dana.
Nedelju dana kasnije, Izrael je obustavio snabdevanje strujom postrojenju za desalinizaciju u Gazi, jedinom izvoru pijaće vode. Tri dana kasnije, još osmoro Palestinaca je ubijeno u izraelskom bombardovanju. Pet dana kasnije, Izrael je okončao primirje ubistvom više od 400 Palestinaca u jednoj noći. Od tada do zaključenja ovog teksta, još 300 je ubijeno. Ukupno 200 palestinske dece je prineto na oltar izraelskom besnilu. Izrael je razorio i Bolnicu tursko-palestinskog prijateljstva, pod izgovorom da je uporište Hamasa, iako su izraelske snage mesecima koristile tu bolnicu kao sopstvenu bazu. Takođe, izraelska vojska je saopštila da je bombardovala bolnicu, a na snimcima se jasno vidi da je ona srušena detonacijama iznutra. Sa početkom proleća, Izrael je prešao još jednu granicu – iz Gaze javljaju da je broj žrtava premašio 50.000 ubijenih. Podsećamo, ova cifra se odnosi samo na potvrđene, identifikovane leševe. Broj mrtvih koji su zatrpani ili dezintegrisani ili pobijeni u izraelskim egzekucijama van Gaze je nepoznat i možda se kreće u stotinama hiljada.
Pet Netanjahuovih frontova
I po ovom pitanju se vidi odnos snaga u nekadašnjem zapadnom bloku. Sjedinjene Američke Države, predvođene Donaldom Trampom, tvorcem ideje o novog izgonu Palestinaca, o transformaciji Gaze u trampovski Dubai na Mediteranu, su podržale izraelsko kršenje primirja. Za to vreme, evropske sile – Velika Britanija, Francuska – Nemačka, bespomoćno cvile o nužnosti primirja, propuštanju humanitarne pomoći, i oslobađanju talaca. Njihova saopštenja nemaju nikakav, čak više ni tragikomični efekat. Arapske zemlje takođe nemaju kako da zaštite svoju palestinsku braću od istrebljenja.
No, zašto je izraelski premijer rešio da vrati zemlju u rat? Gaza je samo jedan od pet frontova koje je otvorio. Izrael je ovog vikenda opet počeo da bombarduje Liban, bez ikakve provokacije Hezbolaha; izraelska vojska nastavlja da napreduje na jugu sirijske teritorije; vojska uništava palestinske gradove na Zapadnoj obali. Za Netanjahua, Palestinci su nebitni po sebi. Ali su oni gorivo kojim može da zadovolji svog koalicionog partnera Ben Gvira, koji je, podsetimo, izašao iz vlade zbog sklapanja primirja sredinom januara. Ben Gvir strastveno želi genocid Palestinaca i sada kada se isti nastavio, i on se vratio u kabinet. Netanjahuu su trebali poslanici Ben Gvirove „Ocme jehudit“ jer se ove nedelje u izraelskom parlamentu, Knesetu, glasa o budžetu države za 2025. Bez „Ocme “, Netanjahuova vlada bi pala.
Mekgregor: Zapad laže o „skoroj pobedi Ukrajine“ – i CIA zna da će Kijev izgubiti
Ali to je tek proceduralni problem u poređenju sa Netanjahuovim petim frontom, koji je unutrašnji, i zbog kojeg su svi ostali frontovi pokrenuti. Protiv Netanjahua su između 2016. i 2019. pokrenuta tri sudska procesa pod optužbama za korupciju. Da bi urušio procese, Netanjahu je pokrenuo reformu sudstva koja bi podjarmila sudsku granu vlasti njemu kao premijeru. To je izazvalo ogromne proteste 2023, a Ustavni sud je oborio reformu kao neustavnu početkom 2024. Sudski procesi protiv Netanjahua su nastavljeni, odnosno bili bi nastavljeni da Hamas nije napao Izrael 7.oktobra 2023. Netanjahuu je vođenje rata dobro došlo kao izgovor da se ne pojavljuje na saslušanjima. I konačno, zbog primirja, saslušanje je konačno zakazano za 18.mart, baš kada je izraelska avijacija ubila 400 Palestinaca i opet pokrenula rat, zbog čega je premijer morao da izostane. Proces uspešno odložen još jedanput.
Ali to nije sve. Jedna od obaveštajnih agencija Izraela je Šin Bet, koji se, za razliku od Mosada bavi unutrašnjim pretnjama po Izrael. Kao i armiji, i Šin Betu padaju na teret svi propusti koji su doveli do uspeha Hamasove operacije. Zbog toga je direktor agencije, Ron Bar, pokrenuo istragu oko okolnosti koje su dovele do toga da izraelske snage ne budu uz granicu sa Gazom i da ne reaguju dovoljno brzo. Bar je zapravo želeo državnu komisiju, po ugledu na komisiju „Agranat“ koja je oformljena 1973, da istraži okolnosti pod kojima je Izrael zamalo poražen od strane egipatsko-sirijske koalicije u Jomkipurskom ratu iste te godine. Međutim, Netanjahu je odbijao sve vreme i pomisao da se takva komisija formira, izgovarajući se ratom koji produžava sopstvenim akcijama. Bar je nastavio sa svojom istragom i došao je do nalaza da je Katar, emirat kojeg Izrael sve vreme optužuje za podršku Hamasu, zapravo imao uticaj na premijera, i to finansijski uticaj preko Netanjahuovih pomoćnika u kabinetu! Bez objavljivanja detalja, Bar je optužio Netanjahua da je bio korumpiran od države koju Netanjahu neprekidno optužuje za podršku Hamasu u izvođenju terorističkog napada 7.oktobra; napada čije okolnosti Netanjahu sprečava da budu istražene. Nakon ovih informacija, Netanjahu je ekspresno smenio Bara, nazivajući ga „mekim“ u pregovorima sa Hamasom oko oslobađanja talaca.
Bar je uzvratio da je Netanjahu sve vreme sabotirao pregovore, ne želeći da uspeju. U sve se upleo Ustavni sud Izraela, onaj kojeg je Netanjahu hteo da podjarmi, i saopštio da zamrzava odluku o otpuštanju šefa Šin Beta dok ne sasluša peticije nevladinih organizacija koje su stale u Barovu zaštitu. Zatim se javila i generalna tužiteljka Izraela, Gali Baharav-Miara, koja je takođe na Netanjahuovoj listi za odstrel. Ona je zabranila premijeru da, zbog sukoba interesa, imenuje potencijalno novog direktora agencije. U odbranu institucija je opet izašao veliki broj građana, 100.000 širom Izraela. Po anketama, pola građana podržava Bara, a trećina Netanjahua.
Netanjahu se obratio javnosti, govoreći kako Izraelu ne preti građanski rat, koji niko nije ni spominjao pre njega. On zna zašto ne može biti građanskog rata u Izraelu. Zato što je već otvorio šest agresorskih ratova, a sad sprema i sedmi, napad na Iran. Netanjahuova strategija za rešavanje sopstvenih afera i ostanak na vlasti ostaje ista – zakopati ih ispod planina arapskih leševa.
Izvor: Novi Magazin
